Vilijam Baron Hilton, hotelski magnat i predsednik Hilton korporacije, ima milijardu dolara, dve hiljade hotela, porodično stablo puno žena poput Elizabet Tejlor i Za-Ze Gabor, četvoro dece, dve džet-set unuke s naslovnih strana – Paris i Niki Hilton, jedan nemački „Extra 300“, jedan žuto-plavi boing „Steerman“ iz 1941, beli „Beech Staggerwing“ iz 1934, nekoliko balona i helikoptera, ekskluzivnu cesnu „Citation V“ i ranč Flying-M. Smešten u okolini Renoa, u pustinji Nevade, ovaj ranč dostupan je samo pažljivo odabranim Baronovim prijateljima, najboljim svetskim pilotima, astronautima i bogatim aero-fanaticima. Na površini tri puta većoj od Novog Sada, sa izuzetnim klimatskim uslovima kakvi se retko sreću u Evropi, za Hiltonov leteći ranč kažu da je „drugi svet“, „američki san o slobodi“ ili „čisto letenje u svojoj najlepšoj formi“.
Da li zbog para, dosade, ljubavi prema letelicama ili svega zajedno, posetioci ovog mesta planiraju najneverovatnije poduhvate i razvijaju, bar kako se čini onima bez milijardi i miliona, polupametne i nerazumljive projekte. Tako se, recimo, prošlog vikenda sredovečni milioner Stiv Foset obreo u podnožju Sijere Nevade ne bi li pronašao adekvatno mesto za testiranje svoje najnovije ideje. A ideja je u suštini, bar što se tiče Stiva Foseta uvek ista – oboriti rekord, koji god. Više od sto puta u svom životu Foset je obarao, postavljao i ponovo obarao svoje i tuđe rekorde, a ovog puta se radilo o 1200 km/h, brzini koju bi njegovo, prošle godine zamišljeno vozilo, trebalo postići. Za 40 sekundi, tvrdio je Foset, najnovija supersonična avantura na raketni pogon ući će u Ginisovu knjigu.
Foset je prošlog ponedeljka poleteo s ranča Barona Hiltona u potrazi za isušenim kanjonima. I nestao. Od tada do danas je sve zagonetka ili još jedan od mnogih i nedokazanih, marketinških trikova. „Stiv je žilav kao stara cipela“, izjavio je ubrzo nakon objavljivanja vesti o nestanku američkog avanturiste Ričard Brenson, osnivač avio-kompanije „Virgin Atlantic“ i sponzor mnogih Fosetovih poduhvata. „Mislim da Foset stoji pored njegovog aviona i čeka da dođu po njega.“
Od Foseta, međutim, ni traga ni glasa. Iako je potraga za avionom „Citabria Super Decathlon“ na području velikom 20.000 kvadratnih kilometara isto kao i traženje igle u plastu sena, postavlja se pitanje kako je čovek tek tako mogao nestati iz aero-raja na nebu i na zemlji, nedaleko od sastajališta svih onih čije ime u aero-biznisu nešto znači. Bez ikakvog znaka, bez poziva za pomoć ili, bar, pronađenih ostataka. I to ne bilo ko, već Stiv Foset, prvi čovek koji je obleteo zemaljsku kuglu, prešavši za 67 sati 42.000 kilometara, bez dolivanja goriva. Čovek koji je postavio i apsolutni svetski rekord u dužini leta bilo koje letelice u istoriji, prvi obišao svet balonom, osvojio Kilimandžaro, odvozao 24-časovnu moto-trku „La Manš“ isto tako uspešno kao i trku pasa na Aljasci. Nekoliko meseci nakon što je, u svojim četrdesetim, naučio da pliva, Foset je i preplivao La Manš, sedam puta obarao svetski rekord u brzom jedriličarstvu, padao sa visine Mont Everesta, padao u sva moguća mora, upravljao zapaljenim letelicama i sve preživeo. „Ako neko ko je nestao u pustinji Nevade ima šanse da preživi, onda je to Stiv Foset“, izjavila je za CNN Sintija S. Rajan, nadležna u kontroli leta.
Nedelju dana nakon nestanka američkog milionera, član Fosetovog tima i vođa potrage Mark Maršal pozvao je dobrovoljce, pilote sa dobrim iskustvom u upravljanju helikopterom u lošim vremenskim uslovima i visoko rizičnim situacijama, da se jave u bazu na ranču Flying-M. Piloti su zamoljeni da se sami snađu za put i ponesu šatore i vreće za spavanje. U potragu za Fosetom uključen je i internet program „Mehanički Turčin“ i svaki veb-korisnik koji želi da pomogne. Ovaj program namenjen je za brzu i laku zaradu putem interneta. Odgovarajući na veoma banalna pitanja – da li na slici vidite šargarepu ili lubenicu? – korisnici mogu da zarade nekoliko dolara dnevno. Po sličnom principu, odgovarajući na pitanje: „Ima li aviona na satelitskom snimku?“, svi koji su voljni imaju mogućnost da uz pomoć Google Eartha pretresu saveznu državu Nevadu. Veličina svakog satelitskog snimka odgovara površini od 85 kvadratnih metara a, sudeći po primerima koji se mogu videti na „Amazon Mechanical Turk“ portalu, eventualna pojava aviona nikome ne može promaći.
Nekoliko puta do sada Stiv Foset je misteriozno nestajao i isto se tako misteriozno ponovo pojavljivao. Zli jezici sad šapuću da se radi o pokušaju obaranja rekorda u disciplini „najduže nepronađen pilot u istoriji“. Kako god bilo, u stalnoj potrazi za nemogućim, Stiv Foset bi im verovatno odgovorio isto kao što odgovara na standardno pitanje: čemu 116 svetskih rekorda? „Da nije bilo onih koji su imali volju da čine neke stvari po prvi put, gde bi sad bila naša civilizacija?“
2001 – najbrža transatlantska jedrilica
2002 – prvi let oko sveta, balonom
2003 – najbrži obilazak sveta jedrilicom
2005 – prvi neprekidni let oko sveta bez zaustavljanja
2006 – najduži let bilo koje letelice u istoriji
Stiv Foset je rođen 1944. godine. Još od detinjstva je opčinjen poduhvatima planinara i izviđača. Sa dvanaest godina osvaja prvi planinski vrh. Nakon završetka studija na Vašington univerzitetu u Misuriju zapošljava se kao broker u Čikagu gde osniva firmu Maraton sekjuritis. Posao finansijskog savetnika mu ubrzo donosi milione koje delimično koristi za finansiranje svojih avantura. Supruga Stiva Foseta Pegi Viland smatra da je potreba za obaranjem rekorda simptom krize srednjih godina u kojoj se nalazi njen muž.
