Savezni kancelar Fridrih Merc ovih je dana na meti kritika zbog izjave o tome kako danas izgledaju centri nemačkih gradova i koliko su građani (ne)sigurni u njima.
Kritike stižu i iz redova sopstvene stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU). „Naravno, na mnogim mestima imamo uznemirujuću gradsku sliku, ali sugerisati da bi se to promenilo deportacijama previše je pojednostavljeno, stvara nerealna očekivanja i nije adekvatno rešenje za kompleksne probleme“, rekao je lider socijalnog krila CDU, Denis Ratke.
Tim Klisendorf, generalni sekretar Socijaldemokrata, koji su mlađi partner u Mercovom kabinetu, optužio je kancelara za unošenje razdora u društvo. Rekao je da u Nemačkoj postoje problemi – i da ih treba jasno imenovati, piše DW.
„Ali uvek sve svoditi na jedno pitanje, pitanje migracija, i mešati toliko stvari zajedno i generalizovati – to unosi jaz i uništava poverenje“, rekao je on u jednom popularnom tok-šou na televiziji.
Šef odbora CDU u saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg, Manuel Hagel, kaže pak da se nešto promenilo u Nemačkoj – i da to ima veze s migracijama, ali ne samo s njima:
„Na kraju krajeva, ne radi se o pojedincima ili grupama. Pre svega radi se o tome da mi rešavamo probleme – unutrašnju bezbednost, da uvedemo red u našim gradskim središtima.“
Mnogi ljudi s migrantskom pozadinom deo su srednje klase, deo prosperiteta, deo zajednice vrednosti, dodao je: „I zato smatram da verbalno treba da spustimo loptu i da moramo ovoj debati pristupiti diferencirano.“
Šta je Fridrih Merc rekao?
Sve je počelo pre nedelju dana. Kancelara je jedan novinar u Potsdamu pitao da prokomentariše jačanje desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Merc je, između ostalog, rekao da sadašnja vlast ispravlja prethodne propuste u migrantskoj politici čije se posledice vide u nemačkim gradovima, te da se postiže određeni napredak.
„Ali naravno, još uvek imamo ovaj problem u gradskoj slici (Stadtbild) i zato je savezni ministar unutrašnjih poslova upravo u procesu omogućavanja i sprovođenja deportacija u veoma velikim razmerama“, dodao je on.
Upravo zbog izjave da deportacije mogu pomoći u „korekciji“ grešaka napravljenih u migrantskoj politici, Merc je bio kritikovan od strane dela opozicije, ali i koalicionog partnera SPD-a.
Kritičari mu zameraju da paušalno ili čak rasistički govori o ljudima stranog porekla, odnosno da poručuje građanima da se svi problemi migracione politike mogu rešiti deportacijama onih koji nemaju pravo da budu u zemlji.
Nekoliko dana kasnije, u ponedeljak (20.10), nakon što je postalo jasno da cela zemlja diskutuje o Mercovim izjavama, kancelar je pred novinarima izjavio da mu ne pada na pamet da se distancira od onoga što je rekao u Potsdamu.
„Ništa ja tu neću povući. Upravo suprotno, ja to još jednom želim da naglasim: moramo nešto da promenimo, a savezni ministar unutrašnjih poslova upravo radi na tome da se nešto promeni, i mi ćemo nastaviti s tom politikom.“
Na pitanje jednog novinara na šta je tačno mislio izrazom „gradska slika“, Merc mu je uzvratio pitanjem da li on ima ćerke i ako ima – da pita svoje ćerke od kojih će dobiti jasan odgovor: „Pitajte vaše ćerke, sve će to potvrditi da je to problem. Barem kada padne mrak. To je problem. I mi ćemo se pobrinuti za taj problem.“
„Problemi se ne mogu deportovati“
Problemi koji postoje u nemačkim gradovima ne mogu se deportovati, upozorava Denis Ratke iz CDU-a. On je poručio svom stranačkom šefu: „Problemi poput zavisnosti od droga, beskućništva ili mačo ponašanja među mladima ne mogu se deportovati, ali se moraju rešiti.“
Naravno, migranti koji su ilegalno ušli u zemlju moraju biti deportovani, ali mnogi problemi i dalje će postojati, kazao je Ratke.
On je podsetio kancelara na „posebnu odgovornost koju ima za očuvanje zajedništva u našem društvu i nivoa kulturne debate“, dok je glavni sekretar SPD-a Klisendorf rekao da po tom pitanju ima „značajno veća očekivanja od državnog vrha“.
Šef nemačke vlade u međuvremenu je naglasio osnovnu otvorenost Nemačke prema imigraciji. „Otvorenost takođe znači da smo otvoreni mnogim ljudima iz celog sveta koji žele da žive i rade u Nemačkoj.“ Međutim, novopridošli takođe moraju biti spremni „da se integrišu u naše društvo“, dodao je Merc.
Merc je dobio izričitu podršku za svoje izjave o gradskim vizurama od Markusa Zedera, bavarskog premijera i čelnika sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU). „Naravno da je Merc u pravu“, rekao je Zeder. Uprkos smirivanju situacije na nemačkim granicama, on smatra da „izazovi i dalje postoje u našim gradskim središtima – na glavnim železničkim stanicama, bazenima, nekim pijacama.“
Zbog toga je i migraciona politika usmerena na to da se osobe bez regulisanog statusa ili dozvole boravka moraju vratiti u svoju domovinu – ispravna stvar, kaže Zeder.
On je odgovorio Mercovim kritičarima da „cepidlače“ oko reči koje je koristio kancelar. Lider CSU tvrdi da je to levičarska kampanja koja delegitimiše jedan izraz kako bi se u konačnici negirao problem koji postoji.
Merca je demonstrativno podržao savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint, i on bavarski konzervativac. „Ilegalna migracija promenila je izgled naših gradova, to je osećaj koji imaju mnogi ljudi, i ja to smatram činjenicom“, rekao je on za tabloid Bild.
Dobrint je dodao da je savezna vlada napravila zaokret u migracionoj politici s ciljem „osetnog rasterećenja“ gradova, lokalnih zajednica, vrtića, škola i zdravstvenog sistema: „To je pitanje respekta i odgovornosti prema našoj zemlji.“
Podrška Fridrihu Mercu
Na društvenim mrežama ima mnogo kritika na račun Merca, ali i dosta podrške njegovoj retorici. Oni koji ga podržavaju često ističu kako je konačno potrebno „jasno i glasno govoriti o problemima“ povezanim s migracijama.
Među onima koji to mišljenje dele je i kandidat Zelenih za premijera u saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg, Džem Ozdemir.
Iako kritikuje Merca zbog „paušalnog izbora reči“, Ozdemir je pozvao Merca da ponudi rešenja kako da se smanji broj ilegalnih migracija: „Mnogi ljudi zaziru od korišćenja javnog prevoza noću, pogotovo se žene kasno uveče plaše da idu na stanice. To su nepodnošljive situacije, kojima se moramo pozabaviti“, rekao je bivši ministar u saveznoj vladi. I dodao: „Ako mi to ne uradimo, to je onda kao poziv ljudima da glasaju za AfD.“
Ozdemir, inače turskog porekla, u jednom prošlogodišnjem autorskom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung zahtevao je zaokret u migracionoj politici, između ostalog spomenuvši i svoju, tada maloletnu ćerku, koju su, kako je napisao, u Berlinu „neprijatno“ i „seksualizovano“ verbalno napadali mladi muškarci stranog porekla.
U intervjuu za DW, šef poslaničke grupe Demohrišćana Jens Špan takođe je podržao Merca i dodao: „Prema mojim iskustvima, mnogi ljudi s migrantskom pozadinom zapravo imaju istu želju za kontrolom – da znamo ko sme da uđe u zemlju, da vodimo evidenciju o kriminalcima i da nam je potrebno da sve kriminalne radnje držimo pod kontrolom, da zapravo imamo osećaj liberalnog otvorenog društva gde god da idete, u svaki grad.“
Mnogi kritičari poslednjih dana optužili su Merca da korišćenjem pojma „Stadtbild“ faktički kopira retoriku AfD-a u pokušaju da toj stranci preotme deo biračkog tela.
Naime, u nekim anketama je Alternativa za Nemačku pretekla Demohrišćane trenutno je najjača politička opcija u zemlji. AfD je posebno jaka na istoku Nemačke, gde na pojedinim pokrajinskim izborima naredne godine može da očekuje i oko 40 odsto podrške.
Osim toga, naredne godine se održavaju izbori i u zapadnim pokrajinama Porajnju-Palatinatu, Baden-Virtembergu i Berlinu.
Fridrih Merc je poslednjih dana ponovio da njegova Unija ne želi da sarađuje s AfD-om. Kancelar je naglasio da AfD ne dovodi u pitanje samo politiku poslednjih deset godina, već i temeljne odluke na kojima počiva današnja Savezna Republika.
Šefica AfD-a Alis Vajdel zamerila je Mercu da vodi „krstaški rat“ protiv opozicije, te dodala da sve veći broj članova Unije više ne podržava kurs kojim se uništavaju temeljne vrednosti te stranke.
„AfD je glavni protivnik Unije“
U intervjuu za javni servis ARD, nemački politikolog Tomas Bibriher sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu na Majni upozorio je Demohrišćane na moguće posledice ako dozvoli da joj AfD „diktira“ retoriku ili političko delovanje.
Merc mora da pazi da ne preuzima narative koji dolaze s desnice. Bibriher je osim toga upozorio da Demohrišćani ne mogu s jedne strane javno tvrditi da ne žele saradnju s AfD-om, a da s druge strane preuzimaju pozicije Alternative:
„To se retko kada dobro završi.“ AfD nije nikakav partner, već je to glavni protivnik Unije, naglasio je Bibriher.
