Osim tradicionalnih političkih partija, na nemačkim parlamentarnim izborima kandidovale su se i neobične stranke, poput Partije zaštite životinja, Marksističko-lenjinističke partije i Partije za istraživanje podmlađivanja, koja zagovara produženje ljudskog života na hiljadu godina
Na prevremenim parlamentarnim izborima pravo glasa ima 59,2 miliona građana.
Birališta su otvorena od osam do 18 časova.
Građani Nemačke na izborima imaju skromnih 29 opcija, a, između ostalih, kandidovali su se i Partija zaštite životinja, Partija za istraživanje podmlađivanja, Marksističko-lenjinistička partija i Hrišćani za Nemačku.
Među ovim partijama, najviše interesovanja je privukla Partija za istraživanje podmlađivanja.
Naime, ova stranka se zalaže da se novac od nemačkih poreskih obveznika umesto u dosadašnje projekte preusmeri u istraživanje zaustavljanja starenja, kako bi se došlo do situacije u kojoj bi „ljudi živeli po hiljadu godina“ i kako bi se tela ljudi konzervirala, tako da mogu kasnije da se ožive.
Na veb-sajtu ove stranke stoji obećanje se da će partija ulagati 40 milijardi evra godišnje gotovine EU za ove ciljeve.
Inače, uz 59,2 miliona birača, koliko ih prema proceni saveza za statistiku Destatis ima u samoj Nemačkoj, pravo glasa ima i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače, pišu nemački mediji.
Na izborima se za funkciju kancelara takmiči pet stranačkih kandidata, iako formalno šefa vlade tek posle izbora bira novi saziv Bundestaga.
Za kancelarske kandidate su svoje lidere predložili demohrišćani (CDU i CSU), socijaldemokratska SPD, Zeleni, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht, BSW).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
