Uprkos internim podelama i kritikama zbog oštrijih migracionih mera, većina članova SPD-a podržala je koalicioni dogovor sa demohrišćanima. Sporazum otvara vrata formiranju vlade na čijem će čelu biti Fridrih Merc, a Lars Klingbajl bi trebalo da preuzme funkcije vicekancelara i ministra finansija
Nakon što su stranke demohrišćanske Unije, CSU i CDU, dale svoju saglasnost, i članovi SPD-a su odobrili sporazum o formiranju crveno-crne koalicione vlade u Nemačkoj.
Prema podacima stranke, 84,6 odsto članova glasalo je za, dok je 15,4 odsto bilo protiv. Učešće u glasanju, koje je završeno u ponoć, iznosilo je 56 odsto. Time je jasno premašena neophodna minimalna izlaznost od 20 odsto, prenosi Dojče vele.
Sada ništa više ne stoji na putu potpisivanju koalicionog sporazuma. Predsedništvo CSU-a i mali partijski kongres CDU-a već su dali svoju saglasnost.
Od 15. aprila, 358.000 članova SPD-a moglo je da glasa putem interneta o obimnom dokumentu od 144 stranice pod naslovom „Odgovornost za Nemačku“.
Unutar SPD-a najviše kritika bilo je usmereno na planirana pooštravanja migracione i socijalne politike predviđena koalicionim sporazumom. Lideri omladine SPD-a (Juzos) zbog toga je odbacilo sporazum i zahtevao nove pregovore.
Međutim, jedine alternative ovoj koaliciji bile bi: savez demohrišćana i AfD-a, manjinska vlada ili novi izbori.
Lars Klingbajl – vicekancelar i ministar finansija
Predsednik SPD-a Lars Klingbajl trebalo bi da postane vicekancelar u narednoj saveznoj vladi. Kako saznaje ARD, o tome je odlučeno na sednici predsedništva stranke. Takođe se smatra verovatnim da će Klingbajl preuzeti i funkciju ministra finansija.
Ovaj 47-godišnjak je od kraja 2021. godine predsednik SPD-a, a prethodno je bio generalni sekretar stranke. Potiče iz Zoltaua u Donjoj Saksoniji, a od februara ove godine predvodi i poslaničku grupu SPD-a u Bundestagu.
Smatra se sigurnim da će Boris Pistorijus ostati ministar odbrane. Boris Pistorijus je tokom rata protiv Ukrajine izgradio jasan politički profil i zato se gotovo sigurno računa na njega za ovu funkciju.
Ovako dalje teče formiranje nove nemačke vlade
U ponedeljak u podne koalicioni sporazum CDU-a, CSU-a i SPD-a trebalo bi zvanično da bude potpisan. SPD planira da istog dana predstavi i svoj tim ministarki i ministara.
Dosadašnji ministar rada Hubertus Hajl mogao bi biti zamenjen bivšom predsednicom Bundestaga Berbel Bas. Među potencijalnim kandidatima za ministrstvo rada i socijalna pitanja pominju se i kopredsednica SPD-a Saskija Esken, kao i ministarka za socijalna pitanja Saksonije Petra Keping.
Svenja Šulce bi mogla da zadrži svoju funkciju ministarke za razvojnu saradnju. Ako bi Saskija Esken želela prelazak u kabinet, ovo ministarstvo bi moglo da bude dodeljeno njoj.
Kada se radi o ministarstvu za životnu sredinu i klimu pominje se generalni sekretar SPD-a Matijas Mirš. Moguće je, međutim, da bi dosadašnja ministarka za razvoj Svenja Šulce mogla da pređe u ovo resor. Druge potencijalne kandidatkinje su šefica poslaničke grupe u Bundestagu Katja Mast i zamenica predsednika poslaničkog kluba SPD-a Verena Huberc.
Kao mogući naslednik Klare Gajvic, dosadašnje ministrske za građevinarstvo i stanovanje, pominje se dosadašnji poverenik za Istočnu Nemačku Karsten Šnajder.
Među kandidatima za rukovodeću funkciju u ministarstvu pravosuđa i zaštite potrošača, nalazi se poslanica iz Brandenburga i sutkinja Sonja Ajhvede.
6. maj: Izbor kancelara i polaganje zakletve
U utorak bi lider CDU-a Fridrih Merc trebalo da bude izabran za kancelara. Saveznog kancelara predlaže savezni predsednik, a bira se tajnim glasanjem u Bundestagu. Potrebna mu je većina glasova članova Bundestaga – dakle, najmanje 316 glasova. Nakon izbora, Merc će u dvorcu Belvi od saveznog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera dobiti ukaz o imenovanju. Po povratku u Bundestag, novi kancelar polaže zakletvu.
Očekuje se da istog dana i ministri i ministarke polože zakletvu u Bundestagu. Njih ne bira Bundestag, već dobijaju ukaze o imenovanju od saveznog predsednika, a potom polažu zakletvu u parlamentu. Time nova savezna vlada zvanično preuzima dužnost.
Kada su se američki vojnici vratili iz Vijetnama, nisu ih dočekali ni slava ni zahvalnost. Umesto toga, suočili su se s osudom i ignorisanjem. Pedeset godina od kraja rata, SAD još nosi teret moralnih i društvenih dilema koje je taj sukob otvorio, ostavljajući neizbrisive tragove u kulturi, politici i kolektivnoj svesti
Od carina do Ukrajine i migracija, Donald Tramp je prvih sto dana novog predsedničkog mandata proveo u pokušajima da ispuni kontroverzna predizborna obećanja – s mešovitim rezultatima i oštrim kritikama kod kuće i u svetu
Nakon smrtonosnog napada u indijskom delu Kašmira, Nju Delhi je zatvorio granice i prekinuo gotovo sve veze sa Pakistanom. Da li slede vojni udari?
Masovni nestanak struje pogodio je Španiju i Portugal u ponedeljak, ostavljajući milione ljudi bez električne energije. Još se traga za uzrocima
U nastojanju da obezbedi dodatna sredstva za pravosudni sistem, francuski ministar pravde Žerald Darmanen najavio je novu meru – zatvorenici će sami snositi deo troškova svog boravka iza rešetaka. Iako iznosi još nisu precizirani, ministar ističe da će doprinos biti simboličan, ali obavezan
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
