Alternativa za Nemačku beleži rekorde u anketama na istoku zemlje pred pokrajinske izbore. Većina Nemaca veruje da će desničari preuzeti vlast
Alternativa za Nemačku (AfD) ima najveću podršku birača u Saksoniji, pokazuje novo ispitivanje javnog mnjenja koje objavio Zeksiše cajtung.
Ova desničarska partija uživa poverenje 37 odsto građana istočne nemačke pokrajine. Na drugom mestu su konzervativni Demohrišćani sa 33 odsto, prenosi Dojče vele.
Za Levicu bi glasalo osam odsto, za Zelene sedam, dok bi Socijaldemokrate nemačkog kancelara Olafa Šolca ostale ispod cenzusa sa svega tri odsto. Liberali mogu da računaju na samo jedan odsto.
U Saksoniji se pokrajinska vlast bira u septembru ove godine, baš kao i u Tiringiji i Brandenburgu, još dve istočne pokrajine u kojima je AfD takođe najjača opcija.
Sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo institut YouGov, većina Nemaca računa da će AfD barem u jednoj od tri savezne zemlje osvojiti apsolutnu većinu idobiti svog prvog pokrajinskog premijera.
Po navodima YouGov, 53 odsto ispitanih osoba takav scenario smatra verovatnim, a 32 odsto manje verovatnim. Na istoku Nemačke čak 58 odsto ispitanika da će AfD preuzeti vlast u barem jednoj od tri savezne zemlje.
Trenutno Brandenburgom vlada socijaldemokratski premijer Ditmar Vojdke u koaliciji sa Demohrišćanima i Zelenima. U Saksoniji je na vlasti ista koalicija, ali je predvodi demohrišćanski premijer Mihael Krečmar. U Tiringiji vlada levičar Bodo Ramelov, sa Socijaldemokratama i Zelenima.
Sve druge stranke koje su trenutno zastupljene u parlamentima Saksonije, Tiringije i Brandeburga u ovom trenutku isključuju mogućnost koalicije s AfD nakon pokrajinskih izbora.
Ako se po tom pitanju ništa ne promeni nakon izbora, to bi značilo da Alternativa za Nemačku može preuzeti vlast samo u slučaju da osvoji apsolutnu većinu.
No, iz ankete instituta YouGov je vidljivo da 42 odsto Nemaca ne veruje da će Demohrišćani održati svoje obećanje o „protivpožarnom zidu“ prema AfD, to jest da neće sa njima ulaziti u koaliciju. Samo 36 odsto ispitanika je mišljenja da će Demohrišćani održati obećanje.
AfD je na lokalnom nivou već preuzimala vlast – prošle godine su njihovi kandidati osvajali apsolutne većine u trci za gradonačelnike ili načelnike tri mala okruga na istoku zemlje.
Već 9. juna ove godine u svih pet istočnih pokrajina održavaju lokalni izbori. Istovremeno se bira i novi saziv Evropskog parlamenta. To će biti prvi put nakon saveznih izbora u jesen 2021. da nemački birači u celoj zemlji istovremeno izlaze na biračka mesta – te dobra prilika da se vidi kakvo političko raspoloženje vlada u Saveznoj Republici.
Pre svega bi rezultat tih izbora mogao da sugeriše koliko je nezadovoljstvo radom savezne vlade Olafa Šolca.
U anketama na nacionalnom nivou Demohrišćani su ubedljivo prvi u poslednje vreme sa 32 odsto podrške. AfD je ubedljivo druga sa 23 odsto. Sve tri partije vlasti – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – u zbiru jedva da imaju trećinu glasova.
Doduše, velika nepoznanica je još buduća partija popularne levičarke Sare Vagenkneht. Ona je nedavno napustila Levicu i sa još nekoliko poslanika osnovala svoj levi konzervativni pokret za koji se pretpostavlja da bi mogao dobrano da promeša političku scenu i preotme dobar deo birača AfD-u.
U prvim anketama, dok je ta partija još bila samo ideja, njoj je davano i do dvanaest odsto podrške na nacionalnom nivou.
Vagenkneht je najavila izlazak na evropske izbore, a potom i na pokrajinske.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
