Alternativa za Nemačku beleži rekorde u anketama na istoku zemlje pred pokrajinske izbore. Većina Nemaca veruje da će desničari preuzeti vlast
Alternativa za Nemačku (AfD) ima najveću podršku birača u Saksoniji, pokazuje novo ispitivanje javnog mnjenja koje objavio Zeksiše cajtung.
Ova desničarska partija uživa poverenje 37 odsto građana istočne nemačke pokrajine. Na drugom mestu su konzervativni Demohrišćani sa 33 odsto, prenosi Dojče vele.
Za Levicu bi glasalo osam odsto, za Zelene sedam, dok bi Socijaldemokrate nemačkog kancelara Olafa Šolca ostale ispod cenzusa sa svega tri odsto. Liberali mogu da računaju na samo jedan odsto.
U Saksoniji se pokrajinska vlast bira u septembru ove godine, baš kao i u Tiringiji i Brandenburgu, još dve istočne pokrajine u kojima je AfD takođe najjača opcija.
Sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo institut YouGov, većina Nemaca računa da će AfD barem u jednoj od tri savezne zemlje osvojiti apsolutnu većinu idobiti svog prvog pokrajinskog premijera.
Po navodima YouGov, 53 odsto ispitanih osoba takav scenario smatra verovatnim, a 32 odsto manje verovatnim. Na istoku Nemačke čak 58 odsto ispitanika da će AfD preuzeti vlast u barem jednoj od tri savezne zemlje.
Trenutno Brandenburgom vlada socijaldemokratski premijer Ditmar Vojdke u koaliciji sa Demohrišćanima i Zelenima. U Saksoniji je na vlasti ista koalicija, ali je predvodi demohrišćanski premijer Mihael Krečmar. U Tiringiji vlada levičar Bodo Ramelov, sa Socijaldemokratama i Zelenima.
Sve druge stranke koje su trenutno zastupljene u parlamentima Saksonije, Tiringije i Brandeburga u ovom trenutku isključuju mogućnost koalicije s AfD nakon pokrajinskih izbora.
Ako se po tom pitanju ništa ne promeni nakon izbora, to bi značilo da Alternativa za Nemačku može preuzeti vlast samo u slučaju da osvoji apsolutnu većinu.
No, iz ankete instituta YouGov je vidljivo da 42 odsto Nemaca ne veruje da će Demohrišćani održati svoje obećanje o „protivpožarnom zidu“ prema AfD, to jest da neće sa njima ulaziti u koaliciju. Samo 36 odsto ispitanika je mišljenja da će Demohrišćani održati obećanje.
AfD je na lokalnom nivou već preuzimala vlast – prošle godine su njihovi kandidati osvajali apsolutne većine u trci za gradonačelnike ili načelnike tri mala okruga na istoku zemlje.
Već 9. juna ove godine u svih pet istočnih pokrajina održavaju lokalni izbori. Istovremeno se bira i novi saziv Evropskog parlamenta. To će biti prvi put nakon saveznih izbora u jesen 2021. da nemački birači u celoj zemlji istovremeno izlaze na biračka mesta – te dobra prilika da se vidi kakvo političko raspoloženje vlada u Saveznoj Republici.
Pre svega bi rezultat tih izbora mogao da sugeriše koliko je nezadovoljstvo radom savezne vlade Olafa Šolca.
U anketama na nacionalnom nivou Demohrišćani su ubedljivo prvi u poslednje vreme sa 32 odsto podrške. AfD je ubedljivo druga sa 23 odsto. Sve tri partije vlasti – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – u zbiru jedva da imaju trećinu glasova.
Doduše, velika nepoznanica je još buduća partija popularne levičarke Sare Vagenkneht. Ona je nedavno napustila Levicu i sa još nekoliko poslanika osnovala svoj levi konzervativni pokret za koji se pretpostavlja da bi mogao dobrano da promeša političku scenu i preotme dobar deo birača AfD-u.
U prvim anketama, dok je ta partija još bila samo ideja, njoj je davano i do dvanaest odsto podrške na nacionalnom nivou.
Vagenkneht je najavila izlazak na evropske izbore, a potom i na pokrajinske.
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
