Foto: AP/Evgeniy Maloletka
Da li će ukrajinski napadi dronovima na ciljeve u Tatarstanu dovesti do prekretnice u ratu? Stručnjaci diskutuju o tome šta udari Ukrajine u ruskom zaleđu mogu da postignu.
Valerij Romanjenko, stručnjak za dronove sa Nacionalnog vazduhoplovnog univerziteta u Kijevu, objašnjava da napadi ukrajinskih dronova na industrijske ciljeve u ruskom zaleđu neće odlučujuće uticati na tok rata. Pri tom on misli na napade ukrajinskih dronova na ciljeve u Tatarstanu, preko hiljadu kilometara od ukrajinsko-ruske granice, piše Dojče Vele.
Romanjenko kaže da je prvo mislio da su rafinerija u Nižnjekamsku i fabrika dronova u Jelabugi napadnuti dronovima. U međuvremenu je uveren da su napadi izvršeni lakim avionom s oznakom A 22. Ti laki avioni prave se u Ukrajini od 1999. Romanjenko smatra de je njihov broj veoma ograničen.
Vojni stručnjak Volfgang Rihter iz Austrijskog instituta za evropsku bezbednosnu politiku kaže da, nezavisno od toga čime je izvršen napad, ne postoji čarobno oružje. Ali bi prema njegovom mišljenju ukrajinski protivnapadi dronovima mogli da imaju posledice, jer je rusko rukovodstvo početkom rata obećalo da građani neće puno osetiti borbe u Ukrajini, pa sada Kemlj mora da prizna da to nije tako.
„Osim toga, ukrajinski napadi mogli bi da prinude Ruse da i u pozadinskim područjima bolje postave protivvazdušnu odbranu“ rekao je Rihter i dodao da bi onda Rusija mogla da povuče tu odbranu sa granice prema Ukrajini i državama NATO.
Da li će ukrajinski napadi dronovima dovesti do reakcije?
Rihter kaže da ti napadi ni u kom slučaju nisu prekretnica u ratu. Števan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) ima sličan stav. On kaže da će napadi svakako oslabiti rusku logistiku, ali ne smatra da je Rusija trenutno spremna na kompromise i procenjuje da bi spektakularni napadi Ukrajinaca mogli izazvati bes Rusa i dovesti do vojne reakcije, a Rusija i dalje ima veće vojne resurse od Ukrajine, što je odlučujuće za tok rata.
Valerij Romanjenko navodi tvrdnje Moskve da Rusija može da proizvede 6.000 dronova različite veličine. „Ukrajinci, s druge strane, mogu da proizvedu nekoliko stotina.“ On procenjuje da je ruska ratna mašinerija i dalje znatno veća od ukrajinske.
Više medijski, nego ratni uspeh
Majster kaže da u Ukrajini ne vlada samo manjak municije i oružja, već i manjak ljudstva. Boji se da bi ruskim trupama srednjoročno moglo da pođe za rukom da izvrše proboj na nekim delovima fronta. On tvrdi da Kijev nije iskoristio skorije vreme da utvrdi odbrambene linije. Prema njegovom mišljenju, spektakularni napadi Ukrajine na ciljeve u ruskoj unutrašnjosti imaju medijski, psihološki efekat, ali vojno – jedva da će imati učinka.
U svakom slučaju, Ukrajina ima pravo da uništava rusku infrastrukturu, ako time slabe vojnu moć ruskih napadača, poručuje iz Kijeva Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika. On kaže da Ukrajina tu svoju taktiku neće menjati.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
