Foto: AP/Evgeniy Maloletka
Da li će ukrajinski napadi dronovima na ciljeve u Tatarstanu dovesti do prekretnice u ratu? Stručnjaci diskutuju o tome šta udari Ukrajine u ruskom zaleđu mogu da postignu.
Valerij Romanjenko, stručnjak za dronove sa Nacionalnog vazduhoplovnog univerziteta u Kijevu, objašnjava da napadi ukrajinskih dronova na industrijske ciljeve u ruskom zaleđu neće odlučujuće uticati na tok rata. Pri tom on misli na napade ukrajinskih dronova na ciljeve u Tatarstanu, preko hiljadu kilometara od ukrajinsko-ruske granice, piše Dojče Vele.
Romanjenko kaže da je prvo mislio da su rafinerija u Nižnjekamsku i fabrika dronova u Jelabugi napadnuti dronovima. U međuvremenu je uveren da su napadi izvršeni lakim avionom s oznakom A 22. Ti laki avioni prave se u Ukrajini od 1999. Romanjenko smatra de je njihov broj veoma ograničen.
Vojni stručnjak Volfgang Rihter iz Austrijskog instituta za evropsku bezbednosnu politiku kaže da, nezavisno od toga čime je izvršen napad, ne postoji čarobno oružje. Ali bi prema njegovom mišljenju ukrajinski protivnapadi dronovima mogli da imaju posledice, jer je rusko rukovodstvo početkom rata obećalo da građani neće puno osetiti borbe u Ukrajini, pa sada Kemlj mora da prizna da to nije tako.
„Osim toga, ukrajinski napadi mogli bi da prinude Ruse da i u pozadinskim područjima bolje postave protivvazdušnu odbranu“ rekao je Rihter i dodao da bi onda Rusija mogla da povuče tu odbranu sa granice prema Ukrajini i državama NATO.
Da li će ukrajinski napadi dronovima dovesti do reakcije?
Rihter kaže da ti napadi ni u kom slučaju nisu prekretnica u ratu. Števan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) ima sličan stav. On kaže da će napadi svakako oslabiti rusku logistiku, ali ne smatra da je Rusija trenutno spremna na kompromise i procenjuje da bi spektakularni napadi Ukrajinaca mogli izazvati bes Rusa i dovesti do vojne reakcije, a Rusija i dalje ima veće vojne resurse od Ukrajine, što je odlučujuće za tok rata.
Valerij Romanjenko navodi tvrdnje Moskve da Rusija može da proizvede 6.000 dronova različite veličine. „Ukrajinci, s druge strane, mogu da proizvedu nekoliko stotina.“ On procenjuje da je ruska ratna mašinerija i dalje znatno veća od ukrajinske.
Više medijski, nego ratni uspeh
Majster kaže da u Ukrajini ne vlada samo manjak municije i oružja, već i manjak ljudstva. Boji se da bi ruskim trupama srednjoročno moglo da pođe za rukom da izvrše proboj na nekim delovima fronta. On tvrdi da Kijev nije iskoristio skorije vreme da utvrdi odbrambene linije. Prema njegovom mišljenju, spektakularni napadi Ukrajine na ciljeve u ruskoj unutrašnjosti imaju medijski, psihološki efekat, ali vojno – jedva da će imati učinka.
U svakom slučaju, Ukrajina ima pravo da uništava rusku infrastrukturu, ako time slabe vojnu moć ruskih napadača, poručuje iz Kijeva Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika. On kaže da Ukrajina tu svoju taktiku neće menjati.
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Predsednik SAD Donald Tramp je pohvalio smanjenje represije nad demonstrantima u Iranu, ali vojni ciljevi SAD ostaju nepromenjeni. Nosač aviona USS Abraham Linkoln nastavlja put ka Bliskom istoku, dok se situacija u Teheranu komplikuje
Evropske zemlje poslale su mali broj vojnika na Grenland, ali ne da bi plašile Donalda Trampa nego da bi pokazale kako, eto, nešto rade za bezbednost ostrva. Ali, Tramp i dalje priča svoju priču da hoće Grenland i tačka
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
