Za „Vreme“ iz Rima
Italijani su se konačno oko nečega složili: kampanja za predstojeće izbore, koji se održavaju 3. marta, bila je najgora kampanja dosad viđena. Pritom, niko ne očekuje da će imati jasnu većinu i da će moći da formira vladu. Novi izborni zakon koji je parlament usvojio nekoliko nedelja pre nego što je kampanja počela, recept je za političku mrtvu trku koja će verovatno dovesti do novih izbora kroz nekoliko meseci. Novi izborni zakon je mešavina većinskog i proporcionalnog sistema, a predviđa da ako neko osvoji 40 odsto glasova, može samostalno da formira vladu. Ni jedna partija ili koalicija nije ni blizu tog rezultata.
U Italiji neposredno pre glasanja ne smeju da se objavljuju nikakva istraživanja javnog mnjenja. Zbog toga u poslednje dve nedelje nije bilo nikakvih zvaničnih indikacija o tome u kojoj meri su kome naklonjeni glasači. Nezvanično je jasno da zahvaljujući novom zakonu i njegovim krajnje netransparentnim mehanizmima nijedna od vodećih koalicija neće osvojiti dovoljno glasova da formira većinu u skupštini. Ipak, možda se u glasačkim kutijama krije poneko iznenađenje.
NAPAD NA AFRIKANCE: Kampanju je, osim toga, u drugi plan bacio niz antifašističkih demonstracija koje su se neretko završavale tučama između demonstranata i policije. Sve je počelo na jadranskoj obali u gradiću Mačerata, u regionu Marke, u središnjoj Italiji. Tamo su 2. februara u dvoje kolica za kupovinu pronađeni ostaci raskomadanog tela osamnaestogodišnje devojke Pamele Mastropjetro. Devojka je bila pobegla iz centra za bolesti zavisnosti. Otkriveno je da su kolica bila u vlasništvu izbeglice iz Nigerije Inoćenta Ozegale, koji se sa još trojicom Nigerijaca trenutno nalazi u zatvoru.
Dva dana nakon što se ova vest pojavila, lokalac Luka Traini krenuo je u ubilački pohod ulicama Mačerata. Dok se vozio autom, pucao je iz pištolja u Afrikance koji su mu se našli na putu i ranio sedmoro ljudi. Ubrzo se ispostavilo da je Traini pripadnik desničarskog pokreta Nova sila, kao i da se jednom kandidovao na lokalnim izborima u ime partije Severna liga, jedne od vodećih desnih snaga koja učestvuje i na predstojećim izborima.
Šok koji je usledio nakon pokušaja ubistva migranata iz Afrike izrastao je u velike antirasističke i antifašističke demonstracije koje su u mirnu Mačeratu dovele više od 50.000 ljudi. Demonstracije su takođe održane u Rimu, Napulju i Milanu, dok su antifašistički aktivisti u nekoliko gradova napali predstavnike Nove sile i neofašističkog pokreta CasaPound (aluzija na profašističkog američkog pisca Ezru Paunda koji je bio pobornik Musolinija).
Ovi događaji potisnuli su izbornu kampanju u drugi plan i mnoge Italijane podsetili na sedamdesete godine, kada su ulične tuče između aktivista krajnje desnice i krajnje levice bile svakodnevna pojava, često uz upotrebu oružja.
SVAKO PROTIV SVAKOGA: A onda je pao sneg. Tokom poslednjih nedelja predizborne kampanje sve je bilo zavejano, oluja Burian koja je došla iz Sibira donela je Italiji vrlo niske temperature. Rim je bio u kolapsu usled neobične mećave, vozovi nisu saobraćali, a mnogi predizborni događaji su otkazani zbog hladnoće. Bez direktnih prenosa TV-duela kampanja se nastavila kao uobičajena kombinacija intervjua, govora i događaja, pri čemu su građani jedva razumeli šta bi vodeće partije zapravo htele da urade. Sve je prštalo od prevelikih obećanja, preterane dreke i izlišnih izjava.
Poslednje ankete pred predizbornu tišinu ukazale su na situaciju kakva nije viđena nikada do sada. Demokratska partija (PD) koja je vodila zemlju tokom proteklih nekoliko godina ima između 19 i 22 procenta. Desničarska koalicija sa Silviom Berluskonijem na čelu, koji ne može sam da se kandiduje za predsednika vlade jer je osuđen zbog korupcije, ima između 32 i 35 procenata. Oko 25 procenata trebalo bi da dobije Pokret pet zvezdica koji predvodi Luiđi di Majo. Levlje pozicionirana od Demokratske partije, nova partija pod nazivom Slobodni i jednaki mogla bi da osvoji između 5 i 6 procenata i uđe u skupštinu. Ostali glasovi idu malim partijama koje bi lako mogle da ostanu ispod cenzusa od 3 odsto, koliko je potrebno da uđu u skupštinu.
Ako se ove ankete ispostave kao tačne, niko neće moći da formira skupštinsku većinu jer novi izborni zakon glasove delegira tako da je za većinu potrebno da neko osvoji više od 40 odsto glasova.
Postoje dva moguća izlaza iz mrtve trke: veće koalicije ili novi izbori. Kako je kampanja odmicala, tako je prvi scenario postajao sve manje verovatan. Berluskonijevi desničari kažu da neće pristati ni na kakav savez sa Demokratskom partijom. Iz Pokreta pet zvezdica kažu da ne žele savez ni sa kim. Da stvar bude gora, borba za vlast i prepucavanje kako unutar Demokratske partije tako i unutar desničarske koalicije, pokazuju da ni oslabljeni Berluskoni, ni predsedavajući Demokratske partije Mateo Renci nisu sigurni na svojim partijskim funkcijama.
Ispada da Italijani žive u situaciji predvidljive nepredvidljivosti, praćenoj i očajem i ravnodušnošću. Ekonomska situacija se tokom protekle godine poboljšala, iako Italija i dalje ima najslabije rezultate u Evropskoj uniji. Začudo, ekonomska situacija nije bila glavna tema kampanje. Imigracija je posle događaja u Mačerati postala glavno pitanje i ostaće u središtu pažnje Desničarske koalicije ako pobedi.
Dobar deo vremena tokom najgore kampanje kojoj smo ikada svedočili potrošen je na optužbe za nekompetentnost i korupciju koje su rivali upućivali jedni drugima. Verovatno je, mada nije bila predmet nijedne ankete, da će predstojeći izbori zabeležiti najmanju izlaznost do sada. Kao da zemlja liže sopstvene rane nezavisno od vlade.
