Moskovski crni petak

foto: astra / ap

U petak 22. marta oko osam sati uveče, pred Krokus siti holom u Krasnogorskom okrugu Moskovske oblasti, iz belog “renoa simbol” tverskih registarskih oznaka zaustavljenog na parkingu, izašla su četiri muškarca u maskirnim uniformama. Trojica su bila naoružana “kalašnjikovima”, jedan poluatomatskom lovačkom puškom “sajga”; dvojica su nosila rančeve na leđima. Počeli su da pucaju približavajući se istočnom ulazu Krokus siti hola najpre u stakleni zid, a onda u leđa zakasnelih gledalaca koji su samo nekoliko minuta pre početka koncerta rok grupe Piknik, uz muziku lenjingradskog simfonijskog orkestra, pokušavali da kupe karte od tapkaroša ili se tiskali pred ček pointom s mentalnim detektorom.

Napadači su već na ulazu ubili pripadnika privatne bezbednosne kompanije “Krokus pro”, čijih je 160 ljudi, naoružanih samo palicama i električnim tejzerima (elekrošokerima za samoodbranu), odgovaralo za bezbednost svih objekata Krokus grupe, kojoj pripada ta koncertna dvorana, ekspo centar i šoping mol u vlasništvu biznismena azerbejdžanskog porekla Arasa Agalarova, teškog, prema Forbsu, 1,2 milijarde dolara.

U početku je u okviru njegovog Krokus sitija, nedaleko od Moskovskog kružnog puta, trebalo da bude izgrađen i veliki kompleks u stilu Las Vegasa sa kazinom koji je dizajnirala porodica australijskih medijskih magnata Kerija i Džejmsa Pakera. Međutim, 2006. godine u Rusiji su zabranjene kockarnice, a Australijanci su izgubili interesovanje za projekat. Aras Agalarov je 2004. izgradio Izložbeni centar Krokus ekspo, šoping mol, a potom u koncertnu dvoranu Krokus siti hol, koja je mogla da primi maksimalno 9500 ljudi na događajima poput rok koncerta ili sportskog takmičenja.

On je pridavao veliki značaj spektaklima jer je njegov sin Emin, koji je od 2008. do 2015. bio oženjen najstarijom kćeri azerbejdžanskog predsednika Iljhama Alijeva, inače, uspešan muzičar. Na prvom koncertu u Krokus siti holu nekoliko desetina ruskih pop zvezda učestvovalo je u večeri sećanja na u Rusiji slavnog pevača Muslimana Magomajeva, njegovog druga iz detinjstva rođenog u Bakuu, koga je u nedavno snimljenom biografskim filmu igrao naš Miloš Biković. Na drugom spratu Siti hola nalazio se Muzej Magomajeva sa njegovim ličnim stvarima, izložba slika i fotografija iz porodične arhive.

Dvorana je opremljena u to vreme najboljim tehničkim uređajima i mogla je da se prilagodi i tako da obezbedi atmosferu klasičnog koncerta ili velikog spektakla za 6200 gledalaca koji sede.

U toj koncertnoj dvorani nastupale su mnoge ruske, ali i svetske zvezde: Sting, Elton Džon, Hoze Kareras i mnogi drugi. Tu je održan i izbor za Mis univezum 2013. kada je Agalarov tamo doveo i Donalda Trampa. Za prvih pet godina, više od 3,4 miliona ljudi tamo je posetilo skoro 900 koncerata.

PUCNJI, VATRA, DIM I PANIKA

Ušavši u hol, četvorica terorista su gotovo rutinski pucali iz blizine u sve koje su sreli ili videli na putu ka dvorani i na sve koji su izlazili iz garderobe i toaleta. Kada su počeli da pucaju i na publiku u toj velikoj dvorani, mahom ljude srednje klase i srednjih godina od kojih su neki bili i sa decom, neki od gledalaca u udaljenijem delu sale pomislili su da je reč o petardama ili nekom bučnom performansu na početku koncerta.

Kada su shvatili da se puca, ljudi su počeli da beže, skrivaju se od pucnjave između redova ili ležali praveći se da su mrtvi. Teroristi su iz rančeva izvadili zapaljivu tečnost, poprskali sedišta u sali, zavesu na bini i zapalili je.

U kompleksu u kome očito nije radio sistem za razdimljavanje, zagušljivi crni dim se širio po celom prostoru, a požar je brzo zahvatio površinu od 12,9 hiljada kvadratnih metara – trećinu zgrade.

Producent Maksim Volkov, koji je ranije radio na toj platformi, objašnjavao je medijima da je ta dvorana zapravo lavirint tehničkih prostorija: “To je pet-šest spratova, ogroman broj prolaza, pomoćnih prostorija. Tamo se možete ili sakriti ili izgubiti…” Takva struktura zdanja pomogla je nekima da se sakriju, ali je za druge postao samrtna zamka. Ljudi su pokušali da se sakriju u lavirintu toaleta, kafea i prostorijama u kojima su čistačice čuvale opremu. Neki su tako spasli živote, a mnogi su se ugušili dimom. Izgleda da posetiocima nisu bili poznati putevi za evakuaciju, a i da su neki izlazi bili zatvoreni. Na jednom od stepeništa za evakuaciju pronađeno je 14 mrtvih tela. Jedan mladić je kasnije proglašen herojem zato što je kroz garderobu izveo desetine ljudi. Neki su pobegli na krov, sa koga su vatrogasci evakuisali oko 100 ljudi.

Na gornjim spratovima održavano je dečje takmičenje u plesu i na sreću spasena su prisebnošću učiteljice. Neka deca koja su bila u sali s roditeljima stradala su.

Vatrogasci su počeli da lokalizuju požar tek kada je okončana antidiverziona provera, pošto su se u zgradi koja gori čule eksplozije. Za gašenje požara korišćeni su i helikopteri koji su ispustili oko 160 tona vode.

Krovna konstrukcija zgrade je izgorela i delimično se urušila, a gledalište je potpuno uništeno. Izgoreo je i Muzej Magomedova. Požar je lokalizovan tek u subotu oko jedan sat posle ponoći po moskovskom vremenu. U susednim kvartovima osećao se miris paljevine.

Izvor blizak Tužilaštvu rekao je “Komersantu” da, prema preliminarnim podacima, nisu uočeni nikakvi prekršaji u aktivnostima zaposlenih u kompaniji za obezbeđenje: zakon ne sadrži kategorične uslove da se na takvim javnim događajima ima naoružana straža.

Međutim, “Komersant” napominje da u istrazi treba da se oceni kako su postupale snage bezbednosti tokom vanredne situacije i da se prouče podaci o tome koje su mere bezbednosti preduzete u samom Krokus siti holu, a posebno je reč o pristupačnosti izlaza, radu automatskih i drugih sistema za rano lokalizovanje požara, sirena i sistema za rano upozorenje.

Pomenuti Maksim Volkov laički ocenjuje da ta dvorana, koja je imala upotrebnu dozvolu, možda i samim projektom nije bila pripremljena za situacije kakve stvara teroristički napad.

Prema podacima Istražnog komiteta, 139 ljudi je stradalo od metaka terorista, ili se ugušilo, ili izgorelo u požaru. Do nedelje 24. marta uveče identifikovano je samo njih 62. Prema rečima forenzičara, postupak može potrajati, jer se neki od poginulih u požaru mogu identifikovati samo DNK testiranjem. Oko 180 ljudi je, prema rečima lekara Moskovske oblasti, povređeno ili opečeno. Čak 700 ljudi je zatražilo medicinsku pomoć.

RENO NA PUTU ZA BRJANSK

Očito je da su poznavali taj grandiozni bleštavi i zamršeni prostor pošto je lokalni fotograf uočio jednog od njih na fotografiji koju je tamo snimio 7. marta. Osamnaest minuta nakon početka napada, četvorica terorista su skinuli kamuflažnu odeću i odbacili oružje (na mestu zločina istražitelji su posle našli 4 kompleta borbene municije, više od 500 metaka i 28 šaržera i dva automata kalašnjikova).

Zatim su se umešali u masu i uspeli da izbegnu susret sa pripadnicima Krasnogorskog odeljenja unutrašnjih snaga bezbednosti. Oni su, prema rečima Irine Vol, stigli na lice mesta pet minuta nakon što su dobili signal za hitnu pomoć. Pristigli specijalci Ruske garde takođe nisu uspeli da uhvate teroriste na licu mesta. Oni su stigli do onog istog belog “renoa simbol” registarskih oznaka t668um69 i odvezli se.

Prema izvoru “Komersanta”, policija u Moskvi nije blokirala begunce sa mesta zločina, ali je na kamerama za kontrolu saobraćaja ipak uočila da su oni, ne menjajući automobil, krenuli ka ukrajinskoj granici i Brjansku, gde je prethodnih dana na kamerama zabeleženo kretanje njihovog “renoa” zbog jednog ili dva prekršaja.

Uhapšeni su u šumi u regionu Brjanska. Specijalne snage FSB i Ruske garde otvorile su vatru, auto se prevrnuo na krov, pa s krova na točkove, a dvojica terorista su pobegli u šumu. Jedan se navodno sakrio popevši se na drvo. Drugog su posle opsežne potrage pronašli u žbunju.

Razan Kadirov je najavio nagrade vojnicima odreda specijalnih snaga “Ahmat” koji su učestvovali u hapšenju terorista kod Brjanska. “Ahmat” je poznat kao čečenski odred za specijalne namene, mada je ranije “Moskovski komsomolec” preneo izjavu komandanta odreda Aptija Alaudinova da polovinu boraca specijalnih snaga “Ahmat” čine etnički Rusi koji dolaze u Čečensku Republiku iz cele Rusije, te da ima i vojnika drugih nacionalnosti, kao i da u sadašnjoj fazi sami Čečeni zapravo čine četvrtinu vojnika.

Sledećeg jutra snimak prvog ispitivanja dvojice pritvorenika objavlila je najpre glavna urednica Raša tudej Margarita Simonjan, a onda i većina medija.

fotografije: ap

TADŽICI MIGRANTI

Predstavnici etničke zajednice Tadžika u Rusiji molili su medije da ne naglašavaju koje su nacionalnosti teroristi, jer terorizam nema naciju. Boje se pogroma dok vlasti najavljuju pojačavanje kontrole. Migrante iz srednje Azije su 1990-ih često napadali skinhedsi, a u novije vreme desničarski mediji.

Mihail Burda, ekspert za migracije i vanredni profesor Ruske akademije narodne privrede i javne uprave, kaže da je radi posla prošle godine u Rusiju iz Tadžikistana došlo oko 3,1 milion ljudi (to je trećina stanovništva Tadžkistana), iz Uzbekistana – 4,9 miliona, a iz Kirgistana – milion građana. Između Tadžikistana i Rusije na snazi je bezvizni režim, ali je za zaposlenje potrebna radna dozvola koja se, kažu neki medijski izveštaji, kupuje na crno. Ideje da se njihov položaj legalizuje napadaju desničarski mediji. Toliki broj ljudi u nesigurnom statusu verovatno predstavlja široku regrutnu bazu za razne aktivnosti.

foto: ap

Prema pisanju lista “Izvestija” od 17. jula 2023, predsednik Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin je ukazao da su 2022. stranci počinili 40.154 krivična dela od 1.966.795, odnosno oko dva odsto od ukupnog broja, a očigledno je da je broj stranih državljana u Rusiji znatno veći od dva odsto.

Ipak, upozorava Bastrikin, 2022. godine broj krivičnih dela koja su počinili migranti u Rusiji povećan je za 10,3 odsto u odnosu na 2021. godinu: silovanja – za devet odsto; seksualni napadi – za 18 odsto; a čak oko 80 odsto iznosi povećanje udela prekršaja koje su stranci počinili od 2022. a odnosi se na trgovinu drogom.

Problem je stari: Letiša Paoli, Viktorija Grinfild i Peter Rojter u poglavlju knjige Svetsko narko tržište Tadžikistan: Uspon narko–države opisuju da je do sredine 1990-ih heroin bio praktično nepoznat u Tadžikistanu; međutim, za manje od jedne decenije, Tadžikistan je postao ključna tranzitna zemlja za avganistanske opijate ka severu i zapadu, a i potrošač heroina.

Generalni tužilac Igor Krasnov je ovih dana saopštio da je 2023. broj krivičnih dela migranata povećan za 75 odsto.

Jedan od uhapšenih, dvadesetpetogodišnjak Muhamedsobir Fajzov rodom iz Dušanbea, došao je u Rusiju ranije, nastanio se u Ivanovskoj oblasti gde je radio kao frizer u Ivanovu, ponekad svraćao u sportski klub i trenirao tajlandski boks ili kik-boks. Posle hapšenja, Fajzovljev trener Andrej Kurbatov koji je otišao na takmičenje u Brjansk radi pripreme selekcije za prvenstvo Rusije, pričao je da su odmah počele da mu stižu pretnje preko interneta uz fotografiju te osobe iz njegove teretane: “Hitno zatvorite, izvršite raciju!”, “Rasterajte sve!”, “Sredite teroristu!”, “Zašto trenirate teroriste?” Bio je šokiran. Nije znao da li da radi ili ne. Da li da ode na trening ili u policiju…

Drugi terorista je pričao kako je od rođaka nekog agitatora Abdulaha kupio beli reno da bi radio kao taksista.

foto: ap

Treći uhapšeni je ispričao da je stigao iz Turske 4. marta pošto mu je tamo istekla viza i da je radio kaligrafske priloge za nekog propovednika; nalog da ubija dobio je preko pomoćnika svog propovednika i za to mu je obećana nagrada od 500 hiljada rubalja (5.000 dolara), a navodno mu je isplaćena polovina, 250 hiljada rubalja. Oružje je ostavljeno u nekom spremištu.

Onima koji kao vaš hroničar veoma malo znaju o bezbednosnoj fenomenologiji, a pogotovu malo o agenturnim operacijama, mora zvučati šokantno sa koliko malo sredstava je izazvano toliko krvoproliće: jedan polovini reno, šaka rubalja, nekoliko kalašnjikova i dve-tri flaše Molotovljevog koktela!

Od vesti vezanih za oružje i Tadžike u Rusiji, najdramatičnije je u prošlom periodu zvučala ona koja govori kako je 15. oktobra u Belgorodskoj oblasti jedan dobrovoljac Tadžik iznenada zapucao i na poligonu ubio tuce vojnika, pa su ga ubili iz snajpera.

UKRAJINSKA VEZA

Direktor ruskog FSB Aleksandar Bortnikov je u subotu 23. marta izvestio predsednika Vladimira Putina o privođenju 11 osumnjičenih izvršilaca terorističkog akta i njihovim navodnim kontaktima sa ukrajinskom stranom, ali nisu pokazani detalji koji bi to ilustrovali. U obraćanju javnosti, Putin je konstatovao da je, prema preliminarnim podacima, “pripremljen prozor za prelazak terorista sa ukrajinske strane državne granice”.

U savetovanju sa članovima Saveta bezbednosti, konstatovao je da se zna ko su izvršioci, ali da se mora otkriti ko su nalogodavci. Naglasio je kako je posebno potrebno da se otkrije zašto su zločinci nakon napada na Krokus pokušali da pobegnu u Ukrajinu i ko ih je tamo čekao. “Njujork tajms” 25. marta piše da je Andrij Jusov, pripadnik ukrajinske vojne obaveštajne agencije, ismejao tu tvrdnju rekavši da je ukrajinsko-ruska granica aktivna borbena zona koja je jako minirana i čuvana sa obeju strana – što svaki prelazak čini izuzetno komplikovanim i opasnim.

Ruski mediji (oni koji nisu obeleženi *zvezdicom i oznakom stranih agenata) su manje-više složno ostali pri spekulacijama da iza terorističkog akta stoje Ukrajinci, pogotovu kada je šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednosti Aleksej Danilov na svom kanalu postavio podrugljivu objavu: “Da li je danas zabavno u Moskvi? …Verujem da ćemo im češće priuštiti ovakvu zabavu…’bratski narodi’ treba da posećuju jedni druge.” Predsednik Volodomor Zelenski ga je 26. marta smenio.

Moskovski sud opšte jurisdikcije 25. marta raspisao je poternicu za Vasilijem Maljukom, šefom ukrajinske vojne obaveštajne službe, koga okrivljuje za terorizam, na osnovu toga što je on dan ranije na svom Telegram kanalu pisao o umešanost ukrajinske bezbednosne službe u napade na rafinerije nafte u Rusiji, na Krimski most i brodove u Crnom moru, ali da nikada neće priznati umešanosti svog odeljenja u ubistva i pokušaje ubistva ruskih i ukrajinskih političara i javnih ličnosti.

Moskovsko tužilaštvo to negiranje tumači kao priznanje, pošto ocenjuje da je Maljuk pritom precizno opisao detalje ubistva vojnog komandanta Vladlena Tatarskog, generalnog tužioca Luganske Narodne Republike Sergeja Gorenka i bivšeg poslanika Vrhovne rade Ilje Kive, kao i pokušaja atentata na pisca Zahara Prilepina.

Kada je relativno brzo 22. marta, već oko 21 sat, koordinator za strateške komunikacije Džon Kirbi rekao da Vašington ne vidi znake da bi ukrajinske specijalne službe mogle biti povezane sa terorističkim napadom, u ruskim medijima su podsetili na to da su se Amerikanci odmah oglasili negirajući ukrajinsku umešanost, a da je predstavnicima Bele kuće trebao čitav jedan dan da odluče da nešto kažu o ubistvu ruskog ratnog blogera Vladlena Tatarskog, stradalog kada je eksplodirala statueta koju je “kao poklon” na jedan javni skup koji je on vodio donela 26-godišnja Darija Trepova. Osuđena je na 27 godina robije. Prema pisanju “Komersanta”, istraga i sud su utvrdili da je taj teroristički napad pripreman od oktobra 2022. godine na teritoriji Ukrajine.

Rusima nenaklonjeni Tom Nikols u američkom “Atlantiku” piše da “krstaški rat protiv navodnih ukrajinskih nacista izgleda kao smrtonosna nesposobnost ako islamistički teroristi mogu da uđu u Rusiju kroz susedna vrata, dok su ruske bezbednosne agencije fokusirane negde drugde – u Ukrajini”.

AMERIČKA DEPEŠA

Stejt department je 8. marta javno upozorio građane SAD da izbegavaju bilo kakva velika okupljanja, koncerte, tržne centre, bilo šta slično, samo zbog sopstvene bezbednosti u vezi sa mogućim terorističkim napadima u Moskvi 8–10. marta.

Putin je takvo upozorenje u izbornom periodu nazvao “čistom ucenom”, a komentatori “američkim priznanjem”.

“Njujork tajms” je, pozivajući se na neimenovani izvor iz Vašingtona, izvestio o “davnim planovima” ISIS-a da napadne Moskvu. Predstavnica američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson je izjavila da je američka vlada ove informaciju podelila sa ruskim vlastima.

Ruski mediji su kasnije pisali da su Amerikanci zaista predali Rusima informacije o mogućem napadu Islamske države, ali da su one bile veoma opšte i neodređene, za razliku od informacija koje su svojevremeno omogućile da se spreči bombardovanje Kazanjske katedrale u Sankt Peterburgu.

foto: ap

VILAJET KORASAN

Ruski mediji su sa izvesnom skepsom objavili da Islamska država Korasan, ili Vilajet Korasan, koja je nazvana po istorijskom regionu Korasan (na teritoriji savremenog Avganistana, Irana, Uzbekistana, Tadžikistana i Turkmenistana) preuzela odgovornost za teroristički napad na Krokus siti hol. Dan nakon terorističkog napada, agencija Amak, koju mediji povezuju sa ISIS-om, objavila je užasavajuće snimke terorističkog napada – jedan od napadača nožem je prerezao vrat ranjenika… Pominjali su i da je Vilajet Korasan stekla reputaciju jedne od najbrutalnijih i najaktivnijih regionalnih ćelija. Njen najkrvaviji napad, po broju žrtava i ranjenih, dogodio se 26. avgusta 2021. na aerodromu u Kabulu. To je praktično bila jedina prilika za evakuaciju američkih trupa i ogromne mase Americi lojalnih ljudi u trenutku kada je talibanski pokret dolazio na vlast u Avganistanu. U haosu i panici na aerodromu, prema različitim izvorima, došlo je do serije eksplozija u kojima je poginulo oko 200 ljudi, uključujući 13 američkih vojnih lica.

U septembru 2022. bombaš samoubica razneo se u blizini zgrade ruske ambasade, koja je tada nastavila da radi uprkos tome što Rusija zvanično nije priznala vlast talibana, proglašavajući ih za ekstremiste.

Izveden je i ubistveni napad tokom obeležavanja godišnjice ubistva generala Kasema Solejmanija na groblju u iranskom Kermanu 3. januara 2024. godine.

Prema ruskom viđenju, grupa Vilajet Korasan se pojavila u Avganistanu 2014/2015. i bila je odgovorna za nešto više od 30 terorističkih napada. Do sada se pretežno ograničavala na napade u Avganistanu i Pakistanu i nije izvodila napade van svog matičnog regiona.

Međutim, američki Nešenel pablik radio navodi da je regionalna grupa ISIS-K “objavila rat Kini, Iranu, Pakistanu, Rusiji, Siriji, talibanima i Sjedinjenim Američkim Državama”, ali da poseban animozitet pokazuje prema Rusiji zbog toga što su se moskovske trupe borile protiv ISIS-a podržavajući sirijski režim Bašara el-Asada.

Ne bi se moglo reći da Putin potpuno odbacuje američke informacije o grupi ISIS-K pošto je ruskom Savetu bezbednosti sugerisao da je neophodno dobiti odgovore na mnoga pitanja, posebno da li su islamisti zaista odlučili da udare na Rusiju, uprkos tome što se Moskva danas zalaže za pravedno rešenje eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Rusi su, ipak i pre ovog događaja uočavali da Vilajt nastupa. U oktobru 2023. godine, direktor FSB Rusije Aleksandar Bortnikov je u Bakuu na sastanku Saveta šefova bezbednosnih agencija i specijalnih službi zemalja članica Zajednice nezavisnuh država, izjavio: “Primećujemo povećanu ulogu Al-Kaide, koja u savezu sa ogrankom druge međunarodne terorističke organizacije Islamska država – Vilajet Korasan aktivno učestvuje u pripremi, indoktrinaciji i logističkoj podršci kontrolisanih terorističkih grupa”. Prema rečima Bortnikova, broj islamističkih militanata u to vreme dostigao je 6,5 hiljada ljudi. Oni su delovali širom severnog pograničnog regiona i u centru Avganistana.

“U bliskoj budućnosti, ova međunarodna teroristička organizacija bi mogla dostići potencijal koji bi joj omogućio da izvede terorističke napade van Avganistana”, upozorio je tada direktor FSB.

Rusi mora da su upoznati s islamistističkim trendovima i u samom Tadžikistanu. Vrhovni sud Ruske Federacije je, na primer, presudom koja stupila na snagu 18. oktobra 2022. proglasio ekstremističkom Stranku islamske renesanse, koja je od trenutka raspada SSSR-a bila jedina islamska partija koja je zvanično i legalno delovala na teritoriji postsovjetske Centralne Azije i čitavog postsovjetskog prostora. Tu partiju je još 29. septembra 2015. zabranio Vrhovni sud Republike Tadžikistana.

O tamošnjim trendovima Rusi bi trebalo da znaju malo više od ostalih, s obzirom da su bili garanti mira nakon građanskog rata u Tadžikistanu od 1992. do 1997. Početkom jula 2012, posle teških pregovora s tadžikistanskim vlastima oko uslova zakupa, produžili su boravak 201. ruske vojne baze u Tadžikistanu do 2042. godine.

U Basmanskom sudu u Moskvi, oko kog su snage bezbednosti u nedelju ujutru 24. marta prilaze blokirale barijerama, saslušani su Dalerjona Mirzoev, Saidakram Račabalizod, Fariduni Šamsidin i Muhamedsobir Fajzov. Okrivljeni su na osnovu člana 205. Krivičnog zakonika Ruske Federacije, po kome je za teroristički napad propisana kazna doživotnog zatvora. Neki deputati državne Dume su pledirali da se u Rusiji preispita odluka o smrtnoj kazni kad je u pitanju terorizam.

“Atlantik” piše kako Amerikanci, pogođeni 11. septembra 2001. često misle da su glavna meta islamističkih ekstremista, ali i da je u protekle dve decenije Rusija pretrpela više terorističkih napada sa masovnim žrtvama od islamističkih ekstremista nego Sjedinjene Države, uključujući varvarske napade na školu i pozorište u centru Moskve. Najnoviji masakr je samo jedan u nizu takvih napada u Rusiji u poslednjih 30 godina.

Po obimu i broju žrtava, napad na Krokus siti hol sličan je terorističkim napadima u Parizu 13. novembra 2015, uključujući krvavi masakr u koncertnoj dvorani Bataklan 2015. gde je poginulo više od 130 ljudi. U Rusiji taj krvavi događaj podseća na tragedije u Buđonovsku 1995, Dubrovki 2002. ili u Beslanu 2004. Očito je, međutim, da je ovaj krvavi događaj po psihosocijalnim efektima teži, jer je deo složenog mozaika jedne veoma kompleksne ratne i svetske krizne atmosfere.

Terorizam u Rusiji

Grupa Šamila Basajeva je napala bolnicu i uzela za taoce 1586 stanovnika Buđonovska u Stavropoljskoj pokrajini 14. juna 1995. godine. Posle pokušaja specijalaca da upadnu u zgradu, poginulo je 129 ljudi, a 317 povređeno. Nakon pregovora, napadačima je omogućeno da sa nekim od talaca napuste grad. Šamil Basajev je ubijen 2006. tokom specijalne operacije FSB-a u Ingušetiji.

Banda Salmana Radujeva je 9. januara 1996. godine zauzela bolnicu i nekoliko stambenih zgrada u dagestanskom Kizljaru – ubijeno je 78 ljudi.

U Kaspijsku (Dagestan), 16. novembra 1996. godine, teroristi su digli u vazduh devetospratnu stambenu zgradu u kojoj su živele porodice graničara. Pognulo je 68 ljudi, uključujući 21 dete.

U Pozorišnom centru Dubrovka, tokom mjuzikla Nord–Ist, teroristi Movsara Barajeva su 23. oktobra 2002. godine uzeli 912 talaca, a 26. oktobra, tokom operacije oslobađanja, stradalo je 130 talaca. Svi militanti, 21 muškarac i 19 žena, tada su ubijeni.

Tokom proslave Dana pobede 9. maja 2002. godine, u Kaspijsku u Republici Dagestan, snažna detonacija eksplozivne naprave ubila je 43 osobe, a povredila još oko 120 ljudi. Za organizaciju napada optužen je član kriminalnog podzemlja Rapani Halilov, likvidiran 2007.

U eksploziji na stadionu u Groznom tokom proslave Dana pobede 9. maja 2004. poginuli su predsednik Čečenije Аhmat Kadirov, predsednik Državnog saveta Husein Isajev i još pet osoba, a više od 40 je povređeno.

Militanti su 1. septembra 2004. zauzeli školu u Beslanu, u Severnoj Osetiji i uzeli za taoce više od 1100 učenika, njihove rođake i nastavnike, pa 2. septembra, posle pregovora, oslobodili 25 žena i dece, ali je narednog dana došlo je do eksplozije u sportskoj sali škole i do razmene vatre. Ubijeno je 27 napadača, preživeo je samo jedan, Nurpaši Kulajev. Njemu je smrtna kazna preinačena u doživotni zatvor. Bilans tog terorističkog napada bio je i 334 mrtva, među kojima su 186 bila deca, 17 nastavnika i školskog osoblja, desetorica specijalaca…