Montevideo, džoint ga video

Prva zemlja u svetu koja je u parlamentu regulisala korišćenje, uzgoj i distribuciju marihuane je Urugvaj. Napravili su korak dalje u odnosu na države koje su legalizovale marihuanu u „rekreativne“ svrhe. Za ličnu upotrebu marihuane u Urugvaju je određena mesečna doza od 40 grama. Zakon je potpisao predsednik Hoze Muhika, a do stupanja zakona na snagu urugvajske vlasti imaju na raspolaganju četiri meseca da napišu dekret o upotrebi i gajenju marihuane. Dekretima će biti regulisane licence za proizvodnju, za sakupljanje i distribuciju, za upotrebu u medicinske, farmaceutske i kozmetičke svrhe. Predsednik Urugvaja se i sam zalagao za legalizaciju marihuane, rekavši da će time biti sprečen razvoj organizovanog narko-kriminala.

Dok je, međutim, među političarima u Urugvaju ova stvar neupitna, dobar deo opozicione javnosti, a pogotovo ona stručna, nije sigurna šta se time želi postići i kako će se time sprečiti kriminal. Naprotiv, veruju da se time otvara zakonsko polje za manipulaciju i korupciju. Osim toga, u američkim državama koje su legalizovale korišćenje marihuane nije dozvoljena prodaja licima ispod 21 godine, a urugvajski zakon predviđa da osobe starije od 18 godina mogu da je kupuju.

Ankete pokazuju da se dve trećine Urugvajaca protive „marihuani koju bi kontrolisala vlada“, dok je Muhika ubeđen da je „globalni rat protiv droge izgubljen“ i smatra da bi birokrate mogle na „bolji način“ da suzbiju drogu i organizovani kriminal sa ulica Urugvaja. Uživaoci marihuane koji podržavaju ovaj zakon i učestvuju u kampanji za legalizaciju marihuane, smatraju da e dobro što će država određivati njenu cenu, poput cene mleka u prodavnicama. U okviru kampanje pokrenuta je i edukativna kampanja o uživanju u marihuani bez rizika po zdravlje.

Na zakon Urugvaja o proizvodnji, prodaji i upotrebi marihuane u lične i druge svrhe reagovao je Međunarodni odbor za kontrolu narkotika (INCB) Ujedinjenih nacija, ocenom da je to kršenje međunarodnih konvencija i da će takva odluka Urugvaja podstaći zavisnost od droga. „Urugvaj krši međunarodne konvencije o kontroli droga, zakonskim odobravanjem marihuane (kanabisa) od strane svog Kongresa“, naveo je INCB koji nadgleda sprovođenje međunarodnih sporazuma o drogama. INCB je naveo i da je odluka urugvajskog zakonodavnog tela u suprotnosti sa Jedinstvenom konvencijom o opojnim drogama iz 1961. čija je potpisnica Urugvaj. „Kanabis se kontroliše prema Konvenciji iz 1961. koja zahteva od država potpisnica da ograniče njegovu upotrebu na medicinske i naučne svrhe“, rekao je predsednik INCB-a Rejmond Jans u pisanom saopštenju.

POREZ NA MARIHUANU: Urugvajskim zakonom marihuana je u rukama države koja kontroliše njenu proizvodnju, distribuciju i konzumiranje. Uživaoci moraju da budu stariji od 18 godina, kupovaće je u apoteci koja ima licencu za prodaju marihuane i to do 40 grama mesečno po osobi. Kad je reč o uzgajanju, zakon kaže da pojedinac može da uzgaja šest biljaka kod kuće, dok je malim preduzećima od 15 do 45 članova dozvoljeno da gaje do 99 biljke. Cenu određuje vlada, reklamiranje je zabranjeno, a za strane turiste ovaj zakon ne važi. Pored klasičnog pušenja smotanog džointa, marihuana može da se udiše i preko bonga, ili vodene lule, koja filtrira štetne supstance, ili da se konzumira u hrani, na primer, u čokoladnim kolačićima, objašnjava Hulio Kalzada, predsednik Nacionalnog odbora za drogu.

Iako će vlada kontrolisati kvalitet i određivati cenu, proizvodnja će ostati u privatnim rukama, nastavlja urugvajski predsednik odbora za drogu, rekavši da je u početku bilo nesporazuma, pa su ljudi mislili da će vlada da gaji i prodaje kanabis. Prema njegovim rečima, država će „samo“ (navodnici prim. aut.) da reguliše tržište i izdaje dozvole za plantaže marihuane, ali će, kako tvrdi Kalzada, ceo lanac proizvodnje, distribucije i prodaje u apotekama biti u rukama pojedinaca koji će državi plaćati porez kao svako preduzeće koje posluje i ima zaradu.

Mnogi senatori bili su protiv legalizacije droge, smatrajući da se država uhvatila u kolo sa đavolom i da potcenjuje rizike uživanja marihuane. Uzgred, predsednik Muhika u kampanji je imao podršku milijardera i filantropa Džordža Sorosa i njegovog Saveza za politiku prema drogi, kao i milijardera Dejvida Rokfelera, sa kojima se sastao u Njujorku u septembru.

Jedna od teorija glasi i da je urugvajska država na vreme shvatila da je tržište marihuane obećavajuće u svakom smislu, od kozmetičkog do medicinskog. Porezom koji se prikupi od uzgajanja i distribucije finansirala bi se, između ostalog, istraživanja o delovanju marihuane na zdravlje u dogovoru sa farmaceutskim kućama. Stručnjaci smatraju da industrija medicinskog kanabisa danas nije velika, no upravo sada ubrzano raste. Ekonomski uticaj kanabisa na tržište trenutno je neznatan, ali kada i ako medicinski kanabis bude globalno prihvaćen, situacija će se promeniti u korist država koje su na vreme dozvolile proizvodnju i upotrebu te biljke.

TRŽIŠTE KOJE OBEĆAVA: Prvenstveno je potrebno napraviti razliku između država koje dopuštaju medicinsku upotrebu kanabisa i država koje dopuštaju medicinsku upotrebu i proizvodnju kanabisa. Holandija, Kanada i Izrael su države koje dozvoljavaju proizvodnju kanabisa, dok Nemačka, Finska, Italija, Španija, Češka, Švajcarska i Norveška dopuštaju uvoz iz Holandije. Portugal je prva evropska zemlja koja je ukinula kazne za lično posedovanje droga, a istraživanja pokazuju da se upotreba među tinejdžerima smanjila, kao i zaraženost HIV virusom i smrtnost od „teških“ droga. U Americi trenutno 18 država dozvoljava upotrebu kanabisa kao leka. Nekoliko njih dozvoljava i proizvodnju (Kolorado i Vašington). No, kad je o Americi reč, federalna vlada još uvek ne dozvoljava korišćenje i proizvodnju. Bivši menadžer Majkrosofta Džejmen Šiveli planira da otvori lanac kafea, po ugledu na Starbaks, samo što u ponudi ne bi bila kafa već marihuana, ali mu država Vašington to ne dozvoljava.

Latinska Amerika je ozloglašena kad je reč o drogama. Borba između narko-kartela u Meksiku odnela je mnogo više žrtava nego bilo koja droga. O borbama narko-kartela u Meksiku i o broju mladih ljudi koji iz beznađa ulaze u krug smrti, „Vreme“ je više puta pisalo („Vreme“ br. 1078, „Ubicama na ubice“; „Vreme“ br. 1034, „Svi smo mi Huares“). Međutim, poslednjih godina jačaju pokreti za liberalizaciju tržišta droge za ličnu upotrebu kao protivteža ratu protiv narko-kartela u Argentini, Kostariki, Ekvadoru i Meksiku. Predsednik Hondurasa pozvao je SAD na legalizaciju marihuane kako bi se sprečila ubistva u Hondurasu, tranzitnoj zemlji na putu droge od Kolumbije do SAD, te su to učinile države Kolorado i Vašington.

Zanimljiv je podatak da je daleka Australija zemlja sa najvećim brojem uživalaca marihuane na svetu. Inicijativa za legalizaciju kanabisa datira iz sedamdesetih godina prošlog veka, ali je zabrana i dalje na snazi.

ZA I PROTIV: U Evropskoj uniji nema jedinstvene regulative o proizvodnji i upotrebi kanabisa. Neke države koriste kanabis samo u medicinske svrhe (Velika Britanije), drugima nije dozvoljena proizvodnja već uvoz iz Holandije… Holandija je opšteprihvaćena oaza za uživaoce lakih droga. Upotreba „lakih“ droga je pitanje javnog zdravlja u ovoj zemlji, a ne kriminala. Zbog navale turista holandske vlasti su pre nekoliko godina zabranile prodaju strancima, a lokalnim uživaocima uveli članske karte za kofi-šopove. Holanđani su to doživeli kao udar na stil i tradiciju i uskraćivanje ličnih sloboda državljanima drugih zemalja EU. U Holandiji su lake droge, odnosno hašiš i marihuana, kao i takozvane „magične pečurke“, supstance koje su dozvoljene i mogu se kupiti u kofi-šopovima. Dozvoljeno je posedovanje pet biljaka konoplje po osobi (od konoplje se dobijaju marihuana i hašiš) ili posedovanje pet grama po osobi. Preprodaja nije dozvoljena, međutim postoji takozvani gedogen, zakon po kome se toleriše preprodaja marihuane (strancima), zabranjeno je ali nije kažnjivo. Generalno se poštuje pravilo da se droga ne reklamira i ne prodaje licima mlađim od 18 godina.

Češka je bila prva istočnoevropska zemalja koja je 2010. godine odobrila terapeutsku upotrebu marihuane za ublažavanje teških bolesti. Uredba je bila doneta radi ublažavanju simptoma bolesti poput raka, Parkinsonove bolesti, skleroze zglobnih ploha, psorijaze i atopijskog ekcema, a marihuana je bila dostupna samo na elektronski recept kako bi se sprečila zloupotreba. Po toj uredbi, koja je ukinuta avgusta 2013. godine, količine od pet biljaka konoplje ili 15 g marihuane, 40 halucinogenih pečuraka, pet grama hašiša, 1,5 g heroina, jedan gram kokaina i dva grama češkog surogata za heroin, pervitina, bile su tretirane samo kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Od avgusta ove godine, sudovi će odlučivati da li je posedovanje džointa marihuane krivično delo.

Hrvatska i Slovenija takođe pokreću inicijative za legalizaciju marihuane. Na Fejsbuk stranici „Želimo referendum za legalizaciju marihuane u Hrvatskoj“, koja je za dva dana sredinom novembra skupila nešto više od 2000 pristalica, ističu da je kanabis „ljekovita biljka“ i da je poznata njena primena u medicinske svrhe. Navodi se i kako, za razliku od duvana, koji godišnje odnosi pet miliona života, „marihuana ne ubija, nego liječi“ i da se „kanabis pokazao efikasnim čak i u liječenju raka“. Vrhovni sud Hrvatske nedavno je odobrio korišćenje marihuane u medicinske svrhe, jer je jedan optuženi ovu biljku koristio da ublaži bol zbog multiple skleroze, te ja na taj način indirektno legalizovao „travu“. Zagrepčanin Domagoj Janković (39) oslobođen je zatvora zbog krivičnog dela uzgajanja i posedovanja marihuane, jer je njenim korišćenjem suzbijao simptome teške i neizlečive bolesti.

Slovenački klub konoplja (SKSK) prikupio je za mesec dana akcije u decembru ove godine 10.800 potpisa podrške za predlog zakona kojim bi se legalizovala upotreba konoplje, marihuane i njihovih derivata za „samoizlečenje“ nekih teških bolesti. Pozivajući se na neke druge zemlje koje su dopustile slično lečenje, pobornici legalizacije marihuane u Sloveniji sada nameravaju da svoju peticiju pošalju u Parlament, prenose regionalni mediji. Zastupnici će o zakonskom predlogu morati da raspravljaju ako se ustanovi da je najmanje 5000 potpisa na peticiji prikupljeno po pravilima zakona o narodnoj inicijativi.

Izvan okvira biznisa i politike legalizacija marihuane u „rekreativne“ svrhe je takođe i moralno pitanje, postoje argumenti i za i protiv. U priči o legalizaciji marihuane, kao uostalom i kad je reč o LGBT populaciji, ima puno licemerja. Političari se nerado bave ovom temom zbog javnog mnjenja, na opštu radost dilera. Tamo gde Crkva svako malo priziva Sodomu i Gomoru, na legalizaciju marihuane posmatra se kao na ugovor sa đavolom.

MONTEVIDEO: Seminar za uzgajivače marihuane

BIZNIS I ZADOVOLJSTVO: Staklenik sa marihuanom