Memoari Angele Merkel: O „brutalnosti“ srpskih jedinica na KiM i budućnosti regiona

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin govorio na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, nemačka kancelarka Angela Merkel, tada još novajlija na funkciji, sedela je u prvom redu.

Taj govor iz 2007. godine mnogi će kasnije opisati kao najavu onoga što Putin namerava.

Rekao je, pored ostalog, da ne mogu Evropska unija i NATO da glume zamenu za Ujedinjene nacije – time je, tako to tumači i Merkel, aludirao na bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bez mandata UN, piše DW.

„Dobro sam mogla da osmotrim Putina tokom govora. Pričao je brzo, delom bez manuskripta u kojem je verovatno većinu sam napisao, možda i svaku reč“, opisuje Merkel u svojim memoarima „Sloboda“ (Freiheit) koji su u prodaji od ovog utorka.

„Uzrujavala me je pre svega njegova uverenost u sopstvenu nepogrešivost: ni reč o nerešenim konfliktima pred njegovim vratima u Nagorno-Karabahu, Moldaviji i Gruziji, kritika intervencije NATO u Srbiji, ali ni reč o strašnim zločinima Srba tokom raspada bivše Jugoslavije, ni reč o razvoju u Rusiji samoj“, piše Merkel.

Na drugom mestu u knjizi, Merkel bombardovanje opisuje ovako: „Kao deo operacije NATO Allied Force, vazduhoplovne snage su se borile protiv srpskih i jugoslovenskih trupa Slobodana Miloševića. One su bile brutalne prema albanskom stanovništvu u pokrajini Kosovu i terale su ga u zbeg kako bi sprečile nezavisnost Kosova.“

To nisu jedina mesta u obimnoj knjizi gde se pominju Srbija, Jugoslavija, Balkan i drugi toponimi regiona. U knjizi se pak nijednom poimence ne pominje neki aktivni političar sa Balkana.

„Trnovit“ put do EU – jedina šansa

Ceo odeljak u knjizi posvećen je Zapadnom Balkanu. Merkel opisuje jedan sastanak s vicekancelarom Zigmarom Gabrijelom, šefom diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom i drugima. Tema je bila kako obeležiti razne okrugle godišnjice 2014. godine – recimo 25 godina od pada Berlinskog zida ili vek od početka Prvog svetskog rata.

Gabrijel je, piše Merkel, rekao da se ne bi trebalo samo vraćati u prošlost, već misliti i o poukama iz istorije za današnje probleme. Merkel je uzvratila:

„Imate pravo, posebno kad se radi o Prvom svetskom ratu. Posle jugoslovenskih ratova devedesetih godina moramo doprineti da se trajno obezbedi mirni suživot na Zapadnom Balkanu, tu imamo još mnogo posla.“

Kako podseća Merkel, u to vreme su Slovenija i Hrvatska već bile u EU, dok su ostale zemlje regiona – Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Albanija – bile u ovoj ili onoj fazi puta ka EU.

„Ali u našim razgovorima su nam najviše briga zadavale trajne napetosti pre svega između Srbije i Kosova, kao i u okviru država, posebno Bosne i Hercegovine. Čak i te 2014, sto godina po početku Prvog svetskog rata, mir u regionu bio je krhak“, piše bivša kancelarka.

Na opisanom sastanku je, piše, predložila da se zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu u EU okupe na sastanku kako bi se ojačala njihova međusobna saradnja.

Rađanje Berlinskog procesa

Štajnmajer je upozorio da bi to moglo da izgleda neprikladno – da, s obzirom na nemačku istoriju, Berlin poziva na takve sastanke bez šireg dogovora u Evropi.

Merkel se saglasila. Prvu konferenciju je organizovala Nemačka, ali uključili su se i drugi. Tako je rođen takozvani Berlinski proces za koji Merkel smatra da je „veliki uspeh“.

Pre svega su, piše, tu dogovarani konkretni projekti Evropske komisije i država regiona, infrastrukturni projekti, kancelarija za saradnju mladih RYCO i ekonomska saradnja.

„Dobro je što nismo čekali dok sve te zemlje ne postanu deo Evropske unije da bismo našli modele saradnje“, ocenjuje Merkel.

Ipak, kratko poglavlje zaključuje time da ima još mnogo problema: „Bila sam i ostala uverena da jedino članstvo svih država Zapadnog Balkana u EU može da obezbedi trajan i miran suživot u regionu. Koliko god da je put do tamo trnovit, njime se mora ići.“

„Uspećemo“

U poglavlju „Uspećemo“ (Wir schaffen was) – što je najpoznatija izjava Angele Merkel kojom je bodrila javnost dopuštajući da stotine hiljada izbeglica uđu u zemlju – ona podseća da su u Nemačku i pre tog talasa kao tražioci azila dolazili građani Srbije, Makedonije, Crne Gore, BiH i Albanije kojima nije trebala viza za ulazak u Šengenski prostor.

Dogovor koji je postigla sa Turskom 2016. godine, da ta zemlja zadrži migrante u zamenu za milijarde evra iz Brisela, Merkel brani rečima da je htela da trajno smanji broj dolazaka i pošte same došljake stradanja u Egejskom moru.

„Sve dok su odatle hiljade ljudi dnevno stizale preko Grčke, napori – koje su vehementno tražili i neki evropski šefovi država i vlada – od strane Slovenije, Hrvatske, Srbije i bivše jugoslovenske Republike Makedonije da zatvore svoje granice na Balkanskoj ruti za izbeglice i migrante, bili su pre izraz kratkovidog razmišljanja nego putevi do rešenja.“

Uopšte, ovo poglavlje je važno bivšoj kancelarki koja je višestruko napadana zbog toga kako je upravljala izbegličkom krizom.

Knjiga za 42 evra

Zemlje regiona još se pominju pri opisu važnog i dramatičnog samita NATO u Bukureštu 2008. godine. Tada su na dnevnom redu bili prijemi Hrvatske i Albanije u NATO, dok je Grčka blokirala ulazak Makedonije.

No, to poglavlje je posebno pod lupom nemačke javnosti jer je Merkel tada bila među onima koji su se usprotivili brzom prijemu Ukrajine i Gruzije u NATO.

Inače, osim delova koji govore o ratu u Ukrajini, odnosu sa Putinom i izbegličkoj krizi, nemačku javnost i novinare najviše su zanimali delovi autobiografije u kojima se Merkel osvrće na Donalda Trampa.

U knjizi koju je napisala sa višedecenijskom saputnicom Beate Bauman, Merkel piše o svojim godinama u DDR-u, ali i šesnaest godina u Kancleramtu.

Knjiga koju je izdao „Kipenhojer & Vič“ košta čak 42 evra. Kako je pisao Špigel, Merkel i njena koautorka dobili su možda i preko deset miliona evra avansa za knjigu.