Foto: AP press
Sud ne dozvoljava eksperiment Đorđe Meloni, u kome je pokušala da smesti dvanaestoricu muškaraca iz Egipta i Bangladeša u prihvatni kamp u Albaniji
Desničarska vlada Italije, na čelu sa premijerkom Đorđom Meloni, doživela je veliki poraz u pokušaju da smesti prvu grupu migranata u prihvatni kamp izvan teritorije Evropske unije.
Po odluci suda u Rimu, dvanaest muškaraca iz Egipta i Bangladeša, koji su od srede smešteni u Albaniji, sada moraju da budu vraćeni u Italiju jer njihove zemlje porekla nisu sigurne.
Italija je zapravo bila njihova krajnja destinacija kada su brodom krenuli iz Libije preko Sredozemnog mora.
Sud je proglasio neprihvatljivim smeštaj dvanaestorice migranata izvan EU. Odluka je doneta uz obrazloženje da ni Egipat ni Bangladeš nisu sigurne zemlje porekla. Sud u Rimu pozvao se na presudu Evropskog suda pravde (ECJ) koja se odnosi na klasifikaciju sigurnih zemalja porekla.
Na brodu je bilo ukupno 16 migranata. Četvoro njih odmah je prebačeno u Italiju. Od njih, dvoje je tvrdilo da su maloletni, a druga dvojica su, prema sopstvenim izjavama, trebala medicinsku negu.
Ostalih dvanaest muškaraca – isprava poslati u Albaniju– treba da već ove subote (19. oktobar) budu prebačeni brodom italijanske mornarice u Italiju, verovatno u luku Bari. Tamo će se konačno odlučiti o njihovim zahtevima za azil.
Italijanski centar u Albaniji
Vlada Đorđe Meloni uspostavila je eksperimentalni prihvatni kamp za izbeglice u Albaniji radi testiranja mogućnosti da se postupci za određivanje prava na azil obavljaju izvan granica EU.
Prva grupa migranata iz Egipta i Bangladeša stigla je u sredu, i njihovi zahtevi za azil trebalo je po hitnom postupku da budu obrađeni u tom prihvatnom centru. Ideja je bila da se onima koji imaju pravo na azil omogući nastavak puta u Italiju, dok bi se svi ostali vratili u zemlje porekla.
Albanski premijer Edi Rama pristao je na takav kamp u Albaniji, prvi sličan na Balkanu. Ranije su evropske zemlje nešto slično radile na teritoriji Afrike.
Vlada će podneti žalbu
Stranke desničarske italijanske koalicije osudile su presudu kao političku odluku „levog pravosuđa“. Ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi najavio je žalbu – ako bude potrebno, sve do najvišeg suda.
Vlada Đorđe Meloni nedavno je proširila spisak sigurnih zemalja porekla na države u kojima u nekim delovima ne postoji opasnost od progona, mučenja ili diskriminatornog nasilja.
Međutim, prema presudi Evropskog suda pravde, nije moguće klasifikovati samo pojedine delove zemlje kao sigurne, već cele države.
Opozicija tvrdi da je plan propao
Opozicione stranke, poput socijaldemokrata na čelu sa Eli Šlajn, već smatraju da je plan Đorđe Meloni za obradu zahteva za azil izvan Italije i EU propao.
Šlajn je to nazvala „sramotom“ koja će Italiju koštati 800 miliona evra, koliko se procenjuje da košta izgradnja prihvatnih kampova u Albaniji.
Italija je prva država EU koja je počela da smešta izbeglice u kampove izvan zemlje. Po prvobitnim najavama rimske vlade, planirano je bilo da se na ovaj način godišnje obradi oko 36.000 zahteva, uz pretpostavku da će većina njih biti odbijena, te da će se izbeglice vratiti odakle su i krenule pre nego što se uopšte dokopaju italijanskog tla.
U te centre, međutim, trebalo je da budu slani samo odrasli muškarci iz zemalja porekla koje su klasifikovane kao sigurne. Za decu, žene, bolesne i žrtve mučenja ta odredba ne važi – za njih je predviđeno da mogu odmah nastaviti put u Italiju.
Ovaj eksperiment italijanske vlade s velikim interesovanjem posmatraju i druge zemlje Evropske unije – kako smanjiti broj ilegalnih migranata trenutno je jedna od glavnih tema kojom se Unija bavi. To je bila i centralna tema sastanka EU na vrhu ove sedmice.
Ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka, poster-boja desnice i Trampovog pokreta, teško je razumeti ako se ne razume koliki uticaj je taj mladi čovek ostvarivao kroz društvene mreže i svoju organizaciju. Svet je to u kojem se prepliću politika, algoritmi i zakulisni interesi.
Evropska komisija predložila 19. paket sankcija protiv Rusije - posebno na energente
Nakon što je Džimi Kimel skinut sa programa ABC-ja zbog političkih komentara, Donald Tramp sugeriše oduzimanje licenci televizijama koje ga kritikuju. Ništa od ovoga se ne dešava slučajno, jer Tramp od povratka u Belu kuću najavljuje osvetnički pohod na kritičare. Ironično je, ipak, što su baš republikanci poznati po borbi za slobodu svakakvih govora
Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
Karte u jednom pravcu u ekonomskoj klasi za letove u decembru oglašavaju se po ceni između 1.300 i 2.000 evra, a karte u biznis klasi koštaju oko 4.000 evra
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
