Foto: AP press
Sud ne dozvoljava eksperiment Đorđe Meloni, u kome je pokušala da smesti dvanaestoricu muškaraca iz Egipta i Bangladeša u prihvatni kamp u Albaniji
Desničarska vlada Italije, na čelu sa premijerkom Đorđom Meloni, doživela je veliki poraz u pokušaju da smesti prvu grupu migranata u prihvatni kamp izvan teritorije Evropske unije.
Po odluci suda u Rimu, dvanaest muškaraca iz Egipta i Bangladeša, koji su od srede smešteni u Albaniji, sada moraju da budu vraćeni u Italiju jer njihove zemlje porekla nisu sigurne.
Italija je zapravo bila njihova krajnja destinacija kada su brodom krenuli iz Libije preko Sredozemnog mora.
Sud je proglasio neprihvatljivim smeštaj dvanaestorice migranata izvan EU. Odluka je doneta uz obrazloženje da ni Egipat ni Bangladeš nisu sigurne zemlje porekla. Sud u Rimu pozvao se na presudu Evropskog suda pravde (ECJ) koja se odnosi na klasifikaciju sigurnih zemalja porekla.
Na brodu je bilo ukupno 16 migranata. Četvoro njih odmah je prebačeno u Italiju. Od njih, dvoje je tvrdilo da su maloletni, a druga dvojica su, prema sopstvenim izjavama, trebala medicinsku negu.
Ostalih dvanaest muškaraca – isprava poslati u Albaniju– treba da već ove subote (19. oktobar) budu prebačeni brodom italijanske mornarice u Italiju, verovatno u luku Bari. Tamo će se konačno odlučiti o njihovim zahtevima za azil.
Italijanski centar u Albaniji
Vlada Đorđe Meloni uspostavila je eksperimentalni prihvatni kamp za izbeglice u Albaniji radi testiranja mogućnosti da se postupci za određivanje prava na azil obavljaju izvan granica EU.
Prva grupa migranata iz Egipta i Bangladeša stigla je u sredu, i njihovi zahtevi za azil trebalo je po hitnom postupku da budu obrađeni u tom prihvatnom centru. Ideja je bila da se onima koji imaju pravo na azil omogući nastavak puta u Italiju, dok bi se svi ostali vratili u zemlje porekla.
Albanski premijer Edi Rama pristao je na takav kamp u Albaniji, prvi sličan na Balkanu. Ranije su evropske zemlje nešto slično radile na teritoriji Afrike.
Vlada će podneti žalbu
Stranke desničarske italijanske koalicije osudile su presudu kao političku odluku „levog pravosuđa“. Ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi najavio je žalbu – ako bude potrebno, sve do najvišeg suda.
Vlada Đorđe Meloni nedavno je proširila spisak sigurnih zemalja porekla na države u kojima u nekim delovima ne postoji opasnost od progona, mučenja ili diskriminatornog nasilja.
Međutim, prema presudi Evropskog suda pravde, nije moguće klasifikovati samo pojedine delove zemlje kao sigurne, već cele države.
Opozicija tvrdi da je plan propao
Opozicione stranke, poput socijaldemokrata na čelu sa Eli Šlajn, već smatraju da je plan Đorđe Meloni za obradu zahteva za azil izvan Italije i EU propao.
Šlajn je to nazvala „sramotom“ koja će Italiju koštati 800 miliona evra, koliko se procenjuje da košta izgradnja prihvatnih kampova u Albaniji.
Italija je prva država EU koja je počela da smešta izbeglice u kampove izvan zemlje. Po prvobitnim najavama rimske vlade, planirano je bilo da se na ovaj način godišnje obradi oko 36.000 zahteva, uz pretpostavku da će većina njih biti odbijena, te da će se izbeglice vratiti odakle su i krenule pre nego što se uopšte dokopaju italijanskog tla.
U te centre, međutim, trebalo je da budu slani samo odrasli muškarci iz zemalja porekla koje su klasifikovane kao sigurne. Za decu, žene, bolesne i žrtve mučenja ta odredba ne važi – za njih je predviđeno da mogu odmah nastaviti put u Italiju.
Ovaj eksperiment italijanske vlade s velikim interesovanjem posmatraju i druge zemlje Evropske unije – kako smanjiti broj ilegalnih migranata trenutno je jedna od glavnih tema kojom se Unija bavi. To je bila i centralna tema sastanka EU na vrhu ove sedmice.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
