Mediči sa Menhetna

Kada su u jesen 2007, u jeku američke predizborne kampanje, mediji nagovestili da bi gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg mogao da se nađe među predsedničkim kandidatima, svi su načuljili uši. Iako usred drugog mandata, Blumberg je u vodama visoke politike i dalje bio novajlija. Uz to, mesto prvog čoveka „grada koji nikad ne spava“ je sve samo ne odskočna daska za visoki položaj u Vašingtonu. Milijarder sa Menhetna je do tada više puta dokazao da voli da se hvata u koštac sa izazovima i da oni koji ga otpisuju pre vremena čine to na sopstvenu štetu, pa su mnogi ozbiljni komentatori požurili da zaključe da je pohod na Belu kuću izazov takoreći skrojen po njegovoj meri i da mu on sigurno neće odoleti. Iako je gradonačelnik uporno demantovao takve najave, niko mu nije baš sasvim verovao, jer se Blumberg upravo bio ispisao iz republikanske stranke (u koju se nakon decenija privrženosti demokratama upisao u jesen 2000, kada je odlučio da se kandiduje na izborima za gradonačelnika), što mu je otvorilo vrata da se u trci pojavi kao nezavisni kandidat. Uz to, poznato je da je Blumberg još u studentskim danima najavljivao da će postati prvi Jevrejin u Beloj kući.

TREĆI MANDAT: Ipak, od hvatanja u koštac sa izazovima Blumberg više voli da iz borbe izlazi kao pobednik i retko učestvuje u projektima osuđenim na propast. Njegovo premišljanje nije dugo trajalo. Procenivši da su šanse za pobedu male, i da bogatstvo koje se meri milijardama neće biti dovoljno da ukloni sve prepreke koje su mu stajale na putu do Bele kuće, najbogatiji čovek Njujorka se umesto predsedničke kampanje posvetio lobiranju za izmenu statuta grada koji je njegovu vladavinu ograničavao na dva mandata, odlučan da i treći put osvoji poverenje svojih sugrađana. To mu je prošle nedelje i pošlo za rukom, pobedivši demokratskog protivkandidata Vilijama Tomsona koji je imao tek mlaku podršku Bele kuće u kojoj su se telefoni usijali od poziva iz Njujorka uoči izbora.

Blumberg se postarao da se predsednik Obama drži podalje od Njujorka i ne meša u izbornu trku, baš kao što je on ostao po strani tokom predsedničke kampanje. Ova pobeda koja je Blumberga koštala bezmalo 100 miliona dolara iz njegovog privatnog džepa, čak 14 puta više nego što je na raspolaganju imao njegov takmac Tomson, nije bila ni izbliza ubedljiva kao prethodne dve. Blumberg je pobedio tesnom većinom od pet odsto, ili jedva 50.000 glasova razlike, iako je u jednom trenutku tokom kampanje imao bezmalo 20 odsto jaču podršku. „Kada se Vol strit prehladi“, upozoravao je Blumberg pred izbore, „ostali delovi grada počnu da kijaju. To se neće promeniti u dogledno vreme. Naš zadatak je da sprečimo da kijavica preraste u upalu pluća“. Njujorčani su naposletku prihvatili njegovu poruku da je u ova nesigurna vremena gradu potrebna stabilnost. Prevagnuli su i drugi uspesi. Stopa kriminala neprekidno opada, baš kao i rasne tenzije. „Došli smo do toga da 85 odsto žrtava ubistava čine osobe sa kriminalnom prošlošću“, izjavio je nedavno. „To znači da se kriminal mahom svodi na to da kriminalci ubijaju kriminalce.“ Kao izraziti pobornik borbe protiv klimatskih promena, Blumberg predano radi na tome da se u gradu smanji emisija štetnih gasova, a zasadio je i milion novih stabala. Ipak, iako su vodeći njujorški dnevnici uoči izbora stali na njegovu stranu, jedan je osvanuo nakon izbora sa velikim naslovom: „Hej, Majk, opet si pobedio, sad opravdaj poverenje birača. Ovo ti je poslednja prilika!“

NOVAJLIJA: Kada je Blumberg, vlasnik medijske imperije koja nosi njegovo ime, u jesen 2000. godine najavljivao da će se kandidovati za mesto gradonačelnika, njegove najave niko nije uzimao preterano ozbiljno. Sitne građe i bez ikakvog političkog iskustva, milijarder sa Menhetna nije plenio ni stasom ni glasom. O Njujorku je znao malo, a Njujork o njemu još manje, iako je upravo tu uknjižio svoju prvu milijardu. Ni ljudi koji su ga dobro poznavali nisu mogli da se načude, pitajući se šta će mu to. Neko na njegovom mestu – razveden i bogat kao Krez, sa kućama u skijalištu Vejl (Kolorado), na Bermudama, u Palm Biču (Florida) i u Londonu, do kojih se vozikao svojim privatnim avionima kojima je često i sam upravljao (najčešće u društvu elegantnih sredovečnih dama) – našao bi lako drugih načina da karijeru privede kraju umesto da se svakodnevno bakće svim problemima koji izviru iz haosa metropole kao što je Njujork i to za naknadu od jednog dolara godišnje, koliko je sam sebi odredio platu. Uz to, u gradu kao što je Njujork, čije je stanovnike teško impresionirati, pokude su, za razliku od pohvala, garantovane. Ili, kao što je svojevremeno primetio bivši gradonačelnik Ed Koč: „Ako vrabac u Central parku umre od infarkta, svi će kriviti gradonačelnika.“

Oni koji su ga uistinu poznavali, znali su da je Majk hirovit, ali i da se u nove izazove upušta sa velikom strašću. „Bilo je vreme za nove izazove“, objasnio je kasnije Blumberg svoje motive. „Već 20 godina sam na istom mestu…“. To mesto se zvalo Blumberg L.P., firma za obradu finansijskih podataka, koju je osnovao sa još trojicom partnera 1981. godine, a koja danas ima podružnice u preko 60 zemalja na svim kontinentima. Uz to, javne funkcije o kojima je maštao još kao student, da postane predsednik Amerike, generalni sekretar Ujedinjenih nacija ili predsednik Svetske banke bile su popunjene. Jedino mesto koje je ostalo upražnjeno, a da je bilo dostojno njegovog ega i ambicija, bilo je mesto gradonačelnika Njujorka. „Ove tri funkcije svakako vam omogućavaju da utičete na svetske tokove, ali ako bih opet mogao da biram, izabrao bih mesto gradonačelnika Njujorka, jer to ogroman grad. Kad idete službeno u inostranstvo, ne dočekuju vas baš kao šefa države, ali nije ni mnogo daleko od tog tretmana. Sjatiće se novinari, primiće vas uvek neko iz vlade“, ispričao je gradonačelnik Njujorka novinarki Džojs Pernik, čija je biografska knjiga o Blumbergu Novac, moć, politika ovih dana izašla iz štampe.

Otišao je da se posavetuje sa starim znancem, gradonačelnikom Rudolfom Đulijanijem, koji je trošio poslednju godinu svog drugog mandata. Đulijani mu je obećao podršku ali, kako je kasnije priznao, nije verovao da Blumberg ima ikakve šanse. Blumberg je već bio pretrčao u republikanski tabor, ali je upućenima bilo jasno da to nije bilo iz ljubavi, već iz računa, jer je među republikancima na tom terenu vladala slabija konkurencija. „Njujorčani biraju republikance samo u vreme velike nevolje“, rekao je Đulijani. Niko nije mogao ni da sanja kakva će nevolja zadesiti Njujork godinu dana kasnije, 11. septembra, na dan kada su zakazani unutarstranački izbori za kandidate. Blumberg je do tada u kampanju već bio upumpao preko 20 miliona dolara svojih para, trećinu ukupnog iznosa kojim je finansirao taj poduhvat. „Hteo sam da se predstavim“, kasnije je odgovorio Blumberg na pitanje da li misli da je mogao i jeftinije da prođe. Podršku koju je kasnije dobio od Đulijanija, čija je popularnost naglo skočila nakon terorističkih napada, nije mogla novcem da se plati. Đulijani će i dan-danas rado da se pohvali, mada nikada javno, da je svojom podrškom krunisao Blumberga kao gradonačelnika Njujorka.

MEMOARI: No, Blumbergu to nije bilo ni prvi ni poslednji put da iz nevolje izvuče korist. Ne propušta priliku da ispriča kako je otkaz koji je 1981. dobio u brokerskoj firmi Salomon Brothers bila najbolja stvar koja mu se desila u životu. Ovu priču rado priča posebno danas, kada je nezaposlenost u SAD premašila deset odsto, što je prevazišlo i najcrnja predviđanja. Pričom o otkazu započinje i svoje memoare Blumberg o Blumbergu. Čim je završio poslediplomske studije biznisa na prestižnom Harvardu, mladi Blumberg se 1966. obreo u Njujorku u potrazi sa poslom. Iako mu je Goldman Sachs ponudio veću platu, opredelio se za skromniju firmu Salomon Brothers, koja je na Vol stritu trgovala obveznicama i gde je kasnije postao partner, ali je stalno ratovao sa kolegom Ričardom Rozentalom. Kada se firma spojila sa drugom brokerskom kućom, za Blumberga u novom preduzeću nije bilo mesta. „Rozental je bio uporan i naoružan neznanjem, što takvim ljudima često daje preimućstvo, i na kraju je pobedio“, zapisao je Blumberg u svojim memoarima. Otkaz je dobio bez obrazloženja, ali sa zlatnim padobranom vrednim deset miliona dolara, što je za ono vreme bila basnoslovna otpremnina čak i za standarde brokera sa Vol strita. Da je otišao ranije, Blumberg bi dobio pet miliona dolara u rasponu od deset godina, ali je nakon spajanja dve firme otpremnina udvostručena. Pride, Blumberg je novac mogao da podigne odmah. Po povratku kući svratio je da ženi kupi skupu bundu (više da prikrije osećaj poniženosti), ali letargija je bila kratkog daha. Sa parama koje je dobio od otpremnine, i uz pomoć trojice kolega iz bivše firme, Blumberg je osnovao sopstvenu kompaniju Innovative Market Systems – koja će kasnije prerasti u globalni medijski behemoth Bloomberg L.P.

Pored novca u novu firmu je uneo vizionarsku ideju – da uz pomoć novih informacionih tehnologija, tada još u povoju, finansijskim stručnjacima ponudi brzu i lako dostupnu obradu podataka. „To nije kao da ste na internetu otvorili neku novu odličnu stranicu. To je kao da ste izmislili internet“, objasnio je Tom Sekunda, stručnjak za nove informacione tehnologije koga je Blumberg povukao sa sobom u novoosnovanu firmu. I ova ideja se rodila iz okolnosti koje bi za druge ljude bile nepovoljne. Nekoliko godina pre otkaza Blumberg je unazađen u Odeljenje za informacione tehnologije, koje je u firmama na Vol stritu po pravilu važilo kao nižerazredno zanimanje, tek nešto više od ranga sekretarice. Tu se upoznao sa mašinom Kvotron, tada skromnih mogućnosti, ali mu je inženjersko znanje stečeno na prestižnom Univerzitetu „Džons Hopkins“ omogućilo da nasluti koliku moć ove sprave mogu da imaju kad su u pravim rukama. Očaran mašinom koja mu je u dugim noćnim satima bila najbolji prijatelj, Blumberg je otkrivao nove i nove mogućnosti koje ona pruža. Iz skromnih kancelarija na Aveniji Medison izašao je Blumberg terminal, kompjuterski sistem koji omogućava brzu obradu najrazličitijih finansijskih podataka u realnom vremenu, proizvod koji ga je učinio najbogatijim čovekom Njujorka i šestim po bogatstvu u SAD. Blumbergove terminale danas koristi oko 300.000 pretplatnika širom sveta koji za tu uslugu mesečno izdvajaju 1600 dolara. Simbol tog bogatstva je Blumbergova kula, futurističko zdanje koje obuhvata čitav blok na Aveniji Leksington, između 58. i 59. ulice, gde ga zaposleni iz prikrajka zovu „Veliki Štrumf“. Sada je i vlasnik medijske imperije u okviru koje su televizija, novine i radio, a nedavno joj je pridodao i nedeljnik Business Week. Njegove bivše kolege iz firme Salomon Brothers ni dan-danas ne mogu sebi da oproste što su ga otpustili. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 16 milijardi dolara.

AMERIČKI SAN: Poput većine uspešnih ljudi, Blumberg je imao i dosta sreće, što sam nikada ne poriče. Rođen pre 67 godina u skromnoj jevrejskoj porodici nedaleko od Bostona, za školovanje je zarađivao tako što je radio na parkingu univerzitetskog kluba. „I dalje čvrsto verujem u načelo koje sam naučio u sedmom razredu osnovne škole: da ova zemlja svakome pruža priliku. Amerika je nastala na ovom načelu i mnogo je ljudi koji nigde drugde ne bi imali nikakve šanse za uspeh.“ U prijateljstvu se rastao od žene Suzan Braun, sa kojom ima dve ćerke, i danas živi sa bankarkom Dajanom Tejlor, sa kojom gaji dva labradora Boni i Klajd.

Blumberg je ujedno i jedan od najdarežljivijih američkih filantropa, koji godišnje poklanja na stotine miliona dolara u najrazličitije svrhe. Ipak, bar polovina primalaca njegovih darova nalazi se na Menhetnu. Po moći, uticaju i poštovanju koje je za osam godina stekao na mestu prvog čoveka grada mogao bi da se meri sa Medičijem. Na tradicionalnoj večeri sa dopisnicima iz Bele kuće, koju svake godine priređuje predsednik, Obama je, tek kratkotrajno na funkciji, obznanio planove za prvih sto dana mandata. „Susrešću se sa liderom koji čeličnom rukom upravlja milionima ljudi, koji poseduje radio talase i koristi svoju moć da uništi svakoga ko pokuša da mu na biralištima ospori autoritet. Drago mi je da vas vidim, gradonačelniče Blumberg.“ U sali se prolomio smeh. Glasnije od svih smejao se Majkl Blumberg.