Već dugo francuskim desničarima smetaju ekstremna skretanja Alternative za Nemačku. Sada su izjave o tome da nisu svi esesovci bili kriminalci prelile čašu. Iz Pariza kažu da neće više u isti evropski poslanički klub sa AFD-om
Francuski desničarski populisti prekidaju saradnju sa Alternativom za Nemačku (AfD) u Evropskom parlamentu, piše Dojče Vele.
Čelnik francuskog Nacionalnog okupljanja i glavni kandidat za evropske izbore, Žordan Bardelja, doneo je odluku da više ne sedi u istom poslaničkom klubu sa AfD, rekao je šef kampanje Aleksandr Lube za agenciju AFP.
Lube je time potvrdio izveštaj francuskih novina Liberasion.
Stranka Marin Lepen i AfD su bili deo sve jačeg poslaničkog kluba Identitaraca u Evropskom parlamentu, kojem bi uskoro mogao da se pridruži i Fides Viktora Orbana. Tamo su još italijanska Lega, holandska Partija slobode, austrijski Slobodarci.
Prema pisanju Liberasiona, razlog distanciranja od AfD su izjave glavnog kandidata nemačke stranke Maksimilijana Kraha o SS-u.
Krah je pre nekoliko dana za italijansku Republiku izjavio: „Nikada neću reći da je bilo ko ko je nosio uniformu SS-a automatski kriminalac.“
Krivica se mora procenjivati od slučaja do slučaja, rekao je ovaj političar AfD. „Među 900.000 SS-ovaca bilo je i mnogo poljoprivrednika. Sigurno je postojao visok procenat kriminalaca, ali ne samo njih“, rekao je Krah.
Takozvani Šucštafel ili skraćeno SS odgovoran je za ubistva miliona ljudi u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata i za brojne druge ratne zločine.
„AfD nije ništa naučila iz razgovora“
Posle odluke iz Francuske da se raskine saradnja, AfD je smesta isključila Kraha iz rukovodstva stranke i izrekla mu zabranu javnih nastupa.
Krah, koji je ranije još postavljen kao nosilac liste za evropske izbore, već duže je problem za samu stranku. Nedavno je njegov asistent uhapšen pod sumnjom da je po Evropskom parlamentu i Nemačkoj špijunirao u korist Kine.
Teško da će uklanjanje Kraha u stranu navesti francuske desničare da se predomisle. Oni su već oštro reagovali prošle godine, kada su mediji izvestili o tajnom sastanku u nemačkom Potsdamu na kojem se govorilo o „remigraciji“, odnosno proterivanju tražilaca azila, izbeglica i doseljenika iz Nemačke.
Na tom sastanku desničara bili su i neki političari AfD. Stranka je sve pokušala da predstavi bezazlenim – njeni ljudi su tamo bili „privatno“, a nije se pričalo tobože ni o čemu drugom nego o onome što AfD i javno zastupa, deportovanju odbijenih tražilaca azila.
Marin Lepen se i tada distancirala od AfD i pripretila prekidom saradnje. Jedna od šefica AfD Alis Vajdel putovala je stoga u Pariz krajem februara u pokušaju da izgladni odnose.
Ali, šef izborne kampanje Nacionalnog okupljanja Lube sada je rekao: „Imali smo otvorene rasprave, ali iz njih se ništa nije naučilo. Sada povlačimo potez.“
Poslanici AfD-a mogli bi biti samostalni
Nacionalno okupljanje je krupna stranka u grupaciji Identitet i demokratija. Za isključenje AfD-a nije neophodno glasanje o tome. Dovoljno je da se o tome dogovore predsednici stranaka članica grupacije.
Ukoliko oni zaista budu glasali za to, a poslanici AfD-a ne nađu novu grupu, ova stranka će biti samostalna u Evropskom parlamentu.
Prema informacijama nemačkog lista Velt, Glavni odbor AfD namerava da u četvrtak ujutru raspravlja o odluci francuskih kolega.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice kazao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra. Predsednik Milanović za to vreme ukazuje na postojanje korupcije u Vladi Hrvatske
Predsednik Rusije Vladimir Putin se na taj potez odlučio nakon što je američki predsednik Džozefa Bajdena dozvolio Ukrajini da pogađa mete unutar Rusije raketama većeg dometa koje isporučuju SAD
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD
Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da gađa Rusiju američkim oružjem dugog dometa. Donald Tramp je najavljivao smanjenje pomoći Ukrajini, a sada mu sledi još teži težak zadatak, da spreči globalnu konfrontaciju
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
