Mafijaši Generacije Z: Brutalni, bez straha i na društvenim mrežama

Dvostruka doživotna robija plus 1.281 godina zatvora. To je kazna koja u njegovoj domovini, Turskoj, preti Beratu Canu Gokdemiru, navodnom šefu mafijaške grupe „Daltoni“. Ali 29‑godišnji Gokdemir trenutno ne mora da se boji zatvora – nalazi se u Rusiji i, uprkos turskom zahtevu za izručenje, neće biti predat turskim vlastima.

Iz turskih istražnih dokumenata u koje su uvid imali novinari političkog magazina ARD‑a „Kontrast“ proizlazi da tursko pravosuđe Gokdemira tereti za više ubistava, podsticanje na ubistvo, kao i za oružane napade i razbojništva. Uz to se navodi da je njegova grupa aktivna u trgovini oružjem i drogom, a da zarađuje i ucenama, piše DW.

Mafija nove generacije

„Daltoni“ (na turskom: „Daltonlar“) ubraja se u novu generaciju organizovanog kriminala. U Turskoj se takve grupe nazivaju i „Mafija Generacije Z“. Uz „Daltone“ (ime dato po likovima iz stripa „Talični Tom“), tu su i grupe poput „Kasperlar“, „Red Kits“ ili „Širinler“ (tursko ime za crtani film „Štrupfovi“).

Te grupe su na glasu kao posebno brutalne, a svojim nedelima hvale se i na društvenim mrežama. Samo u Istanbulu navodno su u poslednjih pet godina, kako se sumnja, ubili nekoliko desetina ljudi.

„Dele videa u kojima najavljuju da će nekoga ubiti. A kad ubiju, to i objave“, kaže turski istraživački novinar Osman Čakli, koji te grupe prati već nekoliko godina.

Na društvenim mrežama kruže snimci adolescenata koji pucaju na protivnike s motocikala u vožnji ili iz automobila. Grupe koriste te platforme i za regrutaciju mladih muškaraca, obećavajući im novac, luksuzne automobile i oružje.

„Vidimo da ima puno maloletnika koji već sa 15 godina rade kao plaćene ubice“, kaže Čakli. Prema njegovim navodima, grupe prilikom izvršenja nasilnih dela često koriste teže naoružanje, na primer kalašnjikove.

Poslednjih godina te grupe u Turskoj su pod sve većim pritiskom. Za vodeće članove bandi raspisani su nalozi za hapšenje. Mnogi su zato pobegli u druge zemlje Evrope, objašnjava turski novinar: „Nakon toga smo počeli da viđamo razna ubistva i napade i po Evropi.“

„Daltoni“ aktivni i u Nemačkoj

Grupe su u međuvremenu sve aktivnije i u Nemačkoj. Savezni kriminalistički ured (BKA) na upit novinara „Kontrast“ saopštio je da su u Nemačkoj pre svega aktivne u pretnjama i iznudama preduzetnika, kao i u ilegalnoj trgovini oružjem.

Upotreba vatrenog oružja uočljiva je i u Berlinu: proteklih meseci na ulicama glavnog grada više puta je pucano na auto-škole, supermarkete i razne lokale. Berlinska policija je u novembru formirala specijalnu jedinicu „Ferum“ (latinski za „gvožđe“). Njen zadatak je da se ukloni oružje iz opticaja i suzbije dalje pucnjave.

Nasilje je često usmjereno protiv vlasnika trgovina iz tursko‑kurdskog kulturnog kruga, kaže berlinska senatorka za pravosuđe Felor Badenberg. „Stavljaju ih pod pritisak, zastrašuju, a ponekad koriste i oružje.“

Kako su takve iznude organizovane i kako se realizuju, pokazuje slučaj jednog vlasnika lanaca supermarketa. Muškarac koji se na telefonu predstavio kao „Ahmet, jedan od Daltona“ od njega je zatražio reket od 250.000 evra i zapretio da će mu u suprotnom dići prodavnice u vazduh. Ubrzo potom pucano je na dve njegove filijale.

Foto: Sebastian Kahnert / dpa / via AP

Muškarac koji je pucao, Alikan C, uhapšen je i osuđen na dve godine i devet meseci zatvora. Iz sudske presude, u koju su novinari magazina „Kontrast“ imali uvid, proizlazi da je kao maloletnik došao u Nemačku i da ga je član „Daltona“ vrbovao u prihvatnom centru za izbeglice.

Prema rečima senatorke Badenberg, u novoosnovanoj jedinici „Telum“ (latinski za „oružje“) berlinskog tužilaštva trenutno je u toku više od 200 postupaka. Tamo se objedinjeno vode predmeti koji proizlaze iz istraga policijske specijalne jedinice „Ferum“. Nedavno je načelnica berlinske policije Barbara Slovik Majzel najavila da će jedinica „Ferum“ ostati na terenu još šest meseci.

Slovik Majzel je u razgovoru za „Kontrast“ rekla da istrage često imaju i međunarodnu dimenziju. Zbog toga su u kontaktu i sa Evropolom. „Deluju u različitim državama EU, a deluju i izvan EU, odakle se rukovodi, koordinira i gde se regrutuje“, rekla je za „Kontraste“.

Širenje nove generacije mafije očigledno prati i nasilni sukob oko teritorija. U oktobru prošle godine ispred jednog bara u Hanoveru ubijen je jedan 27‑godišnjak. Navodno je bio blizak saradnik u međuvremenu preminulog Mehmeta K, dosta poznatog pripadnika jednog berlinskog klana.

Novinari „Kontrasta“ uspeli su i da razgovaraju s jednim članom „Daltona“. Redakcija je kontaktirala nalog koji se, prema turskim istražnim dokumentima, pripisuje vođstvu grupe i novinari su razgovarali sa muškarcem koji se predstavio kao portparol „Daltona“. Direktnu umešanost u spomenuto ubistvo je doduše porekao, ali je istovremeno rekao: „To su bili naši poznanici i prijatelji. Mi ili naši poznanici – mi smo jedan tim.“

Mafijaški bos s ruskim obaveštajnim vezama?

Prema turskim medijima, vođa „Daltona“ Gokdemir je, kako se sumnja, 2024. uhapšen u Rusiji. Navodni portparol „Daltona“ u razgovoru s nemačkim novinarima tvrdi da Gokdemir sada živi u „sigurnoj kući“ koju mu je obezbedila ruska vlada. Odatle, preko mobilnog telefona i računara, i dalje koordinira sve aktivnosti grupe, tvrdi on.

Novinari emisije „Kontrast“ takođe su došli do snimaka na kojima borci na ruskoj strani u ratu u Ukrajini Gokdemiru čestitaju rođendan. Za turskog stručnjaka za mafiju Cevherija Guvena te veze s Rusijom otvaraju neka pitanja. Turska je Rusiji, kaže Guven, dostavila brojne istražne spise koji se tiču teških krivičnih dela i svedočenja koja terete Gokdemira. „Pa ipak, Rusija ga nije izručila. To ima svoje značenje“, kaže istraživački novinar. „Kruži glasina da Gokdemir ima veze s ruskom obaveštajnom službom.“

Takvi kontakti – ako postoje – ne bi iznenadili nemačkog politikologa i stručnjaka za bezbednost Gustava Gresela. Saradnje između državnih struktura i organizovanog kriminala, kaže, nisu retka pojava. „To su često nezvanični dogovori s pravosuđem ili obaveštajnom službom“, kaže Gressel. Kriminalci tada, kako dodaje, stavljaju na raspolaganje svoje mreže – recimo za pranje novca, krijumčarenje, regrutovanje agenata ili za akcije čiji je cilj destabilizacija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!