Foto: AP Photo/Balazs Mohai/MTI
Mađarska je objavila povlačenje iz Međunarodnog krivičnog suda samo nekoliko sati nakon što je u goste Viktoru Orbanu došao Benjamin Netanjahu, za kojim je MKS izdao nalog za hapšenje. Ovaj potez uklapa se u širi obrazac globalne desnice koja sve glasnije odbacuje nadnacionalne institucije
Mađarska se povlači iz Međunarodnog krivičnog suda (MKS), objavio je Gergelj Gujaš, visoki zvaničnik u vladi premijera Viktora Orbana.
On je objavio ovu odluku mađarske vlade samo nekoliko sati pošto je u zvaničnu posetu ovoj zemlji stigao izraelski premijer Benjamin Netanjahu, za kojim je MKS izdao nalog za hapšenje.
Mađarska je jedna od država osnivača Međunarodnog krivičnog suda pre više od dve decenije i formalno se obavezala da uhapsi i izruči svakoga za koja je izdao nalog ukoliko kroči na njenu teritoriju. Međutim, izvori iz Orbanove vlade su već uoči Netanjahuovog dolaska sugerisali mogućnost povlačenja Mađarske iz MKS-a, piše „BBC“.
Poziv za Netanjahua
U novembru su sudije MKS-a saopštile da postoje „razumni osnovi“ za sumnju da Netanjahu snosi krivičnu odgovornost za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa.
Netanjahu je osudio odluku MKS-a kao „antisemitsku“.
Samo nekoliko sati nakon što je Međunarodni krivični sud objavio nalog za hapšenje izraelskog lidera, mađarski premijer Orban jasno je stavio do znanja da će ignorisati odluku suda i ugostiti Netanjahua, rekavši novinarima da će „garantovati“ da odluka MKS-a „nema nikakav efekat u Mađarskoj“.
Međunarodni krivični sud ima 125 članica, a njegovu jurisdikciju ne priznaju, između ostalog, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Izrael.
Iako izrael odbacuje nadležnost MKS-a, sud je 2021. godine odlučio da ima jurisdikciju nad okupiranom Zapadnom obalom, Istočnim Jerusalimom i Gazom, jer je generalni sekretar UN-a priznao Palestinu kao članicu suda.
Šta je MKS
Međunarodni krivični sud (MKS) je stalni međunarodni sud osnovan 2002. godine sa sedištem u Hagu.
Njegova primarna uloga je da sudi pojedincima optuženim za najteže zločine koji pogađaju međunarodnu zajednicu: genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločin agresije.
On deluje kao sud poslednje instance, intervenišući samo kada nacionalni sudovi nisu voljni ili sposobni da procesuiraju počinioce ovih zločina. Njegova nadležnost obuhvata zločine počinjene na teritoriji država članica ili od strane njihovih državljana.
Uspon desničarske internacionale
Povlačenje Mađarske iz Međunarodnog krivičnog suda u skladu je sa trendom rasta desničarskog populizma i antiglobalizma koji je prisutan poslednjih godina, a naročito jača pod uticajem američkog predsednika Donalda Trampa.
Trampov čuveni slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom!“, ukazuje upravo na okretanje ka nacionalnom nivou upravljanja. Istu stvar već godinama priželjkuju evroskeptici na Starom kontinentu.
„Te mreže povezuju odbacivanje migracija, nacionalizam, tradicionalni porodični modeli i antiglobalizam“, ukazala je ranije za Dojče vele (DW) profesorka sociologije Katrin Fangen sa Univerziteta u Oslu. Fangen je renomirana ekspertkinja za transnacionalne mreže radikalne desnice.
„Cilj tih mreža nije samo borba za veći politički uticaj. Njihov krajnji cilj je preusmeravanje globalnog ideološkog poretka – oni se bore za nacionalizam i društveni konzervativizam, a protiv liberalne demokratije“, koje se javno gnuša i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Radikalni desničari, pritom, brzo uče jedni od drugih.
„Strategije i uspehe u jednoj zemlji ubrzo preuzimaju pokreti u drugim zemljama“, kaže politikolog Tomas Grefen sa Slobodnog univerziteta u Berlinu. On ocenjuje da je nivo umreženosti radikalne desnice istorijski bez presedana.
„Viktor Orban, na primer, izjavljuje: ’Izabran sam s jasnim mandatom da sprečim migraciju u Mađarsku i ne želim da me evropske institucije, sudovi, građanski otpor ili mediji finansirani iz inostranstva ometaju u vladanju.’ Oni preziru protivljenje i kompromise“, kaže politikolog iz Berlina.
Protagonistima radikalne desnice smeta što zbog, rastuće pravne regulacije, birokratizacije i nadnacionalnih institucija, navodno postoji previše prepreka za ostvarenje volje većine. A u „hipervećinskoj“ ili neliberalnoj demokratiji, upravo ta volja većine trebalo bi da prevlada.
Izvori: BBC/DW
U četvrtoj godini građanskog rata, nakon što je tajfun Jagi ubio više od 200 ljudi i pokrenuo teške poplave na stotine hiljada hektara useva, posle sankcija američkog Trezora, UK, Kanade i evropskih saveznika, u Mjanmaru, nekadašnjoj britanskoj koloniji Burmi, duž raseda Sagaing usledio je zemljotres, a koji nije bio neočekivan
Posle zemljotresa u Mjanmaru, vladajuća hunta proglasila je privremeni prekid vatre u građanskom ratu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se priprema novi sastanak kako bi se otklonili nesporazumi u bilateralnim odnosima Moskve i Vašingtona
Nemačka kompanija „Cinvald litijum“ predstavila je planove za eksploataciju litijuma na granici sa Češkom. Sledi ubeđivanje lokalnih ekoloških aktivista koji pak najavljuju da hoće da se povežu sa protivnicima rudarenja litijuma iz Srbije
Evropska unija se nedavno pokrenula zbog slabljenja podrške SAD Ukrajini, NATO-u i Evropi uopšte. Da li se EU okreće ratnoj ekonomiji
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
