Osnovni problem je što se licencirani „kanabis klubovi“ još nisu proširili po Nemačkoj onoliko koliko je planirano
Legalizacija kanabisa u Nemačkoj po svemu sudeći nije ispunila jedno od najvećih obećanja, da će biti iskorenjeno crno tržište. Kada je novi zakon najavljen ranije ove godine, ministar zdravlja Karl Lauterbah je tvrdio da će „dilere ostaviti bez posla“ i da će se boriti protiv bandi koje prodaju opasniju marihuanu, često „začinjenu“ nezdravim supstancama.
Ipak, zbog birokratije i odsustva političke volje od delimične legalizacije marihuane profitirao je jedan tip ljudi – lokalni dileri marihuane.
Od 1. aprila odrasle osobe u Nemačkoj mogu da poseduju do 25 grama kanabisa i mogu kod kuće da uzgajaju najviše tri biljke. Od jula Nemačka je dozvolila i otvaranje „klubova kanabisa“ u kojima do 500 odraslih osoba mogu da postanu članovi, da nabavljaju i uzgajaju kanabis za sopstvenu upotrebu.
Ipak, iako je legalno ići ulicom s nekoliko grama marihuane u džepu, još nije legalno kupovati marihuanu u Nemačkoj, što ilegalnoj trgovini ostavlja širom otvorena vrata da ispuni prazninu na tržištu, piše Politico.
Hašiš iz Maroka, marihuana iz Španije
Prema podacima Savezne kancelarije kriminalističke policije kanabis kojim se ilegalno trguje i dalje dolazi uglavnom iz Maroka, i to hašiš, i iz Španije, uglavnom marihuana. Kanabis se u Nemačku kamionima prevozi preko Francuske, Belgije i Holandije ili se proizvodi u nemačkoj, ali na ilegalnim plantažama.
Ministarstvo zdravlja na sve načine negira da je opušteniji pristup marihuani podstakao procvat crnog tržišta.
Legalizacija marihuane za rekreaciju bila je deo sporazuma između koalicioen Vlade, koji je finalizovan pre oko pola godine, ali se do sada se „kanabis klubovi“ još nisu proširili po Nemačkoj onoliko koliko je planirano.
Kao osnovna prepreka pojavio se zahev da svi „kanabis klubovi“ moraju da imaju licencu. Dok su komplikovane procedure sprečile neke ljude da podnesu zahtev za dozvolu, oni odlučniji čak i ne znaju koja je institucija nadležna za obradu njihovog zahteva.
I institucije su zbunjene jer trenutno nemaju zakonska sredstava za određivanje pravila po kojima bi trebalo da izdaju dozvole.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
