Foto: Russian Foreign Ministry Press Service via AP
Vašington i Moskva pregovaraju o ponovnom stavljanju u funkciju gasovoda Severni tok, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov
Gasovodi Severni tok, kojim je ispod Baltičkog mora transportovan gas iz Rusije u Nemaču, dignuti su u vazduh krajem 2022. godine, a do sada nije zvanično saopšteno ko je to uradio.
„Govori se o gasovodima Severni tok. Biće zanimljivo ako Amerikanci iskoriste svoj uticaj na Evropu i nateraju je da više ne odbija ruski gas”, rekao je Sergej Lavrov ruskoj državnoj televiziji, prenosi Politiko.
Izjava Lavrova dolazi nakon što je Fajnenšel tajms ranije ovog meseca objavio da je Moskva angažovala bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina da ponovo pokrene isporuku gasa Evropi preko Severnog toka, uz podršku američkih investitora.
Lavrov je u sredu (26. mart) potvrdio da postoji „interes za obnavljanje normalnog snabdevanja Evrope energentima” i naveo da „ljudi poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koji kažu da nikada neće dozvoliti da se Severni tok obnovi – ili su bolesni ili su skloni samoubistvu”.
Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše izjave Lavrova, a visoki predstavnik EU za energetiku Dan Jorgensen prošle sedmice je rekao Brisel ne razmatra povratak na uvoz gasa iz Rusije.
Izvor: FoNet
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
