„Labava federacija“ na španski način

Huan Hose Ibareće, predsednik autonomske baskijske vlade, počeo je prošle sedmice u španskom parlamentu, svoj ekspoze na baskijskom jeziku. Izgovorio je samo nekoliko rečenica, niko ga nije razumeo, ali on nije ni pretendovao da ga razumeju. Bio je to politički gest i njegovo pravo da, kako je rekao, „koristi jezik koji se u njegovoj zemlji (pri čemu je naravno mislio na Baskiju) koristi hiljadama godinama“.

Bio je to početak parlamentarne debate koja je tekla po utvrđenom scenariju: Ibareće je imao pola sata da obrazloži svoj projekat poznat kao „plan Ibareće“, potom su svojih pola sata imali „savezni“ premijer Hose Luis Sapatero i šefovi parlamentarnih grupa, a zatim su svi imali pravo na repliku…

Govor Ibarećea bio je dostojanstven, nimalo svađalački, ali čvrsto na liniji koju zastupa. On je pozvao Socijalističku partiju (PSOE) i Narodnu partiju (PP) „na pregovore“, nudeći sa svoje strane „ruku razumevanja“. Na kraju polusatnog izlaganja dobio je aplauz, iako je rekao da „Baskija nije podređena Španiji, sa kojom će imati uređene odnose ako dve strane to budu želele“. Takođe je rekao: „Bez obzira na ishod glasanja, ovo nije ni početak ni kraj puta sa koga nema povratka i koji će završiti u određenom momentu, nadam se posle sporazuma i sa punom pravnom valjanošću.“ Naravno, shodno konstelaciji političkih snaga u španskom parlamentu i unapred najavljenim pozicijama svih političkih grupa, bilo je izvesno da će „plan Ibareće“ biti odbijen sa više od 80 odsto glasova, kako se i dogodilo.

STRATEGIJA: Šta je „plan Ibareće“ i šta će dalje biti? U suštini, i do kraja ogoljeno, reč je o strategiji koja na kraći ili duži rok treba da dovede de osamostaljenja Baskije i, ako bude moguće, ujedinjenja „svih baskijskih teritorija“ (što neće ići nimalo lako jer se tri provincije, koje Baskijci smatraju svojima, nalaze na teritoriji Francuske, a četvrta, Navara, ima svoj autonomni status i stanovništvo koje je prilično podeljeno povodom „baskijskog pitanja“).

Ibareće je svoj plan prvi put objavio u oktobru 2003. i otada je tema sukoba na relaciji Madrid–Vitorija, jer su dve nacionalne partije, PSOE (sada na vlasti) i PP (vlada u vreme lansiranja plana), prilično jedinstvene u stavu da je plan neprihvatljiv jer ugrožava teritorijalni integritet zemlje. Za takav stav ima puno osnova, pre svega u Ustavu zemlje, ali to je samo teoretska garancija da se jedan politički proces može zaustaviti. Scenario liči na već (nama) poznatu priču u stilu „oni bi kao da se otcepe, a mi im kao ne damo“. Ovde, naravno, neće biti rata, ali će biti još mnogo rasprava, ubeđivanja, pritisaka, nesporazuma…

„Plan Ibareće“ usvojen je krajem prošle godine, tačnije 30. decembra, u Parlamentu Baskije čije je sedište u Vitoriji (provincija Alava) sa 39 glasova. Za usvajanje je trebalo 38, ali ono što je iziritiralo špansku javnost jeste činjenica da su prevagnula tri glasa poslanika ilegalne i zabranjene partije Batasuna zbog njene povezanosti sa teroristima ETA.

Naravno, oni nisu glasali kao Batasuna, već kao članovi „Socialista Abercazeak“ što je isto to samo malo drugačije kršteno. Plan u preambuli precizira da „baskijski narod, zajedno sa ostalim narodima Evrope, ima pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini i ima pravo na samoopredeljenje“. To dalje znači da ima pravo da konsultuje građane „sedam teritorija u dve države koje čine teritoriju Baskije“. Reč je o tri baskijske provincije u Španiji, tri u Francuskoj i u Navari. U uvodu se takođe govori o „novom političkom paktu o konvivenciji“ zasnovanom „na slobodnom udruživanju“. Što bi se reklo u bivšoj SFRJ s kraja 80-ih, „labava federacija“… Dokument dalje utvrđuje da je Baskija „slobodno udružena sa Španijom“, za građane Baskije predviđeno je državljanstvo koje proizilazi iz „baskijske nacije“, ali se dozvoljava mogućnost posedovanja „drugog državljanstva“ što, valjda, podrazumeva špansko, koje „će biti kompatibilno sa baskijskim“. Dalje, predviđeno je formiranje svih državnih institucija itd.

UNUTRAŠNjE PODELE: Po predviđenom „tajmingu“, „plan Ibareće“ posle usvajanja u baskijskom parlamentu i „pregovora sa centralnom vladom“ koji ne bi trebalo da traju „duže od šest meseci“, za kasno proleće ove godine predviđen je referendum na kome bi se „narod Baskije“ izjasnio o svemu. Da li će i kada doći do referenduma, ostaje da se vidi. U međuvremenu, prve ankete realizovane u Baskiji pokazuju veliku podelu među Baskijcima i nije izvesno da bi referendum, kada bi se održao ovih dana, uspeo.

Posle Ibarećea, za govornicom španskog parlamenta pojavili su se i premijer Hose Luis Sapatero i lider opozicije Miriano Rahoj. Bili su na istoj liniji, braneći ustav i teritorijalni integritet zemlje, s tim što je Rahojev rečnik bio mnogo oštriji.