Kriza ili recesija

Specijalno za „Vreme“ iz Madrida

Kada su Pedra Solbesa, ministra ekonomije, posle „odbrane“ Nacrta budžeta za 2009. godinu, novinari upitali da li se prilikom sabiranja i oduzimanja mnogo svađao sa ostalim ministrima, Solbes je odgovorio: „Ne, svađali smo se samo 16 puta.“

Pošto vlada ima 16 članova, poruka je bila jasna. Savet ministara usvojio je budžet za 2009. kojim se u startu predviđa deficit od 1,5 odsto bruto nacionalnog dohotka. Reč je o najskromnijem budžetu u poslednjih deset godina. Seklo se i zatvaralo gde god se moglo, ali se, prvi put od 2004. godine, rupa nije mogla nikako pokriti. Teži deo posla biće da budžet prođe u parlamentu gde vladajući socijalisti nemaju apsolutnu većinu, ali imaju „sporazume o podršci“.

Ekonomska situacija pretvorila se u moćno oružje opozicije kojoj su opšta kretanja u svetu u sektoru finansija došla kao naručena da na vrat vlade sruči sve napade, manje ili više (ne)opravdane. Niti je vlada Hosea Luisa Sapatera toliko kriva za ovo što se dešava u celom svetu, niti opoziciona Narodna partija sa Marijanom Rahojem na čelu može da ponudi čarobni štapić kojim bi se kriza rešila. I, dok se vlada bori se sa problemima, opozicija napada.

STAGNACIJA ILI RECESIJA: „Dijalog“ koji su nedavno u parlamentu imali premijer i vođa opozicije Rahoj bio je ilustracija odnosa i stanja na političkoj sceni. Sapatero je objasnio da posredi nije ni „kriza, ni recesija, već samo stagnacija“, reč koju je premijer tom prilikom upotrebio čak 22 puta. „Španska ekonomija ulazi u duboku krizu“, usprotivio se Rahoj i predvideo da će Španiju zahvatiti recesija. „Očekuje nas pogoršanje situacije, jedna teška etapa, i jedna loša godina“, priznao je Sapatero, pažljivo izbegavajući reči „kriza“ i „recesija“.

„U poslednjih 12 meseci 620.000 ljudi je izgubilo posao, svakog dana po 1700. U drugom tromesečju 2008. dnevno je posao gubilo 2300, u avgustu 3300 ljudi“, uzvratio je Rahoj napadom.

„Od 2007. godine su sve ekonomske prognoze bile pogrešne. To su samo prognoze i ja ću se boriti da se one ne ostvare. Sve velike ekonomije trpe negativni rast. Ako gospodin Rahoj misli da je zastoj koji se dešava u Španiji posledica pogrešne politike ove vlade, ne znam kako bi ocenio akcije koje sprovode vlade njegove prijateljice Angele Merkel, Sarkozija ili Berluskonija, a koji su deo njegove političke familije“. Vođa opozicije Rahoj pobunio se i protiv politike prema imigrantima. „Već imamo 180.000 imigranata koji primaju pomoć kao nezaposleni, a 20.000 Andalužana je posao potražilo u Francuskoj“, istakao je Rahoj.

Kao gest dobre volje u „teškim danima“ Sapatero i Rahoj će se krajem ove nedelje sastati da bi razgovarali o krizi (ili recesiji), ali niko od analitičara ne veruje u „veliki državni pakt“ kojim bi se spasila ekonomija.

Evropska komisija bliža je pesimističkim ocenama Rahoja jer predviđa recesiju za Španiju. Istina, za Španiju se za 2008. predviđa industrijski rast od 1,4 odsto, ali je to za 0,8 odsto manje nego što se očekivalo u aprilu. Zanimljivo je da je u poređenju sa predviđanjima iz aprila jedina zemlja koja će imati rast Poljska, sa 5,3 odsto u aprilu penje se na 5,4 odsto. Problem Španije jeste to što je njen pad od 0,8 odsto veći nego kod drugih zemalja i veći od proseka u EU.

GUBTINICI I DOBITNICI: U Španiji, međutim, još uvek nema panike. Ministar Solbes je u jednom trenutku čak rekao da „recesija može da posluži za čišćenje ekonomije“, mada je već sutradan morao da se malo koriguje i prizna da se „nije najbolje izrazio“ ali da je ideja u osnovi ista: ima slučajeva kada negativni rast ekonomije može da doprinese donošenju neophodnih mera i reformi kako bi ekonomija zemlje napredovala brže i snažnije. Ljudi, zasad, krizu više „slušaju“ i prate nego što je direktno osećaju. Osim, naravno, onih koji ostaju bez posla. Novine su pune ekonomskih tema, potres međunarodnog finansijskog sistema prati se s pažnjom, ali prosečni Španci kao da nisu previše zabrinuti. Restorani su puni, prodavnice takođe, i dalje se ide na stadione, u pozorište, u bioskope, na koncerte i festivale… Inflacija se posle više meseci stalnog rasta popela na 5,3 odsto, što je najveća stopa od 1992. godine, ali je u avgustu malo pala i sada iznosi 4,9 odsto. Ovaj pad, međutim, posledica je pada cene nafte a ne nekih mera i zasluga vlade. Kriza se najviše vidi u sektoru građevinarstva, na hiljade novih stanova stoji neprodato bez obzira na to što su cene sada malo niže. Vidno je opala prodaja automobila, mnoge fabrike otpuštaju radnike.

Vlada je donela odluku o otvaranju kreditne linije u iznosu od tri milijarde evra odakle će se finansirati građevinske firme koje su u teškoćama. Produžuju im se rokovi za otplatu kredita, ali će u zamenu deo stanova ponuditi za iznajmljivanje. Očekuje se da se na ovaj način obezbedi oko 25.000 stanova. Takođe se stimuliše stvaranje firmi koje će biti na berzi i ulagati novac u poslove sa nekretninama, pre svega sa iznajmljivanjem stanova. Te firme će imati poreske olakšice. U saradnji sa lokalnim vlastima vlada planira stimulaciju za otvaranje 100.000 radnih mesta u građevinarstvu i onome što bi se moglo svesti pod „društveno koristan rad“.

U poplavi zabrinjavajućih vesti, kao lepo ohrabrenje stigla je izjava Emilija Botina, predsednika moćne banke Santander. On je najavio da će njegova banka godinu završiti sa oko deset milijardi evra dobitka što je oko 10,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Botin je rekao da je banka Santander „bolje pripremljena za krizu nego njeni konkurenti“. Na vanrednoj skupštini akcionara usvojena je odluka o kupovini britanske banke Alliance&Leicester (A&L) za 1,575 milijardi evra. Banka predviđa emitovanje novih akcija u iznosu od preko 143 miliona evra sa vrednošću akcije između osam i 11,23 evra što treba da donese zaradu od 1610 milijardi.