Kralj(evina) pod lupom

Specijalno za „Vreme“ iz Barselone

Već čuvena fraza „Zašto ne umukneš?“, koju je na ibero-američkom samitu u Santjagu španski kralj Huan Karlos uputio predsedniku Venecuele Hugu Čavezu i koja se pretvorila u svojevrsni hit (sa interneta je za mobilne telefone skinuta više od 500.000 puta po prosečnoj ceni od tri evra za jedno kopiranje!) jedna je od retkih stvari koja je poslednjih meseci kralju pripisana kao plus. Istina, konačan bilans tek će se videti jer ratoborni Čavez traži izvinjenje i do tada preti zaleđivanjem svih odnosa sa Španijom, ali način na koji su kralj i premijer Hose Luis Sapatero u Santjagu branili Hosea Mariju Asnara koga je Čavez nazvao „fašistom“ bio je primer odbrane tekovina demokratije koja je, voljom naroda, svojevremeno dva puta birala Asnara… Međutim, serija „minusa“ koji od letos pogađaju kralja i kraljevsku familiju, uglavnom bez njegove (njihove) direktne krivice, mnogo je duža tako da se u Španiji otvoreno govori o krizi monarhije ili, u najmanju ruku, najtežim trenucima otkad je Huan Karlos, pre 32 godine, na tronu kao šef države. Njegova funkcija precizno je određena Ustavom iz 1978. koji je Španiju odredio kao parlamentarnu monarhiju u kojoj „kralj kraljuje ali ne vlada“. Sva izvršna politička vlast je u rukama premijera. Za sve spoljnopolitičke efekte kralja odgovorna je vlada. Konvivencija je dosad bila bez greške, u odnosu kralj–premijer problema nema ni danas, ali u okruženju se stvara anti monarhistička klima koja zasad ne može ozbiljnije da ugrozi ni kraljev položaj ni njegov tron, ali antimonarhisti kao da igraju na dugu stazu i verovatno svoju šansu vide u vremenu u kome će doći do primopredaje trona, odnosno kada princ Felipe nasledi oca.

Upravo je princ Felipe, sa suprugom Leticijom, bio letos predmet jedne karikature koja je otvorila anti monarhističku kampanju. Dvojica karikaturista satiričnog lista „Četvrtak“ objavila su crtež na kome su prestolonaslednik i njegova supruga, lako prepoznatljivi, u polnom aktu što je, kako su naveli u odbrani, bio njihov protest zbog oklevanja vlade da donese zakon o materijalnoj pomoći od 2500 evra za svako rođeno dete. Slučaj je nedavno okončan na sudu, autori su kažnjeni sa po 3000 evra, duplo manje nego što je tražio tužilac, a advokat odbrane je rekao da su kralj i njegova familija zaštićeni „više nego što je bio Franko“. Sa talasa Radija Kope, u vlasništvu katoličke crkve, novinar Himenes Lozantos, takođe kolumnista dnevnika „El Mundo“, još od novembra 2005. traži abdikaciju kralja, a poslednjih meseci znatno je pojačao kampanju. Istovremeno, u Đironi i Barseloni independisti pale kraljeve i kraljičine slike a u Baskiji Injaki Anasagasti, bivši lider Baskijske nacionalne partije (PNV), javno kritikuje ulogu kralja kad stigne i gde stigne. I dok ultralevica pokušava da ruši kralja iz ideoloških razloga (katalonski independisti su listom republikanci), ultradesnica optužuje kralja da je „dobar samo sa socijalistima“… Usledila je, početkom novembra, poseta Seuti i Meliji, španskim teritorijama na tlu Afrike, što je dovelo do pogoršanja odnosa sa Marokom. Kralj je rekao da je ta poseta bila nešto što je morao da uradi, jer je reč o jedinoj teritoriji zemlje koju za 32 godine nije posetio. Ranije je ta poseta bila nezamisliva, posebno u vreme premijera Asnara koji je odnose sa Marokom zaoštrio do pucanja. Hose Luis Sapatero i njegova ekipa uspeli su da sve to poprave i čak sondiraju teren za kratku posetu, ali je marokanski kralj Mohamed VI u saopštenju za javnost bio čak i oštriji nego 2002, kada su Maroko i Španija bukvalno zaratili oko stene Perehil. „Najoštrije osuđujemo ovu posetu bez presedana koja pogađa patriotske osećaje Marokanaca“, stoji u saopštenju. Španska diplomatija je, kako je znala i umela, amortizovala slučaj, ali joj sada predstoji drugi, onaj sa Venecuelom gde će stvari ići teže zbog isključivosti Čaveza. Sukob kralja sa Čavezom iskoristio je Gabrijel Garsija Markes, poznat po svojim desnim stavovima, da na celoj stranici „El Paisa“ žestoko napadne Čaveza, Danijela Ortegu i Eva Moralesa („o Kastru da i ne govorimo“, piše Markes) kao ličnosti koje brukaju Južnu Ameriku. Markes priznaje da je kralj u Santjagu „malo izašao iz protokola“, ali „nam je za uzvrat doneo toliko radosti… Dok ovo pišem, iz mog kompjutera odjekuje hit koji se vrti na svim venecuelanskim univerzitetima i koji se zove Por qué no te callas? („Zašto ne umukneš?“). Kolumbijski nobelovac, rezident Španije, kaže da ni Kastrova Kuba ni Čavezova Venecuela „ne zaslužuju prijateljstvo španske vlade“.

Da problemi retko kad dolaze sami, svedoči i primer na porodičnom planu. Kraljeva starija kćer Elena objavila je „privremeni razvod“ od muža Haime Marićalara, pokupila decu i otišla da živi u jednoj porodičnoj kući u rezidencijalnom kraju Madrida. I dalje sama vodi decu u školu i pokušava da ostavi utisak normalne žene koja se, kao i tolike druge, razvela.

Na drugoj strani su dve vodeće političke partije, vladajući PSOE i opoziciona Narodna partija (PP), koje imaju malo toga zajedničkog, ali se slažu da monarha i monarhiju treba zaštititi. Postoji, međutim, opasnost da se u predizbornoj kampanji koja je upravo počela (obe partije su za 9. mart 2008. istakle iste predsedničke kandidate kao pre četiri godine, socijalisti Hosea Luisa Sapatera a populisti Marijana Rahoja) monarhija pretvori u izborno oruđe, odnosno da se partije utrkuju u njenoj zaštiti što može da bude kontraproduktivno. Za kralja je najbolja doskorašnja pozicija diskretnog protagonizma što mu je u tri protekle decenije donelo popularnost i stabilnost, ali ništa nije večno…