Kraj jedne epohe

Tokom pedesetogodišnjeg radnog veka Lari King demantovao je brojne novinarske mitove – pre svega, onaj o tome da novinari kratko žive i još kraće traju, ali i da novinar uvek mora biti besprekorno pripremljen za zadatak, da nije važno šta pritom obuče, da je poželjno da bude strogo specijalizovan za samo jednu oblast… Ne primenivši ništa od toga, uspeo je da uradi više od 40.000 intervjua sa anonimnim, ali i sa najmoćnijim i najpoznatijim sagovornicima: svako ko je tokom druge polovine XX veka išta značio, pre ili kasnije pojavio se u emisiji „Lari King Live“ na CNN-u. Dobitnik svih postojećih nagrada u kategoriji intervjua, TV i radio novinarstva, King je uporno stvarao i sledio sopstvena pravila, dokazujući na taj način da je novinarstvo ponekad zanat, ponekad estrada, a ponekad umetnost.

Lari King rođen je 19. novembra 1933. u Njujorku, kao sin vlasnika restorana i beloruske emigrantkinje – krojačice. Smrt oca dok je bio tinejdžer duboko je obeležila Kinga i odredila njegov dalji put: izgubio je interes za školu i umesto da krene na koledž, odlučio je da počne da radi. Međutim, sve vreme je želeo jedino da se zaposli na radiju.

Njegov uspon u novinarskom svetu po mnogo čemu liči na karijere većine novinara. Počeo je u Majamiju, u maloj stanici WAHR, gde je bio zadužen za čišćenje prostorija i druge slične poslove i gde je, pukim slučajem, dočekao i svoje prvo pojavljivanje pred mikrofonom. Zahvaljujući odsustvu jednog voditelja 1. maja 1957, počeo je da radi kao disk-džokej i voditelj od devet ujutru do podneva svakog dana. Vremenom, avanzovao je do sportskog izveštača i, po potrebi, sagovornika manje poznatih zvezda koje bi zabasale u Majami Biču. U toj prilično neinspirativnoj poziciji uspeo je da stvori nešto novo i publici zanimljivo: između ostalog, imao je radijski termin tokom kojeg je sedeo u lokalnom bistrou i intervjuisao svakoga ko naiđe.

Ozbiljniji napredak u Kingovoj karijeri dogodio se 1978, kada je prešao na Nacionalni američki radio, gde je dobio priliku da intervjuiše važnije osobe, da vodi noćni program, eksperimentiše i razvija voditeljske sposobnosti. S tako bogatim iskustvom, već formiranim stilom, cinizmom i smelošću koje nastaju tek posle godina novinarskog staža, Lari King je 1985. stigao i na CNN. Kao voditelj emisije „Lari King Live“, bio je domaćin američkim i predsednicima raznih drugih zemalja, kraljevima, milijarderima, najvećim muzičkim i holivudskim zvezdama, ali i ljudima optuženim za serijska ubistva, psihopatama i raznim anonimnim, ali zanimljivim ljudima: između ostalog, 1995. istovremeno je intervjuisao Jasera Arafata, jordanskog kralja Huseina i Icaka Rabina. Posle uragana Katrina, početkom rata u Iraku, tokom predizbornih kampanja i u raznim drugim „vanrednim“ situacijama, svake večeri sedeo je u studiju pokušavajući da pomogne i da sa svojim sagovornicima pronađe neku logiku u inače nelogičnim događajima.

Lari King pojavio se „glumeći“ sebe i u nekoliko filmova i popularnih TV serija, dobio je svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih i postao poznatiji čak i od nekih svojih sagovornika. Da li zbog toga ili uprkos tome, ali King je tokom takve karijere uporno dokazivao da je moguće istovremeno biti i moćan novinar i „običan“ čovek, sa svim ljudskim slabostima i manama. Nikada nije krio da obično ne pročita knjigu koja je povod za intervju sa autorom, da se ponekad ne pripremi za razgovor, ali ni da ima velikih problema sa zdravljem: o svojim srčanim tegobama i operacijama napisao je čak dve knjige, a osnovao je i fondaciju za pomoć obolelima. Usput nije zaboravio ni na svoje tegobne novinarske početke. Pored drugih humanitarnih aktivnosti, osnivač je i fonda za stipendiranje mladih novinara koji nemaju mogućnosti da se sami školuju.

Jedini mit o novinarima koji je Lari King u potpunosti potvrdio jeste onaj o burnom privatnom životu svakoga ko je napravio ozbiljniju medijsku karijeru. Ženio se osam puta sa sedam žena i ima petoro dece, od kojih je najmlađe rođeno 2000.