„Banka Hypo Alpe-Adria Group nije bankrotirala, već je rešen vlasnički spor. Nama je drago što sada znamo ko su nam vlasnici i siguran sam da će nam to samo još više podići rejting“, izjavio je u ponedeljak za „Vreme“ Vladimir Čupić, predsednik izvršnog odbora Hypo Alpe-Adria-bank a.d. Beograd. Promena vlasničke strukture, dodaje Čupić, omogućava nastavak uspešnog poslovanja banke. „Rad matičnih banaka čije je sedište u inostranstvu ima uticaj na definisanje poslovnih politika regionalnih članica, ali nema direktne veze u poslovanju sa klijentima. Rad Hypo banke u Srbiji određen je uslovima koje propisuje Narodna banka Srbije i po tome se ne razlikuje od drugih banaka koje ovde posluju“, rekao je Čupić.
Čupić je reagovao na vest da je država Austrija u ponedeljak u poslednjem trenutku posle pregovora sa dosadašnjim vlasnicima koji su trajali više od sedamnaest sati rešila da je u krajnjem zbiru jeftinije da nacionalizuje nelikvidnu banku nego da je pusti niz vodu. U raspravu su se umešale i Evropska centralna banka i četiri vodeće austrijske banke, sa stavom da bi bankrotstvo šeste po veličini banke u Austriji opasno uzdrmalo berzu i rovito finansijsko tržište, te ugrozilo poslovanje drugih austrijskih banaka u jugoistočnoj Evropi. Pošto je dvotrećinski vlasnik HGAA BayernLB, banka nemačke pokrajine Bavarske, do poslednjeg trenutka odbila da učestvuje u spasavanju svoje austrijske podružnice, austrijskoj vladi nije preostalo ništa drugo nego da formalno za tri evra otkupi 100 odsto vlasništva i novcem austrijskih poreznika spasava šta se spasiti može. To će Austriju koštati nekoliko milijardi evra, krajnja suma će se znati kada se proveri kompletno stanje agresivnog širenja HGAA na istok.
Tako je politički meč Austrija–Bavarska dobila Bavarska: BayernLB se izvukla iz noćne more zvane Hypo Alpe-Adria što će opet nemačke, to jest bavarske poreske obveznike koštati, kako piše nemački „Spiegel“, oko 3,75 milijardi evra. Prema proceni upravnog odbora Bayern“LB, beg glavom bez obzira i otpisivanje svih do sada uloženih sredstava bez daljnih obaveza za njih je još i najpovoljniji potez. A BayernLB je pre samo dve godine kupio dvotrećinski paket u Hypo-grupi za 1,7 milijardi evra i dokapitalizovao je sa još 1,1 milijardom evra.
Takvo ponašanje razljutilo je guvernera Austrije Evalda Novotnija, koji je očekivao „kooperativnije“ ponašanje Bavaraca. Bavarci nisu pokazali nikakav „osećaj za međunarodnu odgovornost“, rekao je Novotni, jedna javna institucija, kakva je BayernLB, ne može tek tako da iskoči iz vlasništva, koje je preuzela pošto je sama proveravala stanje Hypo banke. A Bavarci su upravo to učinili, ostavljajući kao matična kuća svoju podružnicu u inostranstvu na cedilu. Država Austrija je jednim delom podmetnula leđa i da bi očuvala imidž i poverenje u druge austrijske banke koje posluju u inostranstvu. Fijasko „megalomanskog“ i avanturističkog širenja na istok jedne provincijske banke, kako su pisale neke nemačke novine, imaće svakako i političke posledice u Bavarskoj, koja zbog nastalih gubitaka mora da pravi novi budžet za narednu godinu. Premijer Bavarske Horst Zehofer rekao je da bi BayernLB, u čijem upravnom odboru sede mnogi ministri i političari, trebalo što brže prodati.
Manjinski suvlasnici HGAA su austrijska pokrajina Koruška – koja je sa 19 milijardi evra garant njenog poslovanja i koja će u saniranje nelikvidnosti za sada uložiti 200 miliona evra – i osiguravajuća kuća Grazer Wechelseitige GraWe, koja će kao vlasnik jedne petine izbrojati 30 miliona evra. Očekuju se opsežna pravna i ekonomska istraga poslovanja HGAA, najavio je guverner Novotni, posle alarmirajućih izveštaja o kontaktima sa „istočnom mafijom“ i sumnjivom poslovanju na Balkanu.
Prema bečkom „Standardu“, HGAA je pored ostalog sa 260 miliona evra kreditirao poslove bivšeg hrvatskog generala Vladimira Zagorca u Puli, Rovinju, Dubrovniku i na Hvaru. Na istoku Hrvatske navodno se poslovanje HGAA vrtelo oko Branimira Glavaša. Prvi je u zatvoru, drugi je osuđen za ratne zločine. Spominje se i navodna provizija za bivšeg hrvatskog premijera Ivu Sanadera od 800.000 nemačkih maraka, za posredovanje kredita u visini od četiri miliona maraka. „Standard“ navodi i kako je navodno HGAA preko fantomskih firmi preko Lihtenštajna prebacivao novac, da bi ga potom investirao u Hrvatskoj. Navodno je i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić dobijao od HGAA kredite sa kamatama „iz snova“, da bi za uzvrat omogućio banci sumnjiva poslovanja. HGAA bi se opet odužila finansirajući izbornu kampanju HDZ-a.
Austrijski nedeljnik „Format“ poziva se na strogo poverljiv dokument upravnog odbora HGAA, na osnovu koga je jasno zašto su Bavarci pošto-poto hteli da izađu iz ove banke. Prema tome, gubitak 2008. iznosio je 520 miliona evra, za 2009. iznosi oko 1,5 milijardi evra, a u 2010. iznosio bi najmanje 109 miliona evra. Zbog trulih kredita i rizičnog poslovanja u jugoistočnoj Evropi do 2013. nagomilali bi se dugovi veći od 3,1 milijarde evra.
Prema „Formatu“, HGAA mora da racionalizuje poslovanje, otpusti višak radnika, da se rasparča, podeli na good bank i bad bank i proda. Hypo grupa će se povući iz sedam zemalja (Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Mađarska, Ukrajina, Nemačka i Lihtenštajn), a ostaće u Austriji, Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Srbiji. Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd je prema sopstvenim podacima na kraju 2008. godine pozicionirana kao četvrta banka po veličini u Srbiji, sa tržišnim udelom od 7,1 odsto, i bilansnom sumom od gotovo 1,3 milijarde evra. Ministar privrede Mlađan Dinkić je austrijsku banku Erste naveo kao njenog mogućeg kupca.
