Od 8. maja 2025. prvi put jedan Amerikanac vodi Katoličku crkvu: Robert Prevost (70), rođen u Čikagu. Donald Tramp (79), čiji je drugi mandat na čelu SAD počeo 20. januara 2025, sada ima zemljaka kao verskog poglavara i šefa države Vatikana.
Stručnjaci su dugo isključivali mogućnost da američki sveštenik dođe na čelo Katoličke crkve. Posle smrti pape Franje 21. aprila 2025. kružile su glasine da su finansijski moćni američki katolici ponudili donacije Vatikanu – pod uslovom da sledeći papa bude Amerikanac, piše DW.
SAD imaju oko 340 miliona stanovnika, a katolika u svetu oko 1,4 milijarde. Na izborima novembra 2024. godine, 55 odsto američkih katolika glasalo je za Trampa.
„Kakva radost i kakva velika čast za našu zemlju“, napisao je Tramp ubrzo posle izbora na svom kanalu Truth Social. Do susreta još nije došlo. Tramp, nekada prezbiterijanac, danas se izjašnjava kao hrišćanin bez konfesionalne pripadnosti.
Migracije – tačka sukoba
Međutim, sredinom decembra papa je kritikovao Trampa, ne pominjući ga imenom: „Izjave o Evropi, pa i u najnovijim intervjuima, pokušavaju da unište ono što smatram veoma važnim savezom danas i u budućnosti.“
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici.
Biskupi su osudili „klimu straha“ i „omalovažavanje imigranata“, naglasivši obavezu da „brane od Boga datu ljudsku dostojanstvenost“. Forma izjave – „posebno saopštenje“ – bila je neuobičajena, kao i kampanja na društvenim mrežama u kojoj su se mnogi biskupi lično oglasili.
Američki biskupi su u proseku konzervativniji od evropskih i često su bili u opoziciji prema papi Franji. Politički, mnogi naginju republikancima – ali ne po pitanju migracija.
„Papa Lav je u septembru počeo otvorenije da govori o migracijama“, kaže teolog Masimo Fadžoli. O demokratiji u SAD Lav se uzdržava, za razliku od prethodnika pape Franje (2013-2025).
Latentno suprotstavljanje – i slaganje
Po proceni Fadžolija, već postoje „MAGA-katolici“, Trampove pristalice koje Lava gledaju kritički, ali to još nije uporedivo sa napadima na papu Franju.
„Još uvek ima mnogo pozitivnih vibracija“, dodaje Fadžoli. „To će trajati dok Lav ne kaže nešto politički snažno.“
Fadžoli ukazuje na potpredsednika JD Vensa, koji je katolik. „Vens uvek radi strateški, nije naivan“, kaže on. Do sada se verovatno odlučio da papu Lava ne kritikuje otvoreno. Zajedno sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, takođe katolikom, potpredsednik sa ambicijama za predsedničku kandidaturu već je bio u poseti papi.
Teolog Benjamin Dalke govori o „latentnom suprotstavljanju“ po pitanju migracija, ali i „latentnom slaganju“ u vezi sa porodicom i rodnim temama.
„To što su obojica Amerikanci veza je koju ne treba potceniti“, naglašava Dalke. „Sa sunarodnikom se postupa drugačije nego sa ljudima iz drugih zemalja.“
Hoće li se Tramp i papa sresti 2026?
Papa nije pomenuo SAD kada je govorio o planiranim putovanjima – pomenuo je Afriku i Latinsku Ameriku.
Tramp, pak, planira put u Evropu: kancelar Fridrih Merc nagovestio je da predsednik želi da poseti domovinu svojih predaka u Kalštatu. Odande do Rima – nije daleko.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
