Komandant čečenskih specijalnih snaga Apti Alaudinov je vremenom postao jedan od najistaknutijih ruskih ratnih komentatora. Da li je Alaudinov samo propagandista Moskve ili Kremlj od njega želi napraviti Kadirovljevog naslednika?
„Zašto je neprijatelj još uvek u Kurskoj oblasti?“, pita Apti Alaudinov u videu na svom Telegram kanalu.
„Više od 200 tenkova, više od 400 borbenih vozila i isto toliko je kasnije tamo prebačeno. Prvo je poslato 12.000 ljudi, zatim dodatne snage i sredstva koja moraju biti uništena“, kaže on, analizirajući napredovanje ukrajinske vojske 6. avgusta, kojim je Kijev odbranu od ruske agresije proširio na područje Ruske Federacije, piše Dojče vele.
Poslednjih dana Alaudinov izveštava da je zaustavljen dalji prodor Ukrajinaca i da su ruske snage povratile neka sela.
Alaudinov (50) je general-major ruske vojske i komandant čečenskih specijalnih snaga Ahmat. Ovaj puk dobio je ime po čečenskom predsedniku Ahmatu Kadirovu, koji je ubijen pre 20 godina.
Taj puk slovi za privatnu vojsku njegovog sina, sadašnjeg vladara Ramzana Kadirova, iako je uključen u ruske oružane snage. Očev portret krasi zelenu zastavu specijalnih jedinica, ispred koje Alaudinov pozira, čime aludira na nesposobnost da se ukrajinska kontraofanziva odbije.
Od početka operacije ukrajinske vojske pod imenom Kursk, Alaudinov je postao jedan od najistaknutijih ruskih ratnih komentatora.
Svakodnevno objavljuje snimke i tekstove na Telegramu, gde ima gotovo 300.000 pratilaca. Citiraju ga agencije i pozivaju ga u tok-šou emisije. Da li je Alaudinov samo propagandista Moskve ili Kremlj od njega želi napraviti Kadirovljevog naslednika?
Šef specijalne jedinice Ahmat
Alaudinov je rođen na severnom Kavkazu, izvan Čečenije. Ipak, njegov otac, stariji brat i ostali rođaci poginuli su boreći se protiv čečenskih separatista.
„On je uvek bio deo onoga što zovemo federalistički čečenski tabor, odnosno Čečeni koji su uvek bili proruski orijentisani“, kaže Servin Mur sa Univerziteta u Birmingemu.
To ga razlikuje od Ramzana Kadirova, koji se pozicionira kao „lokalni terenski komandant koji komanduje u Čečeniji, ali se istovremeno drži podalje od Kremlja“.
Alaudinov je studirao pravo, radio u čečenskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, brzo napredovao i postao zamenik ministra. Smatrali su ga bliskim saradnikom Ramzana Kadirova, ali je, prema medijskim izveštajima, pao u nemilost kasnih 2010-ih, bio prisiljen da ode u penziju i preselio se u Moskvu.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Alaudinov je preuzeo vođstvo specijalne jedinice Ahmat.
Servin Mur veruje da se Alaudinov nada da će ponovo zadobiti Kadirovljevu naklonost vođenjem specijalnih snaga. Za svoje zasluge, Alaudinov je od Moskve dobio titulu „Heroja Rusije“.
U aprilu je imenovan zamenikom načelnika Odeljenja za vojno-politički rad u Ministarstvu odbrane Rusije, gde organizuje „vojno-političku propagandu i agitaciju“.
Nova uloga Alaudinova
Sa svojim kontaktima sa čečenskom elitom i kao komandant Ahmata, dok mobilizuje dobrovoljce iz cele Rusije, Alaudinov je posebno prikladan za obraćanje različitim ciljnim grupama, kaže Mur.
Uspeva da širi uticaj zahvaljujući iskustvu sa društvenih mreža i u Ministarstvu odbrane.
Alaudinov bi takođe mogao popuniti prazninu koju je ostavio Jevgenij Prigožin, kaže Adam Ašab, stručnjak za Kavkaz.
Šef ozloglašene privatne vojske Vagner je svoje plaćenike poslao da marširaju na Moskvu – verovatno nakon neslaganja sa Kremljom – i ubrzo nakon toga poginuo u avionskoj nesreći.
„Moskva je izgubila Prigožina, a izgleda da joj treba novi Prigožin, ne nužno u ovoj specifičnoj strukturi, kao što je bio slučaj sa Vagnerovom grupom, već iz raznih razloga – jedan od njih je taj što Alaudinov snima zanimljive video snimke”, kaže Ašab.
Ovaj stručnjak veruje da je Kremlj uglavnom zadovoljan kako Alaudinov „igra ulogu koja mu je namenjena“. S tim se slaže i Mur. „Alaudinov je jako dobar u stvaranju imidža i učešću u mobilizaciji putem društvenih mreža.“
Naslednik Kadirova?
O mogućim naslednicima Ramzana Kadirova spekuliše se već duže vreme. Pojačano se o tome priča posebno nakon proleća i izveštaja o njegovoj bolesti.
Sam Kadirov redovno tvrdi da je zdrav. Krajem avgusta u Groznom je primio predsednika Vladimira Putina, koji je u čečenskoj prestonici boravio prvi put nakon više od deset godina.
Međutim, posmatrači trenutno ne veruju da će doći do skore promene na čelu Čečenije.
To bi moglo biti rizično za Kremlj tokom rata protiv Ukrajine.
Adam Ašab, koji prati čečenske medije i društvene mreže, kaže da do sada nije video znakove promene. Osim toga, kaže on, Moskva bi učinila sve da takav prenos vlasti prođe glatko.
Ipak, stručnjaci ne isključuju da bi Ramzana Kadirova mogao zameniti Apti Alaudinov ili neko drugi. Veruju da Kremlj drži otvorenim nekoliko opcija. Alaudinov, kojeg podržavaju snage bezbednosti Ruske Federacije, mogao bi biti jedan od njih.
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Ukrajina tvrdi da je pogodila vazduhoplovne baze u severnoj Murmanskoj i centralnoj Rjazanjskoj regiji, kao i baza u sibirskoj regiji Irkutsk
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
