Kao nekad tokom rata u Vijetnamu: Američki studenti opet na meti establišmenta

Američki univerziteti su između dve vatre – prava studenata da protestuju protiv izraelske odmazde nad Palestincima i pritiska donatora i političara. Sve podseća na antiratne proteste sedamdesetih, piše Dojče Vele.

Kampusi američkih univerziteta su poslednjih sedmica mesta visokog usijanja. Mnogi mladi ih zaposedaju. Solidarišu se sa Palestincima i suočavaju sa optužbama za antisemitizam.

Neki od njih žele da ukažu kako se upravo iz Gaze može pratiti „genocid uživo“ dok „demokratski predsednik SAD to potpuno podržava“, tumači Leig Rajford, profesorka afričkih američkih studija na Berkliju.

„Tu je čitava generacija ljudi koji neće glasati za Demokratsku stranku, neće glasati za Džoa Bajdena“, kaže ona.

To je obrt u odnosu na situaciju od pre četiri godine kada je Bajden bio nošen upravo glasovima mladih i glasovim vapaja tokom protesta pod parolom „Black Lives Matter“.

Konstanta u oba slučaja je žeđ za društvenom pravdom.

Za Bajdena je kvadratura kruga pokušaj da ga vojna podrška Izraelu ne košta ostanka u Beloj kući. On je pokušavao da balansira, insistirajući na prekidu vatre u Gazi.

Univerziteti u rebusu

„Antigenocidni kampovi“ nikli su na desetinama kampusa širom SAD. Traži se obustava izraelskog granatiranja Gaze, koje je počelo pošto je Hamas, koji Nemačka, Evropska unija, SAD i drugi smatraju terorističkom organizacijom, izvršio do tada neviđene pokolje u Izraelu.

U potonjih sedam meseci je u izraelskoj odmazdi ubijeno 35.000 ljudi. Prema Ministarstvu zdravlja u Gazi, koje vodi Hamas, gotovo polovina ubijenih su bila deca.

Demonstranti u SAD mahom traže da ta zemlja odustane od rezolutne podrške Izraelu.

Iako Bajden zvanično kaže da ga protesti ne mogu poljuljati u podršci Izraelu, prema izveštaju portala Aksios, Bela kuća je navodno pauzirala jednu isporuku municije Izraelu.

Razlog nije poznat, ali to bi bilo prvi put da Sjedinjene Američke Države, kao najveći dobavljač ubojitog oružja za Izrael, ovako nešto čine tokom ovog rata.

Studenti takođe traže da univerziteti obustave saradnju sa finansijskim fondovima koji imaju prste u industriji naoružanja ili sa kompanijama koje su povezane sa Izraelom.

Univerziteti u SAD inače često dobijaju milionske donacije, baš od takvih korporacija.

Pod pritiskom završnih ispita koji se bliže, ali i bogatih donatora alergičnih na svaku kritiku Izraela, mnogi univerziteti su se pozvali na bezbednosne razloge kada su zvali policiju da razbije protestne kampove. Do sada je širom SAD uhapšeno oko dve hiljade ljudi.

Međusobne optužbe

Policija u Džordžiji, Teksasu i Njujorku optužena je da je koristila prekomernu silu, a u Los Anđelesu pak da nije radila dovoljno kada su maskirani proizraelski demonstranti napali propalestinski kamp.

Množe se međusobne optužbe. Od toga da se na univerzitetima guši svaka reč u prilog Palestincima i svaka kritika Izraela pa do, sa druge strane, toga da su jevrejski studenti u SAD na meti pretnji i nasilja.

Neki iznose tvrdnje da su demonstranti na univerzitetima posredno povezani sa Hamasom. Ili da čak nisu studenti.

Njujorška policija uhapsila je recimo 282 osobe na Univerzitetu Kolumbija i Gradskom koledžu. Na prvom, 71 odsto uhapšenih su studenti ili imaju opravdanje za boravak na kampusu. Na drugom koledžu, koji je javni, takvih je bilo 40 odsto dok su ostali došli spolja.

„Ovakve prozivke za stranu agitaciju’ su veoma opasne“, rekla je profesorka Rajford za DW, navodeći da takva diskreditacija protesta ima dugu tradiciju.

Ona nabraja da su i antiratni demonstranti šezdesetih i sedamdesetih bili nazivani sovjetskim agitatorima, te da je i Martin Luter King označavan kao „strani agitator“.

Sukob dva principa

Pravno gledano, univerziteti su uhvaćeni između dve vatre. Sloboda govora je u SAD vrhunsko dobro, ali zakoni štite i bezbednost i slobodan pristup obrazovanju.

Postoji zakonska obaveza da se „bori protiv diskriminacije i odgovornost da se održi red“, napisao je u otvorenom pismu univerzitetima Entoni Romero, izvršni direktor Američke unije za građanske slobode.

Ali je dodao da je „ključno da ne žrtvujete principe akademske slobode i slobodnog govora koji su jezgro obrazovne misije vaših cenjenih institucija“.

Prema mišljenju profesorke Rajford, misija da se studenti uče moralnim idealima i tome da „treba da menjaju svet“ u Americi se sudara sa sistemom visokog obrazovanja koji služi „konsolidaciji moći vladajuće klase“.

Uvek i svuda treba razgovarati

Gregori Pejn, koji na koledžu Emerson u Bostonu vodi katedru za komunikologiju, kaže da su SAD u sličnom dobu podela kao tokom antiratnih protesta sedamdesetih.

„Baš kao i tada, i danas imamo fijasko vođstva od vrha do dna“, rekao je Pejn za DW.

Emerson je mali koledž, ali beleži velike proteste. Bostonska policija je u blizini kampusa privela više od stotinu ljudi krajem aprila. Vlasti su navele da je protestni kamp bio na javnoj površini i kršio gradski red.

Sa druge strane, Bajden i guverneri država su pod pritiskom da uključe i Nacionalnu gardu u razbijanje demonstracija. Kako kaže profesor Pejn, omanje je čudo što još niko nije ubijen.

I to podseća na ranija vremena. U maju 1970. je Nacionalna garda Ohaja otvorila vatru na antiratne demonstrante na Univerzitetu Kent. Ubijeno je četvoro studenata, ranjeno devetoro.

„U suštini, danas nam treba isto što nam je trebalo tada – i što nam treba svakodnevno – dijalog“, dodao je Pejn.