Nakon ponovnog izbora na funkciju predsednika SAD, Donald Tramp neprestano se suočava s optužbama da iz predsedničke pozicije izvlači ličnu korist. On i njegova porodica u poslednje vreme zaključili su brojne poslove – od nekretnina i kriptovaluta, do obveznica i akcija. Da li tu postoji nekakav obrazac koji ukazuje na lično bogaćenje?
U Sjedinjenim Državama predsednici, potpredsednici i drugi visoki zvaničnici, u skladu sa Zakonom o etici u vladi iz 1978. godine, donetim posle afere Votergejt, imaju obavezu da svake godine javno objave svoje finansije. Izveštaji se predaju Kancelariji za etiku u vladi (OGE) i dostupni su javnosti, piše DW.
Obveznice vredne više od 100 miliona dolara
Prema aktuelnim dokumentima OGE, Tramp je od 21. januara 2025. obavio više od 600 finansijskih transakcija i uložio preko 100 miliona dolara u korporativne, komunalne i državne obveznice. Među kompanijama čije je obveznice kupio su Sitigrup, Morgan Stenli, Meta, T-Mobajl Ju-Es, Houm depo i JunajtedHelt.
Na taj način republikanski predsednik ima udela u sektorima koji bi mogli da profitiraju od političkih odluka njegove administracije, poput npr. deregulacije finansijskog tržišta. Kritičari u tome vide potencijalni sukob interesa.
Tramp kao akcionar
Što se tiče akcija, za sada nema javnih podataka o kupovinama ili prodajama od početka njegovog drugog mandata. Ipak, prema poslednjem izveštaju s kraja 2024, Tramp je imao značajne udele u Majkrosoftu, Bleksotunu i sopstvenoj kompaniji, Tramp medija end tehnolodži grup.
Posedovao je i akcije tehnoloških i velikih kompanija kao što su Amazon, Alfabet, Meta, Tesla, Berkshir Hedvej, PepsiKo, Džej-Pi Morgan Čejs, Koka-Kola i Fajzer.
Tramp i neobičan dogovor sa Nvidijom
Najveće pojedinačne pozicije bile su u Nvidiji – između 615.000 i 1,3 miliona dolara – i u Eplu – između 650.000 i 1,35 miliona dolara. Obe kompanije direktno zavise od njegovih političkih odluka.
Tramp je najpre potpuno zabranio Nvidiji prodaju čipova Kini, ali je tu odluku nedavno ublažio. U zamenu, Nvidia mora 15 odsto svojih prihoda iz Kine da ustupi američkoj vladi – što stručnjaci smatraju da je bez presedana u istoriji Sjedinjenih Država.
Epl oslobođen novih carina na čipove
Početkom avgusta Tramp je najavio carine do 100 odsto na uvezene kompjuterske čipove i poluprovodnike. Epl, međutim, neće biti pogođen, jer je, prema Trampovim rečima, direktor Tim Kuk obećao dodatne investicije u SAD vredne 100 milijardi dolara. Nakon te vesti, cena Eplove akcije porasla je za više od četiri odsto.
Poslovi s nekretninama u arapskim zemljama
Trampove investicije u nekretnine teško je razdvojiti od njegovih državničkih putovanja. Njegovo prvo veliko putovanje u inostranstvo vodilo ga je u Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate – upravo u zemlje u kojima njegova porodica paralelno pokreće nove ili širi postojeće projekte.
U maju su počeli radovi na Tramp tauer Džeda, luksuznom soliteru od 47 spratova na obali Crvenog mora. Trampova porodica najavila je i izgradnju luksuznog golf-terena u Kataru „u Trampovom stilu“, kao deo projekta vrednog 5,5 milijardi dolara, kao i „Tramp internešenal hotel end tauer“ u Dubaiju – neboder sa 80 spratova i najvišim spoljnim bazenom na svetu.
Kripto ulaganja donose milijarde
Kriptovalute sve više konkurišu tradicionalnom biznisu s nekretninama u Trampovom portfoliju. Američki magazin Forbs procenio je u junu da je samo u prethodnih devet meseci zaradio oko milijardu dolara na ulaganjima u Tramp-Mim-Koin i udelom u kompaniji Vorld liberti fajnenšenal.
U julu je njegova holding kompanija Tramp medija end tehnolodži objavila da ulaže dve milijarde dolara u bitkoin i druge kriptovalute. U skladu s tim, Tramp sebe rado predstavlja kao „kripto-predsednika“ i snažno se zalaže za deregulaciju tog sektora.
Koliko Tramp zapravo profitira od funkcije
Novinar Dejvid Kirkpatrik u tekstu za Njujorker izračunao je da su Tramp, njegova deca i njihovi supružnici od početka njegove prve predsedničke funkcije zaradili više od 3,4 milijarde dolara. Većina tih poslova i transakcija, kako piše, gotovo sigurno se ne bi dogodila da je Tramp ostao samo biznismen.
Kirkpatrik je u emisiji Vikend prajmtajm na kanalu Em-es-en-bi-si rekao da su i prethodni predsednici i njihova deca pronalazili načine da zarade preko ugovora za knjige ili honorara za predavanja, „ali sve to su bile sitnice u poređenju s poslovima Trampove porodice“.
Ko zapravo upravlja Trampovim bogatstvom?
Posebno sporno za kritičare jeste to što Tramp, za razliku od svojih prethodnika, nije prebacio svoje bogatstvo u tzv. „slepi fond“ (Blind Trust) na početku drugog mandata. Njegovom imovinom upravljaju njegova deca, pre svega Donald Tramp Mlađi. Jasna granica između privatnog biznisa i javne funkcije u ovom slučaju praktično ne postoji.
To je velika razlika u odnosu na ranije predsednike. Džimi Karter je, recimo, svoju farmu kikirikija prebacio u „slepi fond“. Isto su činili i Lindon Džonson, Ronald Regan, Bil Klinton, Džordž Buš i Džordž Buš Mlađi.
Tzv. „Kvalifikovani slepi fond“ koji predviđa Zakon o etici iz 1978, podrazumeva da vlasnik nema kontrolu, saznanja niti uticaj na upravljanje imovinom, već samo kvartalne izveštaje o vrednosti, bez detalja o transakcijama.
Tramp bogatiji nego ikad
Da li Tramp zaista zloupotrebljava predsedničku funkciju kao niko pre njega, kako bi se bogatio? Time što je odbio da prebaci imovinu u „slepi fond“, svakako se izlaže kritikama. Optužbe za sukob interesa teško se mogu odbaciti.
Međutim, Tramp i njegova porodica odbacuju navode da zarađuju od politike. Njegov sin Erik rekao je u junu za Fajnenšel tajms: „Ako postoji porodica koja nije profitirala od politike, onda je to porodica Tramp.“
Međutim, činjenica je da Donald Tramp, prema procenama magazina Forbs, trenutno raspolaže bogatstvom od 5,5 milijardi dolara. To znači da je bogatiji nego što je ikad bio.
