Još nije kraj požarima u najbogatijem delu Los Anđelesa, ali se uveliko razmenjuju političke optužbe. Kako je moguće da je vatra došla čak i do oaze bogatih
Dok se vatrogasci bore sa nezapamćenim požarima koji su pogodili drugi grad po naseljenosti u Sjedinjenim Državama (SAD) jedno pitanje otvara brojne ekonomske, finansijske i političke debate – šta je izazvalo požare?
U požaru u Los Anđelesu, najnaseljenijem gradu u Kaliforniji, prema rečima zvaničnika, do sada je stradalo najmanje 24 ljudi, a uništeno je više od 12.000 objekata.
Vatra je zahvatila površinu veću od 150 kvadratnih kilometara, desetine hiljada ljudi su raseljene.
Prema dosadašnjim procenama, reč je o najskupljem požaru u američkoj istoriji – šteta je između 50 i 150 milijardi dolara.
U toku je istraga, a zvaničnici su oprezni kada govore o tome kako je i zašto do požara došlo. I dalje nemaju jasne odgovore, ali će ih imati – čim budu mogli da završe složene istrage o „poreklu i uzroku“ koje tek sada počinju.
„Postoji mnogo dezinformacija i mnogi ljudi žele odgovore – što je razumljivo. I mi ćemo dati te odgovore“, rekla je Džindžer Kolburn, portparolka američkog Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive, vodeće agencije koja istražuje uzrok požara na Palisejdsu, jednom od zahvaćenih područja, piše Los Anđeles tajms.
Nacionalni tim za reagovanje tog biroa – jedna od najpoznatijih jedinica u zemlji za istraživanje masovnih katastrofa – bavi se požarom na Palisejdsu i doći će do odgovora, dodala je Kolburn.
Istrage o uzroku tako velikih i intenzivnih požara, često traju mesecima. Posle velikog požara na Havajima u avgustu 2023, kada je stradalo više od sto ljudi, timu je bilo potrebno više od godinu dana da dođe do odgovora o uzrocima požara.
Dobili su ih tek oktobra 2024.
Optužbe
Dok stručnjaci kažu da uzrok požara može biti izuzetno teško istražiti – iz očiglednih razloga, među kojima su intenzitet i temperatura tako velikih požara koji uništavaju skoro sve – požari su razbuktali i političku scenu.
Dolazeći predsednik Amerike Donald Tramp optužio je guvernera Kalifornije Gevina Njusoma za lošu reakciju na katastrofu koja je pogodila Kaliforniju.
„Jedan od najboljih i najlepših delova Sjedinjenih Američkih Država gori do temelja. Postaje pepeo, a Gevin Njusom treba da podnese ostavku”, napisao je Tramp na platformi Truth Social.
On je dodao da je guverner Kalifornije „za sve kriv“. Tramp je okrivio Njusoma zato što nije potpisao nalog za popunjavanje skladišta vode, i naveo da bi to pomoglo u odgovoru Los Anđelesa na požare.
„Guverner Gevin Njusom odbio je da potpiše deklaraciju o obnavljanju vodosnabdevanja koja je stavljena pred njega koja bi omogućila milionima litara vode, od viška kiše i snega sa severa, da svakodnevno teku u mnogim delovima Kalifornije, među kojima su i područja koja trenutno gore na gotovo apokaliptični način“, napisao je Tramp.
„Želeo je da zaštiti u suštini bezvrednu ribu, ali nije mario za ljude u Kaliforniji. Sada se plaća konačna cena. Zahtevaću da ovaj nesposobni guverner dozvoli da prelepa, čista, sveža voda uđe u Kaliforniju! On je kriv za ovo. Povrh svega, nema vode za vatrogasne hidrante, a ne za avione za gašenje požara. Prava katastrofa!“, dodao je Tramp.
Odgovarajući na optužbe, guverner Njusom pozvao je Trampa da poseti Kaliforniju i ispita štetu nastalu od smrtonosnih požara.
„Dok se pripremate da ponovo preuzmete predsedničku funkciju, pozivam vas da dođete u Kaliforniju, da se sastanete sa Amerikancima pogođenim ovim požarima, vidite razaranje iz prve ruke i pridružite se meni i drugima u zahvalnosti vatrogascima herojima i onima koji prvi reaguju, stavljajući živote na kocku“, napisao je Njusom na društvenim mrežama.
„U duhu ove velike zemlje, ne smemo da politizujemo ljudsku tragediju ili širimo dezinformacije sa strane“, dodao je on.
Kvarovi na električnoj mreži
Kvarovi duž električne mreže Los Anđelesa alarmantno su porasli u područjima gde su ove nedelje besneli šumski požari, što je podstaklo novu teoriju da su ti kvarovi možda uzrok katastrofe.
Bob Maršal, izvršni direktor Visker Labsa, kompanije koja prati električne aktivnosti, rekao je da je kompanija primetila povećan broj kvarova u satima pre požara.
Maršal je rekao da podaci pokazuju i da struja nije odmah isključena nakon što se povećao broj kvarova.
„Kvarove uzrokuju grane drveća koje dodiruju žice ili se žice zbog vetra međusobno dodiruju. To stvara žar“, pojasnio je.
Klimatske promene i drvene kuće
Mnogi za požare krive klimatske promene i činjenicu da je u regionu zabeležena sušna sezona.
S druge strane, američki stil gradnje kuća – većina izgorelih domova bila je od drveta – pokazuje još jedan od mogućih uzroka kako su i zašto izgorela čitava naselja.
Na fotografijama koje su objavili mediji, na obali Malibua, uz autoput Pacifička obala, izgoreo je čitav niz kuća, ali među njima, jedna je ostala da stoji.
Ta skoro netaknuta vila u Malibuu, vredna devet miliona dolara, pripada Dejvidu Stajneru, penzionisanom magnatu za upravljanje otpadom iz Teksasa.
Kuća je dizajnirana tako da izdrži zemljotrese i ima ultra-čvrstu konstrukciju, kamene zidove, protivpožarni krov i stubove zabijene 15 metara u stenu ispod kako bi izdržala velike talase, pošto se nalazi odmah uz okean.
My gosh. Gavin Newsom and Karen Bass should be criminally charged.
— Derrick Evans (@DerrickEvans4WV) January 12, 2025
„Da budem potpuno iskren, nikada u milion godina nisam pomislio da će šumski požar preskočiti autoput. Znao sam da će, ako ikada doživimo zemljotres, moja kuća poslednja ostati da stoji. Iskreno, nisam to ni pomislio za požar“, rekao je on za Njujork post.
Poreklo drvenih kuća u Americi može se pratiti od kasnog 16. i početka 17. veka kada su Evropljani, posebno Britanci, stigli u Severnu Ameriku. Potreba za brzom izgradnjom domova za kratko vreme dovela je do upotrebe drveta kao primarnog materijala.
Dostupnost materijala od drveta bila je značajan faktor iza rasprostranjenosti drvenih kuća u Americi. Sjedinjene Države su blagoslovene ogromnim šumama koje su obezbedile obilan i lako dostupan izvor drveta za građevinske svrhe.
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Iako se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, drže po strani, njihovi pregovarači su seli za isti sto da razgovaraju o primirju
Direktorka Evropske kuće istorije dr Konstanca Icel kaže da je veoma impresionirana hrabrošću studenata iz Srbije
Sastanak je bio zatvoren na medije, a nakon sastanka niko se nije obratio javnosti
Do direktnog susreta Putina i Zelenskog ovog četvrtka neće doći, ali bi nekakvih pregovora Kijeva i Moskve ipak trebalo da bude. Uoči susreta u Istanbulu, podsećamo na dosadašnje pokušaje da se dođe do mira u Ukrajini
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
