Kako će se menjati spoljna politika Srbije kada se Tramp vrati?

Donald Tramp se u januaru sledeće godine vraća u Belu kuću, a Amerika i svet se spremaju za novi četvorogodišnji mandat republikanskog predsednika, piše Glas Amerike (VOA).

Iako spoljna politika nije imala odlučujući uticaj na ishod nedavnih predsedničkih izbora, rezultat glasanja bi mogao da utiče na fokus američke diplomatije u odnosu na rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku i nadmetanje sa Kinom.

Ne bi trebalo očekivati ni da Zapadni Balkan bude visoko na listi prioriteta nove administracije, ocenjuju stručnjaci sa kojima je razgovarao Glas Amerike.

Ipak, naglašavaju da bi upravo uticaj koji Kina, rat u Ukrajini i Rusija, imaju na Balkan mogli da oblikuju politiku SAD prema regionu.

Odnosi sa Kinom

Dalibor Rohač iz vašingtonskog konzervativnog instituta „Amerikan enterprajz“ (AEI) smatra da kinesko-ruski savez, koji se već godinama nameće kao alternativa Zapadu na Balkanu, predstavlja politički i ekonomski izazov za SAD.

„Ako pogledate činjenicu da je luka Pirej u kineskom vlasništvu, postoji ozbiljan pokušaj da se dublje povežu sa tržištima u EU, a to uključuje svojevrsne projekte infrastrukturnog povezivanja širom Zapadnog Balkana“, kaže Rohač za Glas Amerike.

Kina je u poslednjih deset godina kroz inicijativu „Pojas i put“ značajno ulagala u region, uključujući luku Pirej i infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu. U Srbiji je investirala milijarde dolara u rudarstvo i infrastrukturu, a potpisani su i sporazumi o strateškom partnerstvu i slobodnoj trgovini.

Ruski uticaj u Srbiji prepoznaje se kroz gasne sporazume i medije bliske Kremlju.

Kineska inicijativa Pojas i put pokrenuta je 2013. godine – to je veliki infrastrukturni projekat pod vođstvom Pekinga, proteže se širom sveta, a kritičari ga video kao instrument za ekspanziju kineske moći. Srbija je bila jedna od 28 zemalja osnivača te inicijative.

Prema mišljenju Endrua Hajda iz vašingtonskog Stimson centra, SAD bi trebalo da obrate više pažnje na širenje kineskog uticaja u Srbiji.

„Pre svega, u smislu dopuštanja veće uloge Kine u ekonomiji od one koje bi EU i SAD voleli da vide. Očekujem nastavak pritiska, nešto će biti vođeno strateškim ciljevima, a nešto američkim biznisom i osećajem da Kinezi rizikuju da nas izguraju iz regiona“, smatra Hajd.

Prema podacima iz istraživanja instituta „Amerikan enterprajz“, tokom 2021. godine Srbija se u Kini zadužila za 7,19 milijardi dolara i još za 1,91 milijardu u 2022. godini. Prethodno, pokušaj poslovne saradnje srpskog Telekoma i kineskog Huaveija u oblasti 5G tehnologije sprečila je 2020. prva administracija predsednika Trampa, zbog čega se Srbija tada okrenula Eriksonu i Nokiji.

„SAD je budućnost Srbije”

Ričard Grenel, američki izaslanik za dijalog Beograda i Prištine u vreme prve administracije Donalda Trampa, u septembru je izjavio da je budućnost Srbije uz Sjedinjene Američke Države (SAD), a ne Kinu i Rusiju.

On je tada dodao da između SAD i Srbije postoji iskreno prijateljstvo bez obzira na to ko je na vlasti.

„Razgovaram redovno sa predsednikom Vučićem i govorim mu da mora da se odvoji od Rusije i Kine i zbliži se sa Zapadom i SAD. Kao Amerikanac često dajem takve savete i ne uzdržavam se da promovišem vrednosti Zapada“, kazao je Grenel.

Grenel je u septembru bio među zvanicama na prijemu „Srbija iza budućnosti“, koji je Stalna misija Srbije u UN organizovala u Njujorku.

Tokom 2023. godine u Srbiju je ušlo više od 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Najviše ovakvih investicija stiglo je iz Evropske unije (EU) i to nešto manje od pola ukupnih, odnosno oko 2,2 milijarde evra.

Pojedinačno po zemljama, ubedljivo najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiju došao iz Kine – oko 1,4 milijarde evra.

Iz Rusije je tokom 2023. stiglo oko 163 miliona evra investicija, a iz SAD oko 60 miliona, navodi se u dokumentu NBS.

Uticaj Rusije

Druga velika spoljnopolitička tema koja bi mogla da utiče na odnos SAD prema Zapadnom Balkanu jeste Rusija, u kontekstu rata u Ukrajini i uticaja Moskve u regionu.

Tokom kampanje, Tramp je govorio da bi u slučaju njegove pobede, rat u Ukrajini, koji traje od 2022, mogao da bude okončan za jedan dan.

Kritičari su ga često napadali zbog navodne naklonosti prema Vladimiru Putinu, dok je on odgovarao tvrdnjama da je Bajdenova administracija odgovorna što je Ukrajina uopšte došla u poziciju da bude meta ruske invazije.

Srbija je ostala jedina evropska država koja nije uvela sankcije Moskvi što su od nje zahtevale i Evropska unija i Amerika. Bajdenova administracija nije vršila preveliki pritisak na Beograd da uvede sankcije, pa nije za očekivati da će nova administracija da promeni pristup, kažu sagovornici Glasa Amerike.

„Nemam razloga da verujem da će doći do pritiska Trampove administracije na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Očekujem napor da se rat okonča. Posle toga bi, pretpostavljam, usledila neka vrsta normalizacije odnosa SAD i Rusije, a možda čak i između nekih evropskih zemalja“, kaže Dalibor Rohač.

Iako Tramp nije još obelodanio detalje vlastitog plana za završetak rata u Ukrajini, američki mediji, pozivajući se na izvore bliske novoizabranom predsedniku, navode opciju „zamrzavanja konflikta“ na postojećim pozicijama.

Dalibor Rohač dodaje da bi kraj sukoba mogao da bude praćen nastojanjem da se izvuče ekonomska korist od jeftine ruske energije i investicionih veza sa Rusijom.

Situacija na Kosovu

Predstavnici Trampove administracije u prvom mandatu aktivno su radili na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a u septembru 2020. potpisali su Vašingtonski sporazum.

U vreme Bajdenove administracije dijalog je nastavljen, ali su rasle i napetosti, a normalizacija odnosa još nije postignuta. Postavlja se pitanje, u svetlu važnijih geopolitičkih sukoba, koliko će se SAD sada opet posvetiti ovom pitanju.

„Mislim da će to biti, u izvesnoj meri skoro na preventivan ili odbrambeni način, jer očigledno nijedna američka administracija ne želi da se tamo razbukta bilo kakav sukob“, navodi Endru Hajd.

Ipak, on očekuje da bude manje smernica iz SAD, kao i da će se dalje tražiti da Evropska unija preuzme vodeću ulogu.

„Dakle, obratiće pažnju na to, ali očekujem manje direktnog uključivanja, a više pukog obraćanja pažnje na ono što se tamo dešava“, dodaje Hajd.

Prva Trampova administracija fokusirala se na ekonomiju, verujući da će poboljšanje standarda olakšati političke dogovore. Međutim, uspeh zavisi i od lokalnih aktera, ističe Dalibor Rohač.