Estonska premijerka Kaja Kalas biće nova „šefica diplomatije“ Evropske unije. Njen program je protivljenje Rusiji i podrška Ukrajini, a mnogi misle da će se pojačati i pritisak na Srbiju
Zovu je „estonska čelična lejdi“, ali to je nepravedno prema originalnoj „čeličnoj lejdi“ Margaret Tačer. Estonska premijerka Kaja Kalas (47) nije baš tako opasna, mada uživa u toj ulozi.
U četvrtak je potvrđeno da se Kalas iz Talina seli u Brisel kako bi postala visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i tamo nasledila Žozepa Borelja na funkciji.
Za tu funkciju se Kalas preporučila kao oštra protivnica Rusije i Vladimira Putina. Upravo je Kalas na evropskim samitima često predvodnica država koje traže da se Ukrajina još više i brže naoruža.
Na ruskoj poternici
Rusija je za njom raspisala poternicu. „On hoće da se plašimo“, rekla je Kalas, misleći na Putina, „ali tako bismo mu samo udovoljili. Zato ne treba da se plašimo.“
Zvanično, Kalas i još neki političari iz baltičkih država traže se zbog „krivičnog dela“ uklanjanja sovjetskih antifašističkih spomenika.
U baltičkim zemljama – posebno sa početkom agresije na Ukrajinu – masovno su uklanjani spomenici iz sovjetskog vremena. Veliki broj ljudi tamo Ruse je ionako video kao okupatore, a ne oslobodioce.
Pokušaj da se Estoncima određuje šta da rade u svojoj zemlji Kalas vidi kao dokaz da Putin ima „imperijalističke snove“. „Mora da sam uradila nešto kako treba, čim su Rusi ljuti na mene“, ponosila se ona.
I Kalas je Ruse videla kao okupatore. Među deportovanima u Sibir bili su njeni baba i deda i njena tada šestomesečna majka. „Na kraju okupacije, ruska manjina u Estoniji činila je 30 odsto stanovništva“, kaže Kalas.
Doduše, ni toj manjini u Estoniji nije lako – u velikoj meri je obespravljena.
Loše vesti za srpsku politiku špage
Umesto Katalonca koji se protivi separatizmu, Žozepa Borelja, sada će funkciju visoke predstavnice u Briselu obavljati žena čiji je program protivljenje Rusiji.
Više srpskih stručnjaka već je reklo da to može značiti samo manje razumevanja i više pritisaka na Srbiju, koja se jedina nije pridružila sankcijama protiv Rusije. Na Zapadu se često piše o srpskoj „politici špage“ ili „ljuljaške“ između Istoka i Zapada.
Sa druge strane, možda Kalas nastupa kruto, ali ima njuh za praktično. Javna je tajna da Srbija masovno naoružava Ukrajinu za rat protiv Rusa. To je jedan od aduta režima Aleksandra Vučića koji na razne načine kupuje gledanje kroz prste za dokidanje demokratije kod kuće.
Upitan o Kaji Kalas na novoj funkciji, Vučić je kratko rekao da to verovatno znači da mesto komesara za proširenje neće dopasti nikome sa istoka Evrope, što je izgleda priželjkivao.
O samoj Kalas kaže da je njen izbor poruka Rusiji i da pet godina neće biti dijaloga sa Moskvom. „To pokazuje da će EU po svaku cenu da drži veoma čvrst stav prema Rusija u narednom periodu“, dodao je Vučić.
Posrnula premijerka
Kalas se dakle seli – neki bi rekli evakuiše – u Brisel. Pojavila se na velikoj sceni kao zvezda Reformske partije koju je 1994. osnovao njen otac. Danas, posle oštrih mera štednje, nije više toliko popularna.
Ubrzo posle dolaska na vlast, Kalas je drastično podigla poreze, a potom se izborila za istopolne brakove koje odbija polovina Estonaca.
Narušen je njen imidž političarke čistih ruku koja se oštro suprotstavlja Rusiji kada se doznalo da je njen suprug uključen u vlasništvo preduzeća koje je i dalje obavljalo trgovinu sa Rusijom, uprkos sankcijama.
Strefilo je i to što su visoki činovnici Ministarstva odbrane i načelnik generalštaba podnosili ostavke, optužujući Kalas da premalo izdvaja za vojsku.
U jednoj anketi u martu, dve trećine građana tražilo je njenu ostavku. Na izborima za Evropski parlament početkom juna, Reformisti su osvojili svega 18 odsto glasova što je bio veliki šamar za Kalas.
Putevima svog oca
Nije prvi put da se u Briselu ustoliče kadrovi sa istoka Evrope koji su kod kuće praktično rashodovani. I današnji poljski premijer Donald Tusk bio je šef Evropskog saveta dok je njegova partija tavorila u opoziciji kod kuće. I on je prešao u Brisel sa premijerske funkcije, na vreme.
Kaja Kalas odlaskom u Brisel opet ide stopama svog oca Sima Kalasa koji je nakon izdvajanja Estonije iz Sovjetskog Saveza bio šef diplomatije, pa premijer koji je isposlovao ulazak zemlje u EU i NATO. Potom je bio evropski komesar.
Tako su u Briselu podeljene tri najbitnije funkcije i opet se vodilo računa da svi budu zadovoljni.
Nemačka demohrišćanka Ursula fon der Lajen ostaje na čelu Evropske komisije. Portugalski socijalista Antonio Košta vodiće Evropski savet. A Kaja Kalas spoljnu politiku.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
