Ukoliko podršku javnog mnjenja uzmemo za ključno merilo uspeha jednog političara, onda bismo Bajdenov uspeh na prvom polugodištu njegove predsedničke funkcije mogli okarakterisati ocenom dobar (3). Od stupanja na dužnost predsednika SAD pa do danas, podrška građana njegovom radu konstantno je između 51 i 55 odsto, prema podacima specijalizovanog portala FiveThirtyEight. U pitanju je sasvim solidan rezultat na polugodištu, bolji nego što su imali njegovi prethodnici Tramp, Obama, Buš mlađi i Klinton. Sa druge strane, Bajden nije uspeo da poveća procenat podrške kod građana od trenutka stupanja na dužnost, niti je njegov rezultat među najboljima u novijoj istoriji SAD, pa je zato ocena tri najopravdanija.
No, ako se fokusiramo na njegov uspeh u delovanju u konkretnim oblastima, videćemo da su ocene šarolike i da je uspeh pomalo pokvario tokom jula meseca. Prvo polugodište Bajdenovog boravka u Beloj kući je obeležio fokus na nekoliko ključnih tema, o kojima sledi više reči u narednim redovima.
KOVID 19 I IMUNIZACIJA – VRLO DOBAR (4 – )
U pogledu borbe na suzbijanju pandemije kovida 19, Bajden je zabeležio ozbiljne uspehe – kad zaboraviš juli. Tokom prvih 100 dana Bajdenove vladavine, gotovo je duplo premašen broj vakcinisanih koji je bio obećan po stupanju na dužnost. Imunizacija je tekla veoma dobro i do danas je barem jednu dozu vakcine primilo preko 55 odsto Amerikanaca (od čega je gotovo 49 odsto primilo obe doze). Imala je Bajdenova administracija inicijalno i sreće u ovom pogledu. U trenutku kada su stupili na dužnost, vakcine su već bile dostupne u značajnom broju i spremne za upotrebu. Ovakvo stanje je zasluga i prethodne Trampove administracije, koja je finansijski pomagala farmaceutskim kompanijama da što pre razviju vakcinu. No, na Bajdenovom timu je bio izazovan posao distribucije i logističke organizacije imunizacije stanovništva, koja je nesumnjivo odrađena adekvatno i efikasno.
Ipak, jul je doneo nove brojne izazove za Bajdenovu administraciju u ovom pogledu. Broj zaraženih Amerikanaca počeo je da se povećava tokom ovog meseca, pa je 21. jula broj novih slučajeva na dnevnom nivou bio najveći još od aprila. Jedan od razloga za novi skok jeste širenje delta soja, koji čini preko 80 odsto novih zaraza, na koji izgleda postoji manja rezistentnost aktuelnih vakcina. Zbog toga su stručnjaci zaduženi za proces vakcinacije u SAD počeli da nagoveštavaju mogućnost treće doze vakcine, za određene ugroženije grupe. Još veći problem jeste usporavanje imunizacije, imajući u vidu da se zaražavaju mahom nevakcinisani. Naime, čini se da je imunizacija dostigla svoj trenutni limit i da Bajdenova administracija nema mogućnosti da dodatnom kampanjom značajno poveća broj vakcinisanih, i time doprinese stvaranju kolektivnog imuniteta.
Sve ovo je uticalo i na opadanje broja onih koji podržavaju Bajdenovo upravljanje zdravstvenom krizom, sa 72 odsto koliko je iznosilo u martu na 63 odsto koliko iznosi u julu prema podacima ABC News i kompanije Ipsos. Ako se tome pridoda i da je broj građana koji su optimistični u pogledu toga šta Ameriku očekuje u narednih 12 meseci opao za blizu 20 odsto, u odnosu na period kada se obeležavalo prvih 100 dana Bajdenove administracije pre nepuna tri meseca, očigledno je da Bajden ima razloga za zebnju. Zastoj u borbi protiv pandemije mogao bi negativno uticati na predsednikov rejting, pa je sigurno da će ova tema biti ključni prioritet njegove administracije i u narednom periodu.
EKONOMIJA – DOBAR (3)
I u pogledu ekonomije Bajden bi mogao da bude zadovoljan prvim mesecima svoje vlasti. Procene su da je rast američkog bruto društvenog proizvoda u drugom kvartalu 2021. godine iznosio preko devet odsto, što je najveći rast za dati period još od 1983. godine. Početkom marta meseca, Bajden je uspeo da dobije podršku Kongresa za paket ekonomske pomoći vredan čak 1,9 biliona dolara. Međutim, značajan rast nije bio posledica samo Bajdenove ekonomske politike, već prevashodno oporavka ekonomije nakon otvaranja država usled najtežeg perioda pandemije, te poverenja da će masovna imunizacija ubrzo da omogući potpuni povratak života u redovne tokove. Zbog toga su Bajdenova hvalisanja kako je on predsednik koji je u prvih 100 dana mandata imao najveći rast broja radnih mesta još od Franklina Delana Ruzvelta, ipak samo primer političkog marketinga koji uspešno manipuliše ekonomskim podacima na osnovu nategnutih poređenja (što je, uzgred, građanima Srbije prilično poznata praksa). Ipak, čak i kada zanemarimo ova preterivanja i uzmemo u obzir dati kontekst, ekonomski rezultati jesu bili ohrabrujući.
No, kao što je popravljanje zdravstvene situacije pozitivno uticalo na ekonomiju od februara do juna, tako je julski porast broja zaraženih doveo i do zebnje u ekonomskoj sferi. Procene su da je veliki ekonomski rast dostigao svoj plafon, a pojedini analitičari prognoziraju da bi i berze mogle biti u padu od kraja jula, nakon dužeg perioda konstantnog rasta. Ponovno uvođenje obaveznog nošenja maski u zatvorenim prostorima od strane vlasti u gradovima poput Los Anđelesa, te rad na kriznim planovima funkcionisanja na daljinu u većini preduzeća i institucija, uneli su skepsu u brzu normalizaciju ekonomije. Još jedna negativna ekonomska tendencija jeste visoka stopa inflacije, koja je početkom jula iznosila približno 5,4 odsto. Ovo je nastavak trenda porasta stope inflacije koji je naročito dobio na zamahu u aprilu i maju, kada je ona prvi put prerasla nivo iz 2008. godine, a u junu je dodatno porasla za čak 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Za Bajdenov rejting u perspektivi je od velikog značaja da se skeptične prognoze iz jula ne ostvare, i da se nastavi sa ekonomskim zamahom. Izbore u SAD dobija, pre svega, ekonomija.
INVESTICIJE U INFRASTRUKTURU – NEOCENJEN
Jedna od ključnih tema Bajdenove administracije u prvih šest meseci rada bio je veliki plan za investicije u infrastrukturu. Pojam infrastrukture u Bajdenovom konceptu iz aprila meseca postavljen je dosta široko i podrazumevao je,
pored standardne putne, železničke i druge saobraćajne infrastrukture, i ulaganje u zaštitu životne sredine kroz unapređivanje energetske infrastrukture, regulisanje vodnih puteva, kao i ulaganje u zdravstvenu zaštitu i ljudsku infrastrukturu (računajući i obrazovanje). Ove teme su veoma primamljive za levo krilo Demokratske partije, ali je od starta bilo veoma jasno da će biti teško pridobiti podršku čak i svih demokratskih članova Kongresa za ovaj ambiciozan plan, a da ne govorimo o fiskalno konzervativnijim republikancima. No, imajući u vidu značaj koji je Bajden pridao ovoj temi, postalo je jasno da je ona za njegov mandat slična onome što je za Obamu bio „Obamaker“ – reforma sistema zdravstvene zaštite. Uspeh ili neuspeh u realizaciji ovog plana umnogome će uticati na percepciju toga koliko je Bajden uspešan kao predsednik.
Doskora je delovalo da se stvari kreću u dobrom pravcu po Bajdenov plan. Demokrate i republikanci su se saglasili da pregovaraju oko jednog dela paketa koji bi imao podršku (dela) članova Kongresa iz obe partije, a čija bi vrednost bila do 600 milijardi dolara. Ovaj plan bio bi fokusiran prevashodno na saobraćajnu infrastrukturu, u koju žele da ulože i republikanci. Za Bajdena bi dogovor sa delom republikanaca oko ovog dela plana bio solidan poen, jer bi pokazivao njegovu spremnost da ujedini obe partije oko pojedinih tema. Za ostatak plana, koji je težak čak 3,5 biliona dolara i koji podrazumeva ulaganja u oblasti poput životne sredine, zdravstva i obrazovanja, demokrate neće imati podršku republikanaca. Umesto toga, demokrate će morati da maksimalizuju svoje glasove i ubede sve članove Senata iz demokratskog kokusa da podrže ovaj plan, kako bi on prošao (nategnutom) većinom. No, ispostavilo se da ni jedno ni drugo nisu laki zadaci. Zajednički (manji) paket nije prošao na glasanju 21. jula, a veliko je pitanje da li će pojedini umereni (centristički orijentisani) demokratski senatori podržati veći paket od 3,5 biliona dolara. Ukoliko se u narednih nekoliko dana situacija ne promeni, Bajden bi avgustovsku pauzu u radu Kongresa mogao dočekati „kratkih rukava“ na ovom polju, što bi učinilo ovaj jul još bolnijim po njega. Kako je ishod još uvek neizvestan, Bajden na ovom polju mora ostati neocenjen.
ŠTA NAS ČEKA U DRUGOM POLUGODIŠTU?
Ako je uspeh u julu bio nešto lošiji, u avgustu je standardan termin za popravni. Lista Bajdenovih prioriteta u narednom periodu verovatno neće biti naročito promenjena: i dalje će dominirati borba protiv kovida 19, rad na podizanju ekonomije i investicijama u infrastrukturu. Njima treba pridodati i pitanje imigranata, koje je sve vreme veliki tinjajući problem u SAD i od velike je važnosti za ovu administraciju, pitanje reforme policije, kao i brojna druga identitetska pitanja unutar SAD. I na spoljnopolitičkom polju prioriteti će ostati slični – jačanje multilateralizma, savezništvo sa EU, odgovor na izazove koji dolaze od uspona Kine, stabilizacija odnosa sa Rusijom, stabilizacija prilika na Bliskom istoku i pokušaj sporazumevanja sa Iranom u vezi sa nuklearnim programom. Ipak, ove spoljnopolitičke teme će ostati u senci unutrašnjih i u narednom periodu, barem dok traje kriza izazvana pandemijom.
Ipak, ni uspeh na kraju drugog polugodišta nije ključan. Najvažnije je kakav je uspeh na izborima. Za Bajdena je zato izuzetno važno da konsoliduje podršku u svim slojevima stanovništva, kako bi omogućio svojoj partiji bolje rezultate na predstojećim izborima za Kongres 2022. godine, ali i kako bi sebi povećao šanse za eventualni reizbor 2024. godine. Na tom putu će pred njim stajati mnogo izazova – od heterogenosti sopstvene partije, preko velike podeljenosti američkog društva koju ne deluje da uspeva da prevaziđe (iako mu je to bio jedan od ciljeva), pa sve do kontroverznih poteza njegovog sina Hantera, koji je skoro prodao svoje slike za pola miliona dolara (što je, u najmanju ruku, neobična cena za radove slikara amatera). U prvih pet meseci je Bajden imao i dosta sreće, koja nije baš poslužila njegovog prethodnika Trampa u poslednjoj godini mandata. Lako će Bajden, a i birači, zaboraviti ovaj jul, ukoliko rezultati u narednom periodu nastave u dobrom pravcu u ovim ključnim temama.
