Desilo se nešto gotovo nezamislivo u digitalnom svetu. Čitav niz vodećih multinacionalnih korporacija, marketinških agencija i vladinih organizacija povuklo je prethodne sedmice sve svoje reklame sa brojnih onlajn platformi internet giganta Gugl, uključujući tu i njegov popularni video servis Jutjub. Razlog: otkriće britanskih medija da se oglasi i reklame brojnih velikih kompanija pojavljuju zajedno sa sadržajima koji direktno propagiraju mržnju, uvrede, nasilje i ekstremizam.
MEKA MOĆ SILICIJUMSKIH GIGANATA: Na svojevrsni bojkot oglašavanja na vodećem internet pretraživaču odlučile su se brojne korporacije sa obe strane Atlantika: Pepsiko, Volmart, Starbaks, ili telekomunikacioni džinovi Verajzon i AT&T iz SAD; televizije Bi–Bi–Si i Skaj, zatim lanac konfekcije „Marks end Spenser“ i mobilni operater Vodafon iz Velike Britanije, a povlačenje reklama najavili su i Mekdonalds, Loreal, Audi, baš kao i neke od vodećih marketinških kuća u svetu, poput agencija Publicis i Havas Grupe, koje zastupaju brojne globalno prepoznatljive brendove.
Čak je kabinet premijera Velike Britanije u neuobičajeno oštrom saopštenju upozorio vodeće internet gigante da „mogu i moraju da urade više“ kako bi materijal koji promoviše radikalne i ekstremističke stavove bio uklonjen sa globalne svetske mreže. Iako takvih video-zapisa ima mnogo širom interneta, okidač su bile plaćene reklame koje su se pojavljivale uz snimke bivšeg vođe Kju-kluks-klana, ili kontroverznih islamističkih propovednika.
Udar na Gugl samo je poslednji u nizu pokušaja najšire javnosti da utiče na poslovanje vodećih internet provajdera kako bi se ograničio njihov sve veći i opasniji uticaj na društvene tokove u svetu. U tom eko-sistemu digitalnog reklamiranja ogroman broj pritužbi korisnika odnosi se na kombinaciju nekoliko ključnih faktora kojima internet giganti neodgovorno sprovode svoju „meku moć“ na tržištu. Tu je prvenstveno reč o sve većoj kontroli nad ličnim podacima ljudi, kao i ubrzanom širenju lažnih vesti i rastu dezinformacija.
Takođe, problematičan je i složeni, potpuno automatizovani sistem tzv. programatskog reklamiranja, u kome se kupovina i prodaja prostora za oglašavanje ne sprovodi direktnim kontaktom, već to radi kompjuterski algoritam, koji pokušava da reklamnu poruku dostavi pravoj osobi u pravo vreme i po najnižoj mogućoj ceni. I na kraju, sve glasnije se kritikuje i neutažena glad internet džinova za maksimiziranjem profita, koji se neretko ostvaruje uz izbegavanje poreskih obaveza na basnoslovnu dobit.
MILIJARDE OD REKLAMNIH PRIHODA: Britanski list „Gardijan“, koji se i sâm odlučio da povuče oglase sa platformi najpopularnijeg svetskog pretraživača, preneo je istraživanje uticajne agencije za istraživanje digitalnog tržišta eMarketer, koje pokazuje da reklame na Jutjubu predstavljaju relativno skromni udeo u ukupnim prihodima Alfabeta, krovne kompanije Gugla. Reklame na Jutjubu donele su Alfabetu „tek“ negde oko 5,6 milijardi dolara prošle godine, što predstavlja osam procenata ukupnog prihoda od 73,5 milijardi dolara ostvarenog u 2016.
Direktor poslovanja Gugla uputio je izvinjenje javnosti, obećavši da će kompanija unaprediti svoje alate namenjene oglašavanju. „Znamo da kompanije koje se reklamiraju ne žele da vide svoje reklame pored sadržaja koji nije u skladu sa njihovim vrednostima“, rekao je on.
Nedavna najava nemačke vlade da se, u saradnji sa Evropskom komisijom, pripremaju propisi kojima će se kažnjavati sajtovi penalima i do 50 miliona dolara ukoliko budu širili lažne vesti, govor mržnje ili neprikladan sadržaj – i to u roku od samo 24 časa od njihovog objavljivanja na internetu – pokazuju da za Gugl dolaze nešto teža vremena. A „čišćenje“ digitalnih medija i njihovog profitabilnog „lanca snabdevanja“ najavljuje i reklamna industrija u Australiji.
Za samo osam dana, otkako je otkriveno da se onlajn reklame plasiraju uz neprikladan sadržaj na internetu, Gugl je izgubio više od 18 milijardi funti (preko 22 milijarde dolara) od svoje tržišne vrednosti. Krovna korporacija Gugla, Alfabet, čija je vrednost pre skandala bila procenjena na 471 milijardu funti, smanjena je tako na „samo“ 453 milijarde.
