„Vašington post” piše da su Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali već u četvrtak, 7. novembra, odmah nakon što je proglašen pobednik američkih predsedničkih izbora. Kremlj oštro demantuje
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp telefonirao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ratu u Ukrajini, preneo je „Vašingtnon post”, a poziva se na izvore bliske Trampu.
Tramp je navodno primio poziv dok je boravio u Floridi 7. novembra, dan nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Neimenovani izvori tvrde da je Tramp rekao Putinu da ne eskalira sukob u Ukrajini i izrazio želju za dodatnim razgovorima o „skorom rešavanju rata“.
Putin je u početku rezervisano reagovao na Trampovu veliku izbornu pobedu, pre nego što mu je neformalno čestitao na pobedi 7. novembra.
Takođe, pohvalio je Trampovu „hrabrost“ nakon što je preživeo pokušaj atentata u julu i rekao da je „spreman“ za razgovor s njim.
Ljudi upućeni u razgovor izjavili su za “Post” da je Kijev bio obavešten o razgovoru sa Putinom i da nije imao primedbi.
Zvaničnici SAD-a, Rusije i Ukrajine nisu komentarisali navode “Vašington Posta”.
Demanti Kremlja
Kremlj je u ponedeljak demantovao „Vašington post“, piše AFP.
„To je očit primer kvaliteta informacija koje se objavljuju ovih dana, čak i u prilično respektabilnim medijima. To je potpuno neistinito. Čista fikcija. To je naprosto lažna informacija“, rekao je Putinov potparol Dmitri Peskov.
Na ponovljeno novinarsko pitanje da li to znači da nije bilo nikakvog telefonskog razgovora Putina i Trampa prošle sedmice, Peskov je bio izričit: „Upravo sam to rekao. Nije bilo razgovora“.
Lažna podrška za Kamalu Haris
Tokom kampanje pred izbore 5. novembra, Tramp je tvrdio da bi okončao rat u Ukrajini, ali nije izneo detalje o tome kako to namerava da učini.
Putin je u septembru rekao da bi voleo da vidi potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao pobednicu na izborima, ali analitičari su tada ocenili da je to bio deo napora Kremlja da se izbegne utisak da se nadaju Trampovoj pobedi.
Tramp je ranije sugerisao da bi Ukrajina možda morala da pristane na teritorijalnde ustupke kako bi postigla mirovni sporazum s Rusijom.
U tom smislu, Trampov saveznik Brajan Lanco izjavio je za BBC 9. novembra da će se Trampova administracija fokusirati na postizanje mira u Ukrajini, a ne na podršku Kijevu da povrati teritorije pod okupacijom Rusije.
Napadi jači nego ikada
Izveštaj „Vašington Posta” o razgovoru koji je uzburkao svet usledio je nekoliko sati nakon što je Zelenski izjavio da je Rusija tokom noći ispalila 145 dronova na Ukrajinu, što je najveći pojediničani noćni napad Rusije od početka invazije u februaru 2022.
Ukrajinske snage izvele su takođe do sada najveći napad sa 84 drona na civilnu infrastrukturu Rusije, potvrdilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Gađano je šest ruskih oblasti, uključujući i prestonicu Moskvu, a ruske snage navode da su oborile 70 bespilotnih letelica.
Grupa od 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika sprema se da pokrene protivofanzivu velikih razmera u regionu Kursk, piše Njujork tajms, pozivajući se na ukrajinske i američke zvaničnike.
Francuska će Kijevu predati još deset raketa dugog dometa „skalp“ kako bi Ukrajina mogla da gađa mete iza linije fronta, potvrdio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
Izvor: RSE/RTS
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
