„Vašington post” piše da su Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali već u četvrtak, 7. novembra, odmah nakon što je proglašen pobednik američkih predsedničkih izbora. Kremlj oštro demantuje
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp telefonirao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ratu u Ukrajini, preneo je „Vašingtnon post”, a poziva se na izvore bliske Trampu.
Tramp je navodno primio poziv dok je boravio u Floridi 7. novembra, dan nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Neimenovani izvori tvrde da je Tramp rekao Putinu da ne eskalira sukob u Ukrajini i izrazio želju za dodatnim razgovorima o „skorom rešavanju rata“.
Putin je u početku rezervisano reagovao na Trampovu veliku izbornu pobedu, pre nego što mu je neformalno čestitao na pobedi 7. novembra.
Takođe, pohvalio je Trampovu „hrabrost“ nakon što je preživeo pokušaj atentata u julu i rekao da je „spreman“ za razgovor s njim.
Ljudi upućeni u razgovor izjavili su za “Post” da je Kijev bio obavešten o razgovoru sa Putinom i da nije imao primedbi.
Zvaničnici SAD-a, Rusije i Ukrajine nisu komentarisali navode “Vašington Posta”.
Demanti Kremlja
Kremlj je u ponedeljak demantovao „Vašington post“, piše AFP.
„To je očit primer kvaliteta informacija koje se objavljuju ovih dana, čak i u prilično respektabilnim medijima. To je potpuno neistinito. Čista fikcija. To je naprosto lažna informacija“, rekao je Putinov potparol Dmitri Peskov.
Na ponovljeno novinarsko pitanje da li to znači da nije bilo nikakvog telefonskog razgovora Putina i Trampa prošle sedmice, Peskov je bio izričit: „Upravo sam to rekao. Nije bilo razgovora“.
Lažna podrška za Kamalu Haris
Tokom kampanje pred izbore 5. novembra, Tramp je tvrdio da bi okončao rat u Ukrajini, ali nije izneo detalje o tome kako to namerava da učini.
Putin je u septembru rekao da bi voleo da vidi potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao pobednicu na izborima, ali analitičari su tada ocenili da je to bio deo napora Kremlja da se izbegne utisak da se nadaju Trampovoj pobedi.
Tramp je ranije sugerisao da bi Ukrajina možda morala da pristane na teritorijalnde ustupke kako bi postigla mirovni sporazum s Rusijom.
U tom smislu, Trampov saveznik Brajan Lanco izjavio je za BBC 9. novembra da će se Trampova administracija fokusirati na postizanje mira u Ukrajini, a ne na podršku Kijevu da povrati teritorije pod okupacijom Rusije.
Napadi jači nego ikada
Izveštaj „Vašington Posta” o razgovoru koji je uzburkao svet usledio je nekoliko sati nakon što je Zelenski izjavio da je Rusija tokom noći ispalila 145 dronova na Ukrajinu, što je najveći pojediničani noćni napad Rusije od početka invazije u februaru 2022.
Ukrajinske snage izvele su takođe do sada najveći napad sa 84 drona na civilnu infrastrukturu Rusije, potvrdilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Gađano je šest ruskih oblasti, uključujući i prestonicu Moskvu, a ruske snage navode da su oborile 70 bespilotnih letelica.
Grupa od 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika sprema se da pokrene protivofanzivu velikih razmera u regionu Kursk, piše Njujork tajms, pozivajući se na ukrajinske i američke zvaničnike.
Francuska će Kijevu predati još deset raketa dugog dometa „skalp“ kako bi Ukrajina mogla da gađa mete iza linije fronta, potvrdio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
Izvor: RSE/RTS
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Dok predsednik SAD Donald Trump razmatra moguće odgovore na represiju u Iranu, američka ratna mornarica predvođena nosačem „Abraham Linkoln“ sve je bliže Teheranu
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Trampove naoružane trupe za deportaciju ganjaju migrante kao slobodnu lovinu. Od početka godine ubili su troje ljudi. Oglasili su se i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton
Postoji obrazac kojim militantni izraelski naseljenici maltretiraju mnoge palestinske porodice na Zapadnoj obali, zbog čega su te porodice prinuđene da napuste domove
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
