„Vašington post” piše da su Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali već u četvrtak, 7. novembra, odmah nakon što je proglašen pobednik američkih predsedničkih izbora. Kremlj oštro demantuje
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp telefonirao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ratu u Ukrajini, preneo je „Vašingtnon post”, a poziva se na izvore bliske Trampu.
Tramp je navodno primio poziv dok je boravio u Floridi 7. novembra, dan nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Neimenovani izvori tvrde da je Tramp rekao Putinu da ne eskalira sukob u Ukrajini i izrazio želju za dodatnim razgovorima o „skorom rešavanju rata“.
Putin je u početku rezervisano reagovao na Trampovu veliku izbornu pobedu, pre nego što mu je neformalno čestitao na pobedi 7. novembra.
Takođe, pohvalio je Trampovu „hrabrost“ nakon što je preživeo pokušaj atentata u julu i rekao da je „spreman“ za razgovor s njim.
Ljudi upućeni u razgovor izjavili su za “Post” da je Kijev bio obavešten o razgovoru sa Putinom i da nije imao primedbi.
Zvaničnici SAD-a, Rusije i Ukrajine nisu komentarisali navode “Vašington Posta”.
Demanti Kremlja
Kremlj je u ponedeljak demantovao „Vašington post“, piše AFP.
„To je očit primer kvaliteta informacija koje se objavljuju ovih dana, čak i u prilično respektabilnim medijima. To je potpuno neistinito. Čista fikcija. To je naprosto lažna informacija“, rekao je Putinov potparol Dmitri Peskov.
Na ponovljeno novinarsko pitanje da li to znači da nije bilo nikakvog telefonskog razgovora Putina i Trampa prošle sedmice, Peskov je bio izričit: „Upravo sam to rekao. Nije bilo razgovora“.
Lažna podrška za Kamalu Haris
Tokom kampanje pred izbore 5. novembra, Tramp je tvrdio da bi okončao rat u Ukrajini, ali nije izneo detalje o tome kako to namerava da učini.
Putin je u septembru rekao da bi voleo da vidi potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao pobednicu na izborima, ali analitičari su tada ocenili da je to bio deo napora Kremlja da se izbegne utisak da se nadaju Trampovoj pobedi.
Tramp je ranije sugerisao da bi Ukrajina možda morala da pristane na teritorijalnde ustupke kako bi postigla mirovni sporazum s Rusijom.
U tom smislu, Trampov saveznik Brajan Lanco izjavio je za BBC 9. novembra da će se Trampova administracija fokusirati na postizanje mira u Ukrajini, a ne na podršku Kijevu da povrati teritorije pod okupacijom Rusije.
Napadi jači nego ikada
Izveštaj „Vašington Posta” o razgovoru koji je uzburkao svet usledio je nekoliko sati nakon što je Zelenski izjavio da je Rusija tokom noći ispalila 145 dronova na Ukrajinu, što je najveći pojediničani noćni napad Rusije od početka invazije u februaru 2022.
Ukrajinske snage izvele su takođe do sada najveći napad sa 84 drona na civilnu infrastrukturu Rusije, potvrdilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Gađano je šest ruskih oblasti, uključujući i prestonicu Moskvu, a ruske snage navode da su oborile 70 bespilotnih letelica.
Grupa od 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika sprema se da pokrene protivofanzivu velikih razmera u regionu Kursk, piše Njujork tajms, pozivajući se na ukrajinske i američke zvaničnike.
Francuska će Kijevu predati još deset raketa dugog dometa „skalp“ kako bi Ukrajina mogla da gađa mete iza linije fronta, potvrdio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
Izvor: RSE/RTS
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
