Kontroverzu je izazvalo to što je Hadid palestinskog porekla, a promovisala je kampanju obeležavanja Olimpijskih igara na kojima je u terorističkom napadu palestinske militantne grupe Crni sepetembar ubijeno 11 izraelskih trenera i sportista i jedan nemački policajac
Kompanija Adidas se izvinila svima koje je uznemirila kampanja SL72 i promocija klasičnog modela patika te kompanije kojima se obeležava 52. godišnjica Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine, a u koju je bila uključena manekenka Bela Hadid.
Kontroverzu je izazvalo to što je Hadid palestinskog porekla, a promovisala je kampanju obeležavanja Olimpijskih igara na kojima je u terorističkom napadu palestinske militantne grupe Crni sepetembar ubijeno 11 izraelskih trenera i sportista i jedan nemački policajac.
Revidiranje kampanje
„Svesni smo da su uspostavljene veze sa tragičnim istorijskim događajima – iako su oni potpuno nenamerni – i izvinjavamo se zbog bilo kakvog uznemiravanja. Kao rezultat toga revidiramo ostatak kampanje. Verujemo u sport kao silu koja ujedinjuje ljude širom sveta i nastavićemo sa našim naporima da zagovaramo različitost i jednakost u svemu što radimo“, saopštila je kompanija Adidas.
Adidasove reklame za kampanju SL72 prikazuju Hadid koja nosi pomenute patike dok u rukama drži cveće.
Nakon što se kompanija izvinila i obećala da će revidirati kampanju, sve objave sa Hadid su izbrisani sa Adidasovih naloga na društvenim mrežama Iks i Instagram.
Američki jevrejski komitet: Nedopustivo
Američki jevrejski komitet pozvao je Adidas da se pozabavi „neverovatnom greškom“.
„Da Adidas odabere manekenku sa glasnim antiizraelskim stavom da podseti na mračne Olimpijske igre ili je veliki previd ili namerno zapaljivo. Ni jedno ni drugo nije prihvatljivo“, saopštio je Američki jevrejski komitet.
Hadid je glasna pristalica palestinske borbe i često koristi društvene mreže da bi pružila podršku Palestini u sukobu sa Izraelom.
Ona je u decembru 2017. godine bila među onima koji su se protivili odluci tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela.
U junu 2024. godine Hadid i njena sestra, takođe supermodel Điđi Hadid, donirali su milion dolara pomoći Palestincima.
Hadid: Da sam znala, ne bih pristala
Hadid je istakla da se nikada ne bi svesno bavila bilo kakvim poslom koji je povezan sa užasnom tragedijom bilo koje vrste.
„Pre objavljivanja kampanje nisam znala za istorijsku vezu sa groznim događajima 1972. godine. Šokirana sam, uznemirena i razočarana nedostatkom osetljivosti u ovoj kampanji. Da sam toga bila svesna nikada ne bih učestvovala u toj kampanji“, napisala je Hadid na svom nalogu na Instagramu.
Istakla je da su ona, njen tim i Adidasu „trebalo više istražuju“, i da bi se pobunila da je znala za tragičnu istoriju.
Izvor: USA Today, The Hollywood Reporter
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
