Izbori u Austriji: Ko je u igri?

Na izborima ove nedelje (29. septembra) političke karte će biti ponovo pomešane. A to će se verovatno odnositi na narednih pet godina, jer toliko traje pun zakonodavni period u Austriji.

Oko 6,3 miliona birača u zemlji mogu birati između veoma različitih stranaka iz političkog spektra. Međutim, ključno pitanje je da li će desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ) ponovo biti najjača politička snaga. Na evropskim izborima  poöetkom juna desničarski populisti osvojili najviše glasova (25,3%), a odmah iza njih su bili konzervativci ÖVP (24,5%) i onda socijaldemokrate (23,2%).

Desničari odavno prednjače u anketama

U anketama je FPÖ više od godinu dana na prvom mestu. Sudeći po poslednjim anektama mogla bi da dobije 26-27 procenara.

Iza nje je konzervativna Austrijska narodna partija (ÖVP) sa 25 odsto i Socijaldemokrate sa 21 odsto podrške.

Zeleni, koji su trenutno u vladi, i liberalna stranka NEOS bore se za četvrto mesto sa oko deset odsto.

Dve male stranke, Komunistička partija Austrije (KPO) i Pivska stranka kabaretiste Dominika Vlaznija, i dalje se nadaju da će preći prag od četiri procenta i ući u parlament.

Da li desničarski populista Kikl ima šanse da postane kancelar?

Obično se na izborima govori o brojnim temama, kaže Silvija Kricinger, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Beču, u intervjuu za DW. Ali na ovim izborima, migracija i bezbednost su posebno važni za mnoge glasače u Austriji.

„Neka bude volja vaša“, obećava desničarski populista Herbert Kikl na predizbornim plakatima širom zemlje. Svojim biračima poručuje da želi da postane „narodni kancelar“. To je izraz koji je koristio i Adolf Hitler, iako Kikl negira bilo kakvu namernu aluziju.

Ali čak i ako dobije najviše glasova, njegovom planu stoje na putu još najmanje dva čoveka – aktuelni kancelar Karl Nehamer (ÖVP) i predsednik Aleksandar van der Belen (Zeleni).

Van der Belen je odgovoran za imenovanje saveznog kancelara. Šef države je slobodan i nezavisan u odluci koga će imenovati, kaže Peter Filcmajer. U Austriji kancelara ne bira parlament, objašnjava za DW profesor politike na Dunavskom univerzitetu u Kremsu.

Van der Belen je unapred jasno stavio do znanja da ne bi imenovao Kikla za kancelara. Dakle, mandat za formiranje vlade možda neće nužno pripasti pobedniku izbora.

Nehamer ne želi u vladu sa Kiklom

Karl Nehamer je više puta isključio mogućnost ulaska u koaliciju sa Kiklom ili čak vođenje pregovora o formiranju vlade sa njim. U TV duelu ove sedmice aktuelni kancelar je svog izazivača opisao kao „radikalizovanog“ i optužio ga za širenje teorija zavere.

Međutim, ovaj stav se odnosi samo na Herberta Kikla, dok saradnju sa FPÖ Nehamer nije u potpunosti isključio.

Koje su moguće koalicije?

Posmatrači primećuju sličnosti između ÖVP-a i FPÖ-a, na primer u oblasti ekonomske ili migracione politike: obe stranke se zalažu za restriktivan kurs u migracionoj politici.

U svom izbornom programu, ÖVP se zalaže za „strogi sistem azila”, želi da zaustavi ilegalnu migraciju i da u inostranstvu uspostavi procedure za dobijanje azila.

FPÖ, s druge strane, nastavlja da promoviše ideju „Tvrđava Austrija“, zalažući se za odbijanje migranata na austrijskoj granici, postavljanje graničnih ograda na osetljivim područjima i suspendovanje prava na azil u slučaju preopterećenja. Takođe, stranka se zalaže za takozvanu „remigraciju“, pod kojom desničarski populisti podrazumevaju „povratak svih ilegalnih migranata na osnovu zakonskih odredbi“.

Poslednja koalicija između ÖVP-a i FPÖ-a bila je pod tadašnjim saveznim kancelarom Sebastijanom Kurcom. Ona je iznenada okončana zbog takozvane „Ibica“-afere.

Unutar FPÖ-a smatra se nemogućim da stranka, u slučaju izbornog uspeha, žrtvuje svog vodećeg kandidata Kikla radi učešća u vladi.

Stoga bi bilo moguće da se ÖVP obrati Socijaldemokratama i još jednoj trećoj stranci, na primer NEOS-u. ÖVP je posvađan sa Zelenima, sa kojima je trenutno u vladi, posebno zbog takozvanog zakona orenaturaciji. Trojna koalicija bila bi novina u Austriji.

ÖVP u završnici smanjuje razliku

Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je razlika između FPÖ i ÖVP samo jedan do dva procenta. To bi moglo biti i zbog razorne poplave koja je pre skoro dve nedelje preplavila velike delove zemlje.

Za aktuelnog kancelara Nehamera to je bila prilika da se predstavi kao odlučan krizni menadžer. FPÖ-u to sigurno nije išlo u prilog, smatra politikolog Filcmajer. Sve do poplave, tema migracija, ključna tema za FPÖ, dominirala je predizbornom kampanjom.

Alekander Prel vodi predizbornu kampanju u Beču. On želi da uđe u Nacionalni savet za ÖVP. Zajedno sa drugim pomagačima u kampanji deli kese sa malim poklonima, uključujući i maramice. Mnogo njih će biti potrebno ako Kikl postane kancelar, piše na pakovanju. Ali do toga neće doći, kaže Prel:

„Čvrsto sam uveren da će se naš kancelar i dalje zvati Karl Nehamer.”