Datum 11. septembar izaziva sećanje na napad Al Kaide pre dve godine na američke ciljeve, ali svet ne sme da zaboravi ni državni udar u Čileu, izveden na isti dan pre 30 godina
Jedanaesti septembar. Prva asocijacija: samoubilački napad Al Kaide na ciljeve u Americi, rušenje tornjeva blizanaca u Njujorku, nekoliko hiljada mrtvih, mnogo više ranjenih i opšta panika širom SAD… Tako je bilo pre dve godine, ali istorija ne počinje i još manje se završava baš tog 11. septembra 2001. Na isti dan, samo pre 30 godina, u Čileu je izveden vojni puč kojim je svrgnut (ubijen) demokratski izabrani predsednik Salvador Aljende. Pučista je bio Augusto Pinoče, general koji, zahvaljujući nepredvidivim putevima svetske (ne)pravde, živi svoje poslednje dane u svojoj zemlji, kao da se ništa nije dogodilo.
Posle pravne farse, najpre, u Velikoj Britaniji gde je prividno bio zatočen (boraveći, zapravo, u jednoj vili) i odbijanja Britanije da ga isporuči Španiji, koja ga je tražila da bi mu se sudilo zbog zločina nad španskim građanima tokom diktature, a potom i u njegovoj zemlji, Pinoče je proglašen „mentalno nesposobnim“ i kao takav ostavljen da na miru umre u svom krevetu… Pre dva meseca morao je u vojnu bolnicu u Santjagu, jer se okliznuo prilikom tuširanja, ali je posle 24 sata pušten kući. S obzirom na to da ima „samo“ 86 godina, nije izvesno kada će biologija uraditi ono što nije učinila pravda.
Nedavna ispovest podoficira Huana Karlosa Moline Erere osvežila je sećanje na već pomalo zaboravljene strahote.
„Leševi su bili u džakovima. Ubacivani su u vojne helikoptere koji su potom nadletali more i izbacivali svoj teret“, ispričao je pred tv-kamerama Huan Karlos. Spreman je, kaže, da sve ponovi i pred istražnim sudijama. Istovremeno, sadašnja ministarka odbrane Mišel Bečelet prepoznala je jednog oficira Pinočeove vojske koji je bio direktno odgovoran za njeno svojevremeno hapšenje i maltretiranje. Ova dva događaja stavljaju u težak položaj čileansku vladu koja pokušava da nađe „globalno rešenje“ za žrtve bivšeg režima. Vlada planira formiranje posebne komisije koja bi trebalo da pripremi program moralnog i materijalnog obeštećenja za oko 150.000 ljudi koji se smatraju žrtvama Pinočeovog režima između 1973. i 1990. Vlada je došla na ovu ideju posle susreta predsednika Rikarda Lagosa sa predstavnicima Međunarodne etičke komisije protiv torture koja je čileanskom šefu države predala obimnu dokumentaciju o represalijama nad političkim neistomišljenicima. U Komisiji su bili luterantski biskup Helmut Ferenc, bivši norveški ambasador u Čileu Prode Nilson, belgijska socijalna radnica Fransoaz Bise, argentinski parlamentarac Margarita Harke i argentinski tužilac Feliks Krous.
Jedna anketa pokazuje da čak 87 odsto Čileanaca misli da ni posle 30 godina društvo nije sposobno da u potpunosti zaleči rane prošlosti. Konzervativni list „Merkurio“ nedavno je u uvodniku napisao: „Tokom svih ovih godina nismo uspeli da o onome što se desilo sudimo sa adekvatne etičke i moralne distance.“
General Emilio Čejre, sadašnji komandant čileanske armije, osudio je pre nekoliko nedelja, dosada nezapamćenom oštrinom za jednog vojnika, zločine učinjene pod Pinočeom. Naknadno buđenje savesti nekih od učesnika zločina dovelo je do otvorenog priznanja grupe generala o streljanjima i ilegalnim ekshumacijama tela koja su verovatno završila u moru. Bivši generali i oficiri koji su okaljali ruke uživaju amnestiju koju im je režim dao još 1978. i koja je bila osporavana tokom trajanja diktature. Tokom 2000. sud je procenio da eufemizam „trajna otmica“, iza čega se zapravo kriju ubistva i uklanjanje tela bez tragova, ne zastareva i da amnestija za izvršioce tih zločina ne važi. Ali, pošto je pravda spora, sada se od Vrhovnog suda čeka konačna potvrda ili odbacivanje takvog stava… Trenutno oko 200 bivših oficira odgovara za ono što su radili tokom Pinočeovih 17 godina vlasti, ali mnogi od njih proći će na kraju isto kao i ideolog i glavni egzekutor serije zločina započetih 11. septembra 1973. prevratom i ubistvom Salvadora Aljendea.
U srcu jednog od najživljih letovališta na crnogorskom primorju, unutar drevnih zidina budvanskog Starog grada, zavladala je tišina. Odlukom lokalne vlasti, muzika je zabranjena sa zvučnika u baštama lokala, a ugostitelji i kulturni centri suočavaju se s posledicama – smanjenim poslom, tišim ulicama i gostima kojima nemaju šta da ponude
Za tehniku na predstojećem koncertu Tompsona u Zagrebu zadužena je jedna nemačka firma – uprkos Tompsonovim vezama s nemačkim neonacistima, piše portal „Korektiv“
Prvo Sirija, sada Iran? Rusija ne može da pomogne svojim saveznicima na Bliskom istoku i sve više gubi uticaj u regionu koji je za Moskvu strateški izuzetno važan. Koje mogućnosti preostaju Putinu?
Turska sprovodi kampanju borbe protiv gojaznosti nasred ulice
Toplotni talasi više nisu izuzetak – oni postaju pravilo. Gradovi od Atine do Santjaga uvode posebne službenike čiji je zadatak da ih učine otpornijim na vrućinu. Njihova uloga nije samo krizno reagovanje, već i osmišljavanje dugoročnih strategija za očuvanje zdravlja i života u gradskim sredinama
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
