Foto: AP Photo/Jae C. Hong
Mask je prema Blumbergovom indeksu milijardera i trenutno najbogatija osoba na svetu. Nakon Maska, drugi bilioner bi mogao da postane osnivač poslovnog konglomerata Gautam Adani iz Indije
Ilon Mask je na putu da do 2027. godine postane prvi bilioner na svetu, ukazuje istraživanje organizacije za praćenje bogatstva Informa Connect Academy.
Taj zaključak proizilazi iz činjenice da Maskovo bogatstvo raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 110 odsto.
Mask je prema Blumbergovom indeksu milijardera i trenutno najbogatija osoba na svetu, a u trenutku kada je Informa Connect Academy objavila istraživanje imao je 251 milijardu dolara.
Analiza te organizacije sugeriše da bi osnivač poslovnog konglomerata Gautam Adani iz Indije mogao da postane drugi čovek koji je dostigao status bilionera, ali 2028. godine, ako njegova godišnja stopa rasta ostane na 123 odsto, piše The Guardian.
Jensen Huang, glavni izvršni direktor tehnološke firme Nvidia, i Prajogo Pangestu, indonežanski energetski i rudarski mogul, takođe bi mogli da postanu bilioneri 2028. godine, ako se njihove putanje rasta održe.
Bernard Arno, šef LVMH Moet Hennessi Louis Vuittona i treća najbogatija osoba na svetu sa oko 200 milijardi dolara, na putu je da dostigne bilion dolara 2030. godine, iste godine kada i Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta.
Pitanje ko bi mogao da bude prvi bilioner na svetu fascinira javnost otkako je krunisan prvi milijarder, Džon D. Rokfeler 1916. godine.
Uprkos toj fascinaciji, mnogi stručnjaci vide akumulaciju ogromnog bogatstva kao društvenu bolest. U jednom izveštaju je izračunato da jedan odsto najbogatijih emituje više ugljenika, što je primarni pokretač tekuće klimatske krize, od 66 odsto najsiromašnijih.
Izvor: The Guardian
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
