Foto: AP Photo/John Minchillo
U već ionako eksplozivnoj situaciji na Bliskom istoku, nove likvidacije su čitavu regiju dovele u još opasnije stanje. Savet bezbednosti poziva i Izrael i Iran na deeskalaciju sukoba
Nakon likvidacije zapovednika Hezbolaha Fuada Šukra u predgrađu Bejruta, koji je navodno bio odgovoran za raketiranje Golanske visoravni prošle subote pri čemu je poginulo dvanaest maloletnika, likvidacija zvaničnika Hamasa Ismaila Hanije izazvala je ogorčenje, pre svega u Iranu.
Ambasador Irana pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani zahteva od Saveta bezbednosti da pozove Izrael na odgovornost i razmotri moguće sankcije protiv te zemlje. Takođe naglašava kako Iran zadržava pravo „da odlučno reaguje na ove terorističke i zločinačke akcije“ kada to bude „nužno i primereno“, piše DW.
Izrael je priznao odgovornost za likvidaciju Šukra, ali zamenik ambasadora Izraela pri UN Jonatan Miler je sa svoje strane pozvao Savet bezbednosti da osudi Iran i dodatno pooštri sankcije protiv Islamske republike. Prema njegovim rečima, Iran je „motor mašinerije smrti i uništenja“ time što podržava grupe kao što su Hamas i Hezbolah.
S obzirom da Hezbolah deluje iz Libana, Savetu bezbednosti se obratio i ambasador Libana Hadi Hahem koji optužuje Izrael da želi da proširi sukob na čitav region. On je zatražio od Saveta bezbednosti da jasno iznese svoju poziciju „pre nego što bude prekasno“.
Na rubu provalije
Međutim, jedino oko čega je 15 članica Saveta bezbednosti moglo da se složi jeste da pozove sve sukobljene strane da se hitno postaraju za deeskalaciju. Moraju se izbeći sve aktivnosti „koje bi mogle čitav Bliski istok dovesti do propasti“ jer svi su složni u oceni da je čitav region u izuzetno teškom stanju, istakao je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš.
Komesarka UN za politička pitanja Rozmeri di Karlo upozorava: „Hitno su potrebni diplomatski napori kako bi se promenio smer i kako bi se našao put ka miru i stabilnosti u regiji.“ Mora biti prekinuta komunikacija raketama i naoružanim bespilotnim letelicama i drugim smrtonosnim napadima, dodala je.
Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je upozorio građane te zemlje da će dani koji dolaze biti veliki izazov. Izrael je „spreman na svaki scenario i zajedničkim snagama ćemo se suočiti sa svim pretnjama“, izjavio je izraelski premijer nakon sastanka kabineta za bezbednost u vojnom zapovedništvu u Tel Avivu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
