Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu je Han Kang iz Južne Koreje, saopšteno je na Fejsbuk stranici Nobelove fondacije.
U obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života“
Han Kang je rođena 1970. godine u južnokorejskom gradu Gvandžu, a sa devet godina preselila sa porodicom u Seul.
Njen otac je bio ugledni romanopisac. Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
Han Kang je započela svoju karijeru 1993. godine objavljivanjem niza pesama u časopisu„Književnost i društvo“. Njen prozni debi bio je 1995. kada je objavila zbirku kratkih priča „Ljubav u Yeosu“, nakon čega su ubrzo usledila druga prozna dela, romani i kratke priče.
Među njima je značajan roman z 2002. godine „Tvoje hladne ruke“, koji pokazuje očigledne tragove njenog interesovanja za umetnost. Knjiga reprodukuje rukopis koji je za sobom ostavio nestali vajar koji je opsednut pravljenjem gipsanih odlivaka ženskih tela.
Njen veliki internacionalni napredak došao je sa romanom originalnom objavljenim 2007. godine „Vegetarijanka“, a koji je u englskom prevodu objavljen 2015. godine. Napisa u tri dela, roman prikazuje nasilne posledice koje nastaju kada njen glavni odbije da se povinuje normama unosa hrane. Za taj roman, koji je preveden i na srpski, osvojila je Bukerovu nagradu.
Njen rad karakteriše dvostruko izlaganje bolu, korespondencija između mentalnog i fizičkog mučenja uz bliske veze sa istočnjačkim razmišljanjem.
Han Kang se u svom opusu suočava sa istorijskim traumama i nevidljivim skupovima pravila i u svakom svom delu razotkriva krhkost ljudskog života.
Ona ima jedinstvenu svest o povezanosti tela i duše, živih i mrtvih, a u svom poetskom i eksperimentalnom stilu postala je inovator u savremenoj prozi.
Studirala je književnost u Seulu gde danas predaje kreativno pisanje.
Bivši rvač i MMA borac Markvejn Malin voditi američko zloglasno Ministarstvo za unutrašnju bezbednost, koje sprovodi imigracione zakone po zemlji. On je osnivač škole za džiju-džicu i MMA "Oklahoma Fight Club"
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Globalni sport se redovno suočava sa etičkim pitanjima, kao što pokazuju poslednja dva Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji i Kataru, ali da li rat Sjedinjenih Država sa Iranom stvara novu dimenziju razmišljanja za sve učesnike turnira?
U sudaru spasilačko-vatrogasnog vozila i aviona na aerodromu u Njujorku poginulo najmanje dvoje ljudi
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
