Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu je Han Kang iz Južne Koreje, saopšteno je na Fejsbuk stranici Nobelove fondacije.
U obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života“
Han Kang je rođena 1970. godine u južnokorejskom gradu Gvandžu, a sa devet godina preselila sa porodicom u Seul.
Njen otac je bio ugledni romanopisac. Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
Han Kang je započela svoju karijeru 1993. godine objavljivanjem niza pesama u časopisu„Književnost i društvo“. Njen prozni debi bio je 1995. kada je objavila zbirku kratkih priča „Ljubav u Yeosu“, nakon čega su ubrzo usledila druga prozna dela, romani i kratke priče.
Među njima je značajan roman z 2002. godine „Tvoje hladne ruke“, koji pokazuje očigledne tragove njenog interesovanja za umetnost. Knjiga reprodukuje rukopis koji je za sobom ostavio nestali vajar koji je opsednut pravljenjem gipsanih odlivaka ženskih tela.
Njen veliki internacionalni napredak došao je sa romanom originalnom objavljenim 2007. godine „Vegetarijanka“, a koji je u englskom prevodu objavljen 2015. godine. Napisa u tri dela, roman prikazuje nasilne posledice koje nastaju kada njen glavni odbije da se povinuje normama unosa hrane. Za taj roman, koji je preveden i na srpski, osvojila je Bukerovu nagradu.
Njen rad karakteriše dvostruko izlaganje bolu, korespondencija između mentalnog i fizičkog mučenja uz bliske veze sa istočnjačkim razmišljanjem.
Han Kang se u svom opusu suočava sa istorijskim traumama i nevidljivim skupovima pravila i u svakom svom delu razotkriva krhkost ljudskog života.
Ona ima jedinstvenu svest o povezanosti tela i duše, živih i mrtvih, a u svom poetskom i eksperimentalnom stilu postala je inovator u savremenoj prozi.
Studirala je književnost u Seulu gde danas predaje kreativno pisanje.
Kanadski predsednik vlade napravio je presedan kada je u Davosu objavio kraj svetskog poretka pod vođstvom SAD. Nijedan političar do tada nije tako otvoreno, inteligentno i u maniru samopouzdanog vođe ukazao da “ako niste za stolom, vi ste na meniju”. Ovo nije bilo prvi put da Karni uradi nešto što niko dotad nije, ali kritičari ukazuju na to da dela govore više od reči
Odjednom smo Marka Karnija, onako mirnog, dok izgovara čiste i dovršene rečenice kao da ih čita (a nije ih čitao) i pogledom prelazi po prisutnima (kao da je sve prisutne gledao u oči), mogli da zamislimo pred atinskim Areopagom, na atinskom trgu, ili u rimskom Senatu
Tramp pokušava da se ustoliči kao globalni medijator, sudija i egzekutor, lider koji istovremeno igra ulogu mirotvorca na globalnom planu i patriote na unutrašnjem. Ipak, njegova predstava se sudara sa realnošću koju sam proizvodi. Krize ne rešava nego započinje, a rešenja svodi na pretnje i ucene
Strani državljani koje Rusija regrutuje za rat u Ukrajini često su prevareni obećanjima o civilnim i logističkim poslovima, a zatim prisiljeni da potpišu ugovore koje ne razumeju i pošalju se direktno na front, navodi se u analizi bivšeg ukrajinskog ambasadora Oleksandra Levčenka
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski spreman je da se lično sastane sa Vladimirom Putinom kako bi rešili dva ključna problema - teritoriju i kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
