Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu je Han Kang iz Južne Koreje, saopšteno je na Fejsbuk stranici Nobelove fondacije.
U obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života“
Han Kang je rođena 1970. godine u južnokorejskom gradu Gvandžu, a sa devet godina preselila sa porodicom u Seul.
Njen otac je bio ugledni romanopisac. Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
Han Kang je započela svoju karijeru 1993. godine objavljivanjem niza pesama u časopisu„Književnost i društvo“. Njen prozni debi bio je 1995. kada je objavila zbirku kratkih priča „Ljubav u Yeosu“, nakon čega su ubrzo usledila druga prozna dela, romani i kratke priče.
Među njima je značajan roman z 2002. godine „Tvoje hladne ruke“, koji pokazuje očigledne tragove njenog interesovanja za umetnost. Knjiga reprodukuje rukopis koji je za sobom ostavio nestali vajar koji je opsednut pravljenjem gipsanih odlivaka ženskih tela.
Njen veliki internacionalni napredak došao je sa romanom originalnom objavljenim 2007. godine „Vegetarijanka“, a koji je u englskom prevodu objavljen 2015. godine. Napisa u tri dela, roman prikazuje nasilne posledice koje nastaju kada njen glavni odbije da se povinuje normama unosa hrane. Za taj roman, koji je preveden i na srpski, osvojila je Bukerovu nagradu.
Njen rad karakteriše dvostruko izlaganje bolu, korespondencija između mentalnog i fizičkog mučenja uz bliske veze sa istočnjačkim razmišljanjem.
Han Kang se u svom opusu suočava sa istorijskim traumama i nevidljivim skupovima pravila i u svakom svom delu razotkriva krhkost ljudskog života.
Ona ima jedinstvenu svest o povezanosti tela i duše, živih i mrtvih, a u svom poetskom i eksperimentalnom stilu postala je inovator u savremenoj prozi.
Studirala je književnost u Seulu gde danas predaje kreativno pisanje.
Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Kongres je u istoriji samo pet puta usvojio odluku o objavi rata, a vojno angažovanje izvan granica SAD prevazilazi broj 200. No, moja namera ne leži u istraživanju pravno-političkih tehnika prilagođavanja i upodobljavanja ustavnog okvira, već u predočavanju neizbežnog ishoda do koga priroda Ustava dovodi: neprekidne borbe za preimućstvo koju vode zakonodavna i izvršna vlast
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
