Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu je Han Kang iz Južne Koreje, saopšteno je na Fejsbuk stranici Nobelove fondacije.
U obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života“
Han Kang je rođena 1970. godine u južnokorejskom gradu Gvandžu, a sa devet godina preselila sa porodicom u Seul.
Njen otac je bio ugledni romanopisac. Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
Han Kang je započela svoju karijeru 1993. godine objavljivanjem niza pesama u časopisu„Književnost i društvo“. Njen prozni debi bio je 1995. kada je objavila zbirku kratkih priča „Ljubav u Yeosu“, nakon čega su ubrzo usledila druga prozna dela, romani i kratke priče.
Među njima je značajan roman z 2002. godine „Tvoje hladne ruke“, koji pokazuje očigledne tragove njenog interesovanja za umetnost. Knjiga reprodukuje rukopis koji je za sobom ostavio nestali vajar koji je opsednut pravljenjem gipsanih odlivaka ženskih tela.
Njen veliki internacionalni napredak došao je sa romanom originalnom objavljenim 2007. godine „Vegetarijanka“, a koji je u englskom prevodu objavljen 2015. godine. Napisa u tri dela, roman prikazuje nasilne posledice koje nastaju kada njen glavni odbije da se povinuje normama unosa hrane. Za taj roman, koji je preveden i na srpski, osvojila je Bukerovu nagradu.
Njen rad karakteriše dvostruko izlaganje bolu, korespondencija između mentalnog i fizičkog mučenja uz bliske veze sa istočnjačkim razmišljanjem.
Han Kang se u svom opusu suočava sa istorijskim traumama i nevidljivim skupovima pravila i u svakom svom delu razotkriva krhkost ljudskog života.
Ona ima jedinstvenu svest o povezanosti tela i duše, živih i mrtvih, a u svom poetskom i eksperimentalnom stilu postala je inovator u savremenoj prozi.
Studirala je književnost u Seulu gde danas predaje kreativno pisanje.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
