Gašenje svetle zvezde

Za „Vreme“ iz Skoplja

Dugo očekivani početak pristupnih pregovora između Severne Makedonije i Evropske unije odložen je uz maglovito obećanje da će se isto pitanje razmatrati na samiti EU na proleće naredne godine. I pored izvesnog članstva u NATO, javnost u državi, koja je s pravom ubeđena da su ispunjeni svi uslovi koje je postavio Brisel, duboko je razočarana.

Pogotovu nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron priznao da je velika većina država bila „na strani“ Makedonije, ali ne i Albanije, i da je on lično bio protiv razdvajanja dva suseda na putu ka EU, jer bi „zeleno svetlo za Severnu Makedoniju bez Albanije bila „smrtonosna politička greška“. Makron smatra da bi to moglo da izazove „političke i socijalne pokrete neverovatnog nasilja“, ne samo kod albanske manjine u Severnoj Makedoniji, nego i u svim zemljama gde ima albanske manjine.

Iako je Makron pozdravio napore se­ver-

­no­makedonskog premijera Zorana Zaeva oko Prespanskog dogovora i ustavnih promena u zemlji, naročitu zabrinutost je izazvala njegova izjava da punopravno članstvo u EU ne treba biti „jedinstvena politika prema zemljama u susedstvu Unije“ i da o njima treba postići „stratešku agendu“, čime je doveo u pitanje evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana, koja im se obećava poslednjih petnaest godina, još od samita u Solunu. Tako su bačeni u vodu i zaključci prethodnog sastanka Saveta EU u junu.

ISTORIJSKA GREŠKA

Pokušavajući da ublaži situaciju, kancelarka Nemačke Angela Merkel je najavila da će pokušati da preko bliskih kontakata sa Severnom Makedonijom i Albanijom „svede posledice na najniži mogući nivo“, naglašavajući da otvaranjem pregovora nije zagarantovan uspešan kraj.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je na kraju samita izjavio da se radi o „istorijskoj grešci“, jer je EU ohrabrivala Severnu Makedoniju i Albaniju i davala im „javna obećanja“ da će dobiti datum za početak pristupnih pregovora.

I komesar za proširenje Johanes Han je poručio da je EU odgovorna što nije ispunila obećanje zbog unutrašnjih problema, što je „štetno po kredibilitet EU ne samo na Zapadnom Balkanu već i šire“.

Mnogo oštrija je bila predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanja Fajon, koja je istakla da je Francuska igrala „prljavu igru“, čiju će cenu platiti sve članice i da su potkopani kredibilitet i interesi EU na Balkanu.

PODRŠKA SAD

Makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov je poručio da je najmanje što EU duguje regionu da bude iskrena. „Ako već nema konsenzusa oko evropske budućnosti Zapadnog Balkana, ako ne važi obećanje sa Samita u Solunu 2003, građani zaslužuju da to i znaju“, rekao je Dimitrov i dodao da će Severna Mekedonija dok čeka obnavljanje konsenzusa, nastaviti da brani evropske vrednosti.

Premijer Zaev je telefonom izneo generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu „razočaranje i frustraciju građana zbog istorijske greške EU“, i naglasio da je važna poruka iz Vašingtona da SAD ostaju strateški partner Severne Makedonije i Albanije i da je i Amerika razočarana što „Evropski savet nije prepoznao snažne reformske napore dve zemlje“ koje se odupiru spoljnim akterima koji žele da potkopaju zapadne vrednosti i evroatlantsku zajednicu. Možda Zaev iz ovakvih stavova crpi svoj optimizam pa je domaćoj javnosti poručio: „Mi očekujemo punopravno članstvo u EU, odnosno da već sledećom prilikom EU donese odluku o početku pregovora Savernom Makedonijom.“ Rekao je i da RSM ostaje na putu demokratije, vladavine prava i ljudskih sloboda i prava.

VANREDNI IZBORI

Na susretu kod predsednika države Steve Pendarovskog predstavnici vlasti (SDSM i DUI), opozicije (VMRO-DPMNE) i još tri manje albanske partije, lako su se sporazumeli da će se 12. aprila naredne godine održati vanredni parlamentarni izbori, koje je zatražio Zaev nakon što je Makron blokirao početak pristupnih pregovora RSM. Svi su ponovili već poznate slogane da je EU (i NATO) i dalje jedina opcija za RSM, te da je jedino važno da izbori budu fer i demokratski, pa neka najbolji pobedi.

Iako je Zaev tražio da izbori budu 22. ili 29. decembra, rok je pomeren zbog formiranja prelazne vlade, koja bi prema Dogovoru iz Pržina organizaciju izbora i vlast preuzela sto dana pre izbora – 3. januara 2020. kada će kabinet Zaeva podneti ostavku. Tehničku vladu (koja je prvi put sprovodila izbore 2016) predvodio bi novi premijer koga postavlja partija sa najvećim brojem mandata, a biće izabrani i novi ministri unutrašnjih poslova (iz najveće opozicione partije), kao i rada i socijalne politike.

„Dvanaestog aprila nek je sa srećom svim građanima, nek je sa srećom našoj zemlji. Verujem da će 12. aprila građani mudro doneti odluku, na kojoj će trasirati put po kome ćemo mi političari voditi našu zemlju i naš narod“, rekao je Zaev nakon dogovora. Sreća će i te kako biti potrebna, jer će zemlja u još jedne izbore ući bez popisa stanovništva, koji je ponovo otkazan na neodređeno vreme, i sa, najblaže rečeno, kontroverznim biračkim spiskom punim „fantoma“.

„JESAM LI VAM LEPO REKAO“

Iako je posle blokade od strane Francuske bilo spekulacija i da će Zaev podneti ostavku, njegovo insistiranje na brzim izborima je za pojedine analitičare nepotreban potez. Prihvatanje odgovornosti jeste vrlina poštenog čoveka i retkost među makedonskim političarima, ali frustriranoj Makedoniji bi umesto šestomesečnog predizbornog haosa daleko više prijale istinske reforme i duboki rezovi u pravosuđu, kao i konačno uspostavljanje pravne države, hrabriji potezi u ekonomiji, prosveti ili zdravstvenom sistemu. Time bi i toliko priželjkivana Evropa bila bliža.

Vanredni izbori su možda dosledno sprovođenje u delo upozorenja koja je makedonska vlast na vreme slala EU, da bi nova blokada mogla dobro da uzdrma njenu poziciju i podstakne vraćanje države „na staro“, na antievropsku politiku bivšeg premijera i begunca od pravde Nikole Gruevskog i njegovog režima, koji su čitavu deceniju udaljavali državu od EU.

Pitanje je da li je ta „jesam li vam lepo rekao“ politika zaista u interesu Severne Makedonije, iako je ljutnja Zaeva razumljiva nakon što je evropske lidere u Briselu molio da postanu „heroji“ Makedonaca rečima: „Ne gasite svetlu zvezdu ka kojoj težimo, nemojte da postanete naša prepreka!“

VEĆ VIĐENO

Jer, u pogledu evrointegracija Makedonija je već bila u sličnim situacijama koje u domaćoj javnosti lako raspiruju podozrivost o istinskim ciljevima i namerama EU u odnosu na Zapadni Balkan: ocena Badenterove komisije tokom raspadu Jugoslavije; Lisabonska deklaracija iz 1991, kada je zahtevano da se izbriše „Makedonija“ iz imena države; samit NATO-a u Bukureštu 2008, kada država nije dobila članstvo zbog grčkog veta… Vlast Gruevskog je iskoristila veliko razočaranje posle sastanka u Bukureštu 2008. za jačanje izolacionističke politike utemeljene na žestokoj propagandi, sa dobro poznatim floskulama o zaverama i stranim plaćenicima. Na taj način se čitavu deceniju održala na vlasti.

Albanski mediji najavljuju posetu Makrona Albaniji i Severnoj Makedoniji sledećeg meseca, ali je otvoreno pitanje koja bi bila svrha te posete. U ovom momentu netrpeljivost usmerena protiv Makrona i Francuske ključa na društvenim mrežama, ali i u jednom broju ozbiljnih medija.

Sa druge strane, bivši premijer Grčke Aleksis Cipras izjavljuje da su „evropske vrednosti nekada jače na Balkanu nego u Briselu“, a bivši bugarski ministar spoljnih poslova Solomon Pasi da francuska blokada u Briselu „gura Severnu Makedoniju i Albaniju u ruke Rusije, Turske ili Irana“ i podseća koliko je truda uložila Rusija da spreči Makedoniju da uđe u NATO.