Bio je to Mario Monti, koji je u četvrtak, 28. jula u sedam uveče, na samitu Evropske unije bacio bombu. Tako nemački nedeljnik „Špigel“ opisuje finale 18. po redu kriznog samita EU, od trenutka kada je izbila kriza suverenog duga evrozone. List kaže da je italijanski premijer Mario Monti, bivši komesar EU za konkurenciju, koga su u Berlinu prozvali „Super Mario“, a „Tajm“ ga svojevremeno proglasio „čovekom koji može da spase Evropu“, skršio otpor nemačke kancelarke Angele Merkel, slično kao što je italijanski napadač Mario Baloteli razbio nemačku odbranu u polufinalu Evropskog fudbalskog šampionata te iste večeri u Varšavi.
Monti je koristio oružje nemačke kancelarke – blokirao je 120 milijardi evra teški pakt o stabilnosti i rastu, sve dok nije postignut dogovor o hitnim merama koje bi uticale na smanjenje kamata na obveznice vlada u finansijskim poteškoćama. Znao je da kancelarka Merkel ne može da se vrati kući bez tog paketa, jer bez njega u Bundestagu ne bi dobila podršku Socijaldemokratske partije i Partije zelenih.
Moćnog saveznika Monti je dobio u francuskom predsedniku Fransoa Olandu, nakon čijeg dolaska u Jelisejsku palatu izgleda da se balans moći u Evropi promenio. Njegov prethodnik, Nikola Sarkozi, podržavao je nemačku poziciju do kraja, ali Oland je primorao Merkelovu na defanzivu svojim predlozima koji su igrali na savezništvo sa Španijom i Italijom.
Rasprava o antikriznom paketu intenzivno je vođena poslednjih mesec dana. U jednoj manjoj prostoriji kongresnog centra u Los Kabosu u Meksiku za vreme jedne pauze tokom samita G-20, koji je održan od 18. do 20. juna, evropski političari su se sreli sa predsednikom SAD Barakom Obamom. Na iznenađenje Angele Merkel, Monti i Obama su predočili dokument kojim se pledira da se obveznice dužničkih zemalja kupuju evropskim sredstvima, bez posebnih uslova. Francuski predsednik Fransoa Oland i španski premijer Marijano Rahoj podržali su tu italijansko-američku alijansu.
Angela Merkel nije bila zadovoljna i sastanak je odložen. Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuj primetili su da ne bi bilo primereno da raspravljaju o domaćim problemima EU sa predsednikom SAD.
Četiri dana pre „briselskog vidovdana“, Italijan Mario Monti, Francuz Fransoa Oland i Španac Marijano Rahoj pokušali su da se nagode s Nemicom Angelom Merkel iza zatvorenih vrata, na samitu lidera Velike četvorke u Rimu, ali se kancelarka čvrsto držala svoje pozicije – i rekla da žuri na utakmicu Nemačka–Grčka.
NAMESNIK LA MERKEL: Sudeći po agencijskim izveštajima, odnosi Angele Merkel s Mariom Montijem su sada hladni u poređenju sa srdačnošću u ranijem periodu kada je ona hvalila i njega lično i članove njegovog kabineta sastavljenog od izvanstranačkih tehnokrata, kao ljude koji ne beže od strukturalnih reformi u Italiji. U međuvremenu italijanski mediji su Montija nazivali namesničkim agentom politike „La Merkel“. „Ona će nas ubiti!“, pisao je list „Đornale“, čiji je vlasnik brat Montijevog prethodnika Silvija Berluskonija.
Monti je vremenom postajao sve nepokolebljiviji u zahtevima da se fokus na štednju dopuni razvojnim merama. Na sastanku sa predstavnicima Asocijacije nemačkih poreskih obveznika u predstavništvu Bavarske u Briselu on je za sebe rekao da je „najveći Nemac među svim italijanskim premijerima do sada“ i da zato kancelarka Merkel treba da mu olakša posao, da učini nešto na smanjenju visokih kamatnih stopa.
Kada je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompoj u četvrtak 28. jula u 7 uveče pokušao da završi prvu radnu sesiju EU samita i da se obrati štampi, Monti ga je pitao kuda žuri i ponovio da on neće napustiti samit bez konkretnih mera za obuzdavanje visokih kamata na italijanske obveznice, a da takođe neće dati pristanak za usvajanje pakta za podsticanje privrednog rasta.
Angela Merkel je požurivala: „Moram da letim za Berlin sutra u podne, jer me čeka glasanje u Bundestagu.“ Monti je odgovorio: „Samo napred, letite za Berlin u petak, omogućite im da glasaju i vratite se, ja ću ovde čekati. Imam vremena do nedelje.“
Danski premijer Hele Torning-Šmit na to je pitao da li su prisutni postali taoci.
Van Rompuj je ostao da sedi. Na novo požurivanje Angele Merkel oko deset uveče da se objavi usvajanje fiskalnog pakta ponovo je pokušao da se pojavi pred novinarima.
Posle ponoći, kada blokada još nije bila uklonjena, predstavnici deset članica EU koje ne pripadaju evrozoni vratili su se u svoje hotele, a lideri 17 zemalja evrozone ostali su na svojim mestima i počeli novu rundu pregovora. Atmosfera je bila ledena.
Španski premijer Rahoj podržao je Montija u zajedničkoj izjavi o tome da oni neće odobriti pakt za rast. Holandski premijer Mark Rute nije mogao da izdrži i rekao je da Holanđani, kao i Finci, žele da vide kolateralne garancije, ako Španija želi da joj severne evropske zemlje pomognu: „U suprotnom, neće biti osnove za pomoć od strane moje zemlje.“ Merkelova nije bila usamljena u svojoj poziciji – u važnim detaljima podržavali su je Austrija, Malta, Slovačka…
Uz Montija su bili i Portugal i Irska iz bojazni od strahovlade Trojke (Evropska komisija, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond). Francuski predsednik Fransoa Oland je još jednom stao na stranu Italijana i Španaca, rekavši da može da razume njihovo stanovište. Za njega je to bilo „novo pregovaranje“ koje je obećavao u predizbornoj kampanji, posle koga bi francuski parlament mogao da ratifikuje fiskalni pakt, koji je jako nepopularan u Parizu.
FORCEPS: Sednica je trajala do 4.20 ujutru u petak. Deset minuta kasnije, Van Rompuj i Hoze Manuel Barozo objavili su da je prelomljeno. „U zoru, kompromis je izvučen forcepsom. Snage južne Evrope prinudile su Merkel da kapitulira“, javlja u petak pariski „Mond“.
Španija i Italija prinudile su Nemce da dozvole da se krizni fondovi EFSF i ESM „fleksibilnije upotrebljavaju“ za kupovinu njihovih vladinih obveznica radi smanjenja kamata. Uslov je da poštuju evropske preporuke i pakt stabilnosti. Monti je izjavio da Italija za sada neće tražiti takvu pomoć, već da je samo želeo da pošalje signal finansijskim tržištima radi smanjenja pritiska na Italiju.
Odobrena je direktna pomoć ugroženim bankama radi njihove dokapitalizacije, ali nakon što bude uspostavljen evropski bankarski mehanizam za superviziju, koji treba da bude pod kontrolom Evropske centralne banke.
U 5.00 u petak, Monti, pobednik te noćne sesije, obraća se novinarima na putu do kola, hvali uspeh italijanske fudbalske reprezentacije na utakmici protiv Nemaca i objavljuje da će u nedelju otići u Kijev, na finale Evropskog fudbalskog šampionata.
Angela Merkel je sve do tog jutra ponavljala da se ne može pregovarati o obavezi da MMF kontroliše dužnike u evrozoni. Nakon trinaest sati razgovora popustila je i složila se da zadužene države ubuduće mogu da primaju pomoć od Evropskog stabilizacijskog mehanizma (ESM), a da ne moraju da se podvrgavaju nadgledanju od strane čuvene Trojke. Umesto toga, moraće „samo“ da se pridržavaju godišnjih ciljeva koje definiše Evropska komisija, bez podvrgavanja dodatnim merama štednje. Evropska komisija u dogledno vreme treba da predstavi predlog o jedinstvenom mehanizmu za nadzor, koji uključuje i Evropsku centralnu banku, a Evropski savet te predloge hitno treba da razmotri do kraja 2012.
Nove odluke ne menjaju ništa što se tiče programa za Grčku, Portugal i Irsku. Tamo Trojkom plaše decu. Neki od briselskih zvaničnika, međutim, ocenjuju da Grčka novim briselskim odlukama dobija municiju u pregovorima o olakšavanju tereta koje bi želeo da povede novi grčki premijer Antonis Samaras.
TEKST I MUZIKA: Angela Merkel je širom Evrope opisivana kao gubitnik u obračunu u Briselu. Pre 18. briselskog samita EU, posvećenog dužničkoj krizi, zvali su je Frau Nein, Gospođa Ne. Na političkim posterima u Rimu poredili su je sa Hitlerom, a britanski listovi su je nazivali najopasnijim liderom u Evropi.
Sada su mediji u Španiji, Italiji i Francuskoj hvalili svoje lidere Marija Montija, Marijana Rahoja i Fransoa Olanda – zato što su naterali Angelu Merkel da napravi zaokret.
Italijanska prolevičarska Republika konstatuje da su posle četiri godine u kojima je Nemačka diktirala i tekst i muziku, tri od četiri glavne zemlje odbile da igraju kako Merkelova svira. Francuski Figaro nazvao je Španiju i Italiju pravim pobednicima: „Kao u fudbalu, zahvaljujući Italiji i Španiji dinamika meča je promenjena i Angela Merkel je priterana uza zid“. „Južne evro zemlje uzele severne taoce“, pisao je holandski finansijski dnevnik „Het financiele dagblad“.
U prvi mah i nemačka štampa je „briselski vidovdan“ opisivala kao bolni poraz Angele Merkel, koja je do sada izbegavala da da koncesije „Mediteranskom klubu“. Nemački „Bild“ je pisao: „Italija i Španija dobile su šta su želele: Biće lakše da se ponovo prekomerno zadužuju… To je prvi put u dve krizne godine da države evrozone nisu slušale nemačka naređenja.“ Jedan list konstatuje kako EU treba preimenovati u Evropsku dužničku uniju.
Za Francuze, Oland je izgledao kao čovek koji je pobedio Nemce, a nakon talasa izveštaja, analiza i komentara natopljenih pelinom zbog poraza Angele Merkel, u nemačkoj štampi pojavili su se i zaključci da u politici i nije baš sve isto kao u fudbalu, u kome se zna ko je pobednik. Nedeljnik „Špigel“, na primer, postavlja pitanje da li je nemačka kancelarka baš izgubila toliko koliko je izgledalo u prvi mah. Po tom listu, ako se već traži gubitnik, ne treba ići dalje od Pariza: Angela Merkel jeste dala velike koncesije, ali ih je kompenzirala diplomatskom pobedom – primorala je francuskog predsednika Olanda da potpiše njen fiskalni pakt.
Ako proces ratifikacije tog fiskalnog pakta bude išao normalno, Angela Merkel će dobiti oruđe koje omogućuje strožu kontrolu mera štednje u zaduženim zemljama. Italija će pod evropskom bankarskom supervizijom morati svoj budžetski deficit, koji je 2011. iznosio 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, da prepolovi bez novog zaduživanja. Uz to, Italija će morati da smanji nivo zaduženja sa 120 na 60 procenta BDP-a. Nijedna „Trojka“ nije nametnula takav diktat štednje, konstatuje „Špigel“.
U trenutku kada je u petak 29. juna nemački parlament glasao o podršci za ESM i fiskalni pakt nije izgledalo da je reputacija Frau Nein ugrožena. U petak 29. juna uveče, pet minuta pre ponoći, 15 od 16 nemačkih landova u Bundesratu usvojilo je Evropski fiskalni pakt i ESM, nakon što je Bundestag za tu odluku glasao dvotrećinskom većinom. Nemački „Cajt“ opisuje nemačke političare kao iscrpljene i zadovoljne. Dali su svoj doprinos evru. Sada mogu da počnu svoj letnji odmor…
FORMULA INTEGRACIJE: Nemci su insistirali na tome da je integracija EU jedini način da se sačuvaju osnove evra. Nemci nisu u potpunosti saopštili šta podrazumevaju pod političkom unijom, samo je stavljano do znanja da to znači prenošenje više vlasti na evropsku administrativnu prestonicu u Briselu ili na bankarsku prestonicu u Frankfurtu. Iz nekih predloga može se zaključiti da Nemci žele da EU postane federacija. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je prošle nedelje predlagao da se predsednik Evropske komisije bira na direktnim izborima, a da novi ministar finansija ima vlast nad nacionalnim vladama. Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele predlagao je integraciju evropskih odbrambenih snaga u jedinstvenu evropsku stajaću vojsku. Evropski visoki predstavnici definišu predlog za kreiranje evropskog trezora koji bi imao vlast nad nacionalnim budžetima. Kritičari kažu da će možda biti potrebne godine, ili čak decenije i generacije da se ostvari plan za jačanje evrozone, te da ta formula ne može rešiti tekuću krizu koja traži brze odgovore. Neki od kritičara su tvrdili da je i Angela Merkel insistirala na takvom dugoročnom rešenju samo da bi prikrila nespremnost Nemačke da plati za premošćavanje dužničke provalije.
Francuska i Holandija, Italija i Španija u velikoj meri prenošenje moći na centralne briselske institucije vide kao život pod nemačkim diktatom pod drugačijim imenom.
Ako bi se prihvatio izabrani predsednik, Nemci bi po logici svoje veličine imali glavnu reč.
Britanski premijer Dejvid Kameron, upitan o planovima za transfer budžetske vlasti na nivo EU, izjavljuje da deli „zabrinutost ljudi da bi Brisel mogao da dobije previše vlasti “ i desnom krilu svoje partije obećava referendum o EU.
U Holandiji jedna nedavna anketa pokazuje da se 64 odsto ispitanika protivi idejama Angele Merkel o političkoj uniji, što podseća na 2005. kada je na referendumima u Holandiji i Francuskoj odbačen predlog Evropskog ustava.
U Parizu vlada skepticizam kad je u pitanju prenošenje nacionalnog suvereniteta na supranacionalni nivo. „Onoliko integracije koliko je neophodno, onoliko solidarnosti koliko je moguće“, izjavljuje Oland posle nedavnog susreta s Angelom Merkel.
Uprkos svim tim dugoročnim kontroverzama i lutanjima u magli krize, taj dugi noćni briselski samit je trebalo da definiše početne integracione korake, u koje spada ustanovljavanje bankarskog supervizora, koji bi za jedno godinu dana dobio moć da nadmaši autoritet nacionalnih vlada, što je tabu za nezavisne zemlje.
Među španskim listovima, koji su, kao i ostali, pisali o pobedi, posebno zbog toga što inspektori Trojke neće staviti Španiju pod kontrolu kao Grčku, izdvaja se list „Mundo“, koji upozorava: „Čovek u crnom stajaće na vrhu Pirineja i nagledaće odozgo sve što radimo…“
