Francuska će Ukrajini početkom naredne godine poslati nekoliko modernizovanih aviona-bombardera tipa Miraž 2000. Koliko to utiče na odnos snaga na frontu
Iako je francuski predsednik Emanuel Makron u junu ove godine obećao da će prve borbene avione Miraž 2000 isporučiti Ukrajini do kraja godine, od toga neće biti ništa.
Francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornju je početkom oktobra saopštio da je isporuka odložena. Ukrajina, koja se brani od ruske agresije, trebalo bi da dobije letelice od Francuske u prvom kvartalu 2025. godine.
Prema stručnom časopisu Defense News, francuska kompanija Dassault Aviation izgradila je oko 600 bombardera Miraž 2000, od kojih je polovina izvezena u osam zemalja, uključujući Grčku, Ujedinjene Arapske Emirate i Tajvan.
Avion je dug oko 14 metara, a raspon krila je oko devet metara. Prazan teži 7.500 kilograma i dostiže maksimalnu brzinu od oko 2.700 kilometara na sat.
Miraž 2000-5 je modernizovana verzija sa poboljšanim radarom i može biti opremljen raketama vazduh-vazduh Mica. Može da služi i kao nosač krstarećih raketa SCALP-EG, koje Francuska isporučuje Ukrajini.
Oleh Katkov, glavni urednik ukrajinskog časopisa Defense Express, smatra da bi francuska letelica mogla značajno da ojača ukrajinsko vazduhoplovstvo.
„Najvažniji i prvi zadatak Miraža biće protivvazdušna odbrana, posebno od krstarećih raketa i dronova“, rekao je stručnjak u intervjuu za DW.
Modernizacija borbenih aviona Miraž
U objavi na društvenoj mreži Iks, francuski ministar odbrane Lekornju je takođe najavio da će avioni tipa Miraž, koji će biti isporučeni Ukrajini, biti unapred modernizovani.
„Biće opremljeni novom opremom: za vazdušnu i kopnenu borbu, kao i odbranu od elektronskog ratovanja“, rekao je ministar.
Prema rečima Katkova, francuska letelica će moći da koristi oružje dugog dometa, kao što su francuske rakete AASM Hammer sa dometom većim od 70 kilometara.
Važna je i povećana oprema za elektronsko ratovanje koju spominje Lekornju. Prema Katkovu, ovo bi učinilo Miraž otpornijim na ruske ometajuće signale, što se odnosi na rad navigacionih, radarskih i komunikacionih sistema u avionu.
Pošto bivši sovjetski bombarderi Su-24, koje koriste ukrajinske oružane snage, već neko vreme efikasno koriste krstareće rakete SCALP ili Storm Shadow, razvijene u Francuskoj i Velikoj Britaniji, koje su se prema stručnjacima već pokazale efikasnim protiv ruskih ciljeva na zemlji, Miraž bi imao sekundarni značaj.
Razlika između Miraža i F-16
Borbeni avioni Miraž i F-16 su razvijeni otprilike u isto vreme, ali imaju značajne razlike, kako u dizajnu, tako i u karakteristikama. Prema mišljenju stručnjaka, Miraž je slabiji u borbi protiv neprijateljskih aviona u poređenju sa američkim F-16.
„Miraž 2000-5 nema rakete vazduh-vazduh dugog dometa. Miraž je pogodan za vazdušnu odbranu u zaleđu i za bacanje kliznih bombi“, kaže Katkov.
F-16 bi takođe mogao da obavlja ove zadatke, ali njegovo naoružanje može da spreči neprijateljske avione da prodru u oblasti gde bi mogli da ispuštaju bombe.
Dok F-16 ima rakete vazduh-vazduh sa dometom do 160 kilometara, rakete Miraž 2000-5 dosežu samo 60 do 80 kilometara, objašnjava stručnjak. „Miražu 2000-5 nedostaje odgovarajuće oružje za ovakve zadatke“, dodao je Katkov.
Na ove nedostatke ukazuje i Kostjantin Krivolap, bivši inženjer ukrajinskog proizvođača aviona Antonov. Prema njegovom mišljenju, francuski bombarderi su čak slabiji u vazdušnoj borbi od sovjetskog MiG-29.
„Imaju slabije radare i naoružanje, pa ne mogu da se bore u vazduhu. Rakete koje bi Miraž ispalio na ruski borbeni avion lako bi mogle biti presretnute“, rekao je stručnjak u članku za portal RBK-Ukrajina.
Koliko bombardera Ukrajina može da očekuje?
U julu ove godine, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je ukrajinskoj vojsci potrebno najmanje 128 aviona F-16 da bi održala korak sa ruskim snagama u vazdušnom prostoru. Kijev je do sada dobio samo nekoliko aviona tipa F-16 iz Danske i Holandije, tako da je daleko od tog cilja.
Oleh Katkov pretpostavlja da bi maksimalno 70 aviona moglo biti isporučeno Ukrajini do 2027. godine. „U ovoj situaciji postavlja se pitanje odakle da nabavimo potreban broj borbenih aviona“, rekao je ekspert.
I tu bi francuski Miraž mogao biti od pomoći. Ali, nije jasno koliko njih Pariz namerava da isporuči. Prema pisanju francuskog portala Opex360, francusko ratno vazduhoplovstvo ima samo 20 aviona Miraž 2000-5, koji će biti povučeni iz upotrebe do 2030. godine. Stoga Ukrajina verovatno ne može računati na veći broj aviona iz Francuske.
Ali ukrajinsko vazduhoplovstvo ne želi da se ograniči samo na avione F-16 i Miraž.
Krajem septembra, ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov saopštio je da se, pored aviona koje su već obećali zapadni partneri, trenutno razgovara i o isporuci drugih tipova borbenih aviona, poput Gripena i Jurofajtera.
Izvor: Dojče vele
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
