Dogovor koje je postignut u Briselu bio je pod znakom pitanja zbog protivljenja Mađarske. Kijev dobija dodatnih 50 milijardi evra
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je 27 članica bloka postiglo dogovor da Ukrajini pruže dodatnih 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) pomoći.
Dogovor, postignut na samitu lidera Evropske unije (EU) u Briselu 1. februara, bio je pod upitnikom zbog protivljenja Mađarske.
„Imamo dogovor…. Ovo se zaključava u postojanom, dugoročnom, predvidljivom finansiranju Ukrajine. EU preuzima vođstvo i odgovornost u podršci Ukrajini; znamo šta je pod rizikom“, napisao je Mišel u postu na mreži Iks.
We have a deal. #Unity
All 27 leaders agreed on an additional €50 billion support package for Ukraine within the EU budget.
This locks in steadfast, long-term, predictable funding for #Ukraine.
EU is taking leadership & responsibility in support for Ukraine; we know what is…
— Charles Michel (@CharlesMichel) February 1, 2024
Na paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra je mađarski premijer Viktor Orban u decembru stavio veto.
Kritika Mađarske
Uoči početka samita o finansijskoj pomoći koja je Ukrajini očajnički potrebna, Mađarska i njen premijer Orban naišli su na niz kritika.
„Mislim, nema problema sa takozvanim zamorom od ‘Ukrajine’. Naravno, imamo zamor od Orbana sada ovde u Briselu… Ne mogu da razumem, ne mogu da prihvatim ovu veoma čudnu i veoma egoističnu igru Viktora Orbana“, rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku na samit.
„Moramo da igramo čvrsto i pošteno, ali nema mesta za kompromis. Ne postoji srednji put: ili ste na ukrajinskoj ili na ruskoj strani“, dodao je on, rekavši da „nema plana B“.
Premijerka Estonije Kaja Kalas (Kallas) rekla je da ne želi da koristi reč ucena kad je reč o Orbanu, ali da ne zna koja bi reč bila pogodnija.
Decembarski veto
Pored decembarskog Orbanovog veta drugi problem Kijeva je što je u američkom Kongresu blokiran predlog zakon o potrošnji koji uključuje 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini, usled protivljenja republikanskih poslanika.
Orban, jedini lider EU koji održava tople odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, stalno je u sukobu s drugim evropskim liderima oko mera pomoći Ukrajini od početka ruske invazije.
On je izrazio protivljenje sankcijama EU Rusiji i čak izneo ideju o mirovnim pregovorima Moskve i Kijeva
Na samitu lideri 27-članog bloka moraju jednoglasno da glasaju za paket pomoći Ukrajine koji bi dolazio iz zajedničkog budžeta EU.
Budimpešta je nagovestila da bi pristala na paket u Briselu ako bi se revizija budžeta održavala svake godine, dajući Orbanu pravo da na to stavi veto, ali je EU do sada pristala samo na godišnju debatu o pomoći.
Orban, desničarski populista koji je na vlasti od 2010. godine, suočio se sa kritikama da njegovo protivljenje pomoći EU Ukrajini predstavlja pokušaj da uceni blok da isplati milijarde evra iz fondova EU za Mađarsku koje je Brisel zamrznuo zbog pitanja vladavine prava i demokratije.
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
