Dogovor koje je postignut u Briselu bio je pod znakom pitanja zbog protivljenja Mađarske. Kijev dobija dodatnih 50 milijardi evra
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je 27 članica bloka postiglo dogovor da Ukrajini pruže dodatnih 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) pomoći.
Dogovor, postignut na samitu lidera Evropske unije (EU) u Briselu 1. februara, bio je pod upitnikom zbog protivljenja Mađarske.
„Imamo dogovor…. Ovo se zaključava u postojanom, dugoročnom, predvidljivom finansiranju Ukrajine. EU preuzima vođstvo i odgovornost u podršci Ukrajini; znamo šta je pod rizikom“, napisao je Mišel u postu na mreži Iks.
We have a deal. #Unity
All 27 leaders agreed on an additional €50 billion support package for Ukraine within the EU budget.
This locks in steadfast, long-term, predictable funding for #Ukraine.
EU is taking leadership & responsibility in support for Ukraine; we know what is…
— Charles Michel (@CharlesMichel) February 1, 2024
Na paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra je mađarski premijer Viktor Orban u decembru stavio veto.
Kritika Mađarske
Uoči početka samita o finansijskoj pomoći koja je Ukrajini očajnički potrebna, Mađarska i njen premijer Orban naišli su na niz kritika.
„Mislim, nema problema sa takozvanim zamorom od ‘Ukrajine’. Naravno, imamo zamor od Orbana sada ovde u Briselu… Ne mogu da razumem, ne mogu da prihvatim ovu veoma čudnu i veoma egoističnu igru Viktora Orbana“, rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku na samit.
„Moramo da igramo čvrsto i pošteno, ali nema mesta za kompromis. Ne postoji srednji put: ili ste na ukrajinskoj ili na ruskoj strani“, dodao je on, rekavši da „nema plana B“.
Premijerka Estonije Kaja Kalas (Kallas) rekla je da ne želi da koristi reč ucena kad je reč o Orbanu, ali da ne zna koja bi reč bila pogodnija.
Decembarski veto
Pored decembarskog Orbanovog veta drugi problem Kijeva je što je u američkom Kongresu blokiran predlog zakon o potrošnji koji uključuje 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini, usled protivljenja republikanskih poslanika.
Orban, jedini lider EU koji održava tople odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, stalno je u sukobu s drugim evropskim liderima oko mera pomoći Ukrajini od početka ruske invazije.
On je izrazio protivljenje sankcijama EU Rusiji i čak izneo ideju o mirovnim pregovorima Moskve i Kijeva
Na samitu lideri 27-članog bloka moraju jednoglasno da glasaju za paket pomoći Ukrajine koji bi dolazio iz zajedničkog budžeta EU.
Budimpešta je nagovestila da bi pristala na paket u Briselu ako bi se revizija budžeta održavala svake godine, dajući Orbanu pravo da na to stavi veto, ali je EU do sada pristala samo na godišnju debatu o pomoći.
Orban, desničarski populista koji je na vlasti od 2010. godine, suočio se sa kritikama da njegovo protivljenje pomoći EU Ukrajini predstavlja pokušaj da uceni blok da isplati milijarde evra iz fondova EU za Mađarsku koje je Brisel zamrznuo zbog pitanja vladavine prava i demokratije.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
