Dogovor koje je postignut u Briselu bio je pod znakom pitanja zbog protivljenja Mađarske. Kijev dobija dodatnih 50 milijardi evra
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je 27 članica bloka postiglo dogovor da Ukrajini pruže dodatnih 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) pomoći.
Dogovor, postignut na samitu lidera Evropske unije (EU) u Briselu 1. februara, bio je pod upitnikom zbog protivljenja Mađarske.
„Imamo dogovor…. Ovo se zaključava u postojanom, dugoročnom, predvidljivom finansiranju Ukrajine. EU preuzima vođstvo i odgovornost u podršci Ukrajini; znamo šta je pod rizikom“, napisao je Mišel u postu na mreži Iks.
We have a deal. #Unity
All 27 leaders agreed on an additional €50 billion support package for Ukraine within the EU budget.
This locks in steadfast, long-term, predictable funding for #Ukraine.
EU is taking leadership & responsibility in support for Ukraine; we know what is…
— Charles Michel (@CharlesMichel) February 1, 2024
Na paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra je mađarski premijer Viktor Orban u decembru stavio veto.
Kritika Mađarske
Uoči početka samita o finansijskoj pomoći koja je Ukrajini očajnički potrebna, Mađarska i njen premijer Orban naišli su na niz kritika.
„Mislim, nema problema sa takozvanim zamorom od ‘Ukrajine’. Naravno, imamo zamor od Orbana sada ovde u Briselu… Ne mogu da razumem, ne mogu da prihvatim ovu veoma čudnu i veoma egoističnu igru Viktora Orbana“, rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku na samit.
„Moramo da igramo čvrsto i pošteno, ali nema mesta za kompromis. Ne postoji srednji put: ili ste na ukrajinskoj ili na ruskoj strani“, dodao je on, rekavši da „nema plana B“.
Premijerka Estonije Kaja Kalas (Kallas) rekla je da ne želi da koristi reč ucena kad je reč o Orbanu, ali da ne zna koja bi reč bila pogodnija.
Decembarski veto
Pored decembarskog Orbanovog veta drugi problem Kijeva je što je u američkom Kongresu blokiran predlog zakon o potrošnji koji uključuje 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini, usled protivljenja republikanskih poslanika.
Orban, jedini lider EU koji održava tople odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, stalno je u sukobu s drugim evropskim liderima oko mera pomoći Ukrajini od početka ruske invazije.
On je izrazio protivljenje sankcijama EU Rusiji i čak izneo ideju o mirovnim pregovorima Moskve i Kijeva
Na samitu lideri 27-članog bloka moraju jednoglasno da glasaju za paket pomoći Ukrajine koji bi dolazio iz zajedničkog budžeta EU.
Budimpešta je nagovestila da bi pristala na paket u Briselu ako bi se revizija budžeta održavala svake godine, dajući Orbanu pravo da na to stavi veto, ali je EU do sada pristala samo na godišnju debatu o pomoći.
Orban, desničarski populista koji je na vlasti od 2010. godine, suočio se sa kritikama da njegovo protivljenje pomoći EU Ukrajini predstavlja pokušaj da uceni blok da isplati milijarde evra iz fondova EU za Mađarsku koje je Brisel zamrznuo zbog pitanja vladavine prava i demokratije.
Sutra počinje zvanični program samita Šangajske organizacije za saradnju, veliki svetski događaj, na koji je pozvan predsednik Vučić. On je izjavio da će o tom putu odlučiti u zavisnosti od prilika u zemlji
Marla-Svenja Libih, nekadašnji neonacista Sven Libih, nije se pojavila na izdržavanju kazne u Kemnicu i sada je u bekstvu. Slučaj je pokrenuo žestoku raspravu o tome da li novi Zakon o samoodređenju olakšava zloupotrebe
Hrvate u današnjem svetu niko ništa ne pita, kaže filozof Boris Buden. Ali „zato je tu bolja prošlost. Ko to kaže, ko to laže da su ustaše izgubile Drugi svetski rat?“
Navršava se pet godina od izbora 30. avgusta 2020. godine, kada je nakon tri decenije došlo do prve smene vlasti u savremenoj Crnoj Gori. Za mnoge je to bio istorijski trenutak koji je otvorio prostor za smenjivost vlasti, ali sagovornici „Vremena” ocenjuju da očekivane suštinske promene još nisu došle
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
