Stela Asanž je rekla da Džulijan želi da se svima iskreno zahvali, da je želeo da se obrati javnosti, ali da javnost mora da razume kroz šta je on prošao i da mu treba vremena
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž stigao je u Australiju, nakon 14 godina duga pravne sage, dok je izlazio iz aviona mahao je ljudima koji su došli na aerodrom da mu pruže podršku, a zatim je čvrsto zagrlio i poljubio svoju suprugu Stelu, vidi se na sminku koji je objavio The Guardian.
Asanža su dočekali porodica i prijatelji, a njegova supruga Stela je novinarima u Kanberi rekla da je Džulijanu Asanžu potrebno vreme da bi se obratio javnosti i zamolila da se se pre tog obraćanja „porodici dopusti da bude porodica“
„Džulijan je želeo da se svima iskreno zahvalim. Želeo je da bude ovde. Ali morate da razumete kroz šta je prošao. Treba mu vremena. Treba da se oporavi. I to je proces. Molim vas mo da nam date prostora, da nam date privatnosti, da nađemo svoje mesto“, rekla je Stela Asanž.
Ona je istakla da je njihovoj porodici „potrebno da bude porodica pre nego što progovori“ i to kada oni sami budu izabrali.
Foto: APStela Asanž
Novinari, urednici i izdavači da shvate opasnost
Stela Asanž je rekla da se nada da novinari, urednici i izdavači shvataju opasnost od američkog slučaja protiv njenog supruga zbog prikupljanja vesti i objavljivanja istinitih informacija koje javnost zaslužuje da zna.
„Taj presedan sada može, i biće upotrebljen u budućnosti protiv drugih medija. U interesu svih medija je da traže da se trenutno stanje promeni kroz reformu Zakona o špijunaži“, rekla je Stela Asanž.
Ona je naglasila da će njen suprug uvek braniti ljudska prava i žrtve.
„On je to uvek radio. I to je samo deo onoga što on jeste. On će ostati stati „duboko principijelan, bez straha“, rekla je Stela Asanž.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
