Dok se u Srbiji smenjuju pfrotesti protiv projekta “Jadar”, pomoćnik državnog sekretara SAD za energetiku Džefri Pajat je na društvenoj mreži Iks napisao da bi iskopavanje litijuma u Srbiji osnažilo ekonomiju zemlje i učinilo je liderom u evropskom sektoru obnovljivih izvora energije
Pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za energetiku Džefri Pajat izjavio je da litijumski projekat „Jadar“ predstavlja priliku da Srbija doprinese svojoj zelenoj tranziciji, ali i u inostranstvu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„To bi povećalo ekonomiju Srbije i učinilo je liderom u evropskom sektoru obnovljivih izvora energije“, napisao je Pajat na društvenoj mreži Iks.
Međunarodna kompanija Rio Tinto planira otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar na zapadu zemlje.
Pomoćnik državnog sekretara SAD smatra da se iskopavanje litijuma može obavljati na način koji ispunjava najviše ekološke standarde koji će zaštititi prirodne resurse Srbije.
Zbog bojazni dela građana da bi projekat „Jadar“ mogao imati negativne posledice po životnu sredinu širom Srbije nedeljama se održavaju protesti protiv iskopavanja litijuma i otvaranja rudnika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. avgusta, dan nakon demonstracija u Beogradu kojim su prisustvovale hiljade građana, optužio zapad i zemlje regiona za podršku protestima.
Dve godine nakon „stavljene tačke” na projekat
Serija protesta protiv iskopavanja litijuma počela je nakon odluka vlasti kojima se projekat kompanije Rio Tinto, vredan 2,4 milijarde dolara, „vraća u život“ – dve godine nakon što ga je Vlada, pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.
Srbija je 19. juna sa Evropskom unijom potpisala Memorandum koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u Jadru, do proizvodnje baterija za električna vozila.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su „domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat ‘Jadar’ može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine“.
Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
