Dve godine nakon početka izraelske ofanzive, Hamas je izgubio većinu svojih komandanata i hiljade boraca, ali grupa i dalje funkcioniše kao decentralizovana gerilska mreža. Uprkos izraelskoj nadmoći, Hamas zadržava sposobnost da sprovodi napade i regrutuje nove članove, dok Gaza ostaje razorena i bez stabilne civilne uprave
Vojno rukovodstvo Hamasa je desetkovano i nije jasno koliko boraca ta grupa danas još uvek ima. Ipak, ona je i dalje sposobna da izvodi gerilske napade.
Dve godine nakon što je Izrael započeo vojnu kampanju protiv Hamasa, posmatrači ocenjuju da je ta militantna grupa sa sedištem u Gazi oslabljena, ali nije uništena. I to uprkos izraelskoj vojnoj nadmoći, njegovoj razornoj vatrenoj moći i tvrdnjama izraelskih lidera da će ostvariti „potpunu pobedu“.
„Hamas je pretrpeo mnogo vojnih poraza, ali i dalje je sposoban da se reorganizuje, a ujedno zadržava i komandnu strukturu i kontrolu“, kaže za Dojče vele Marina Miron, istraživačica s Kraljevskog koledža u Londonu.
Pre nego što je započeo ovaj sadašnji talas sukoba na palestinskoj teritoriji – koji je usledio nakon napada Hamasa u Izraelu 7. oktobra 2023. godine u kojem je ubijeno skoro 1.200 ljudi – procenjivalo se da ta militantna grupa ima između 25.000 i 30.000 boraca.
Tokom protekle dve godine, različiti izraelski bezbednosni izvori navodili su da su ubili od 17.000 do 23.000 njih.
Izraelska vojska, međutim, nije ponudila čvrste dokaze o broju ubijenih boraca Hamasa, a mnogi posmatrači smatraju da bi on mogao da bude znatno manji.
Godinu dana nakon početka sukoba, američka organizacija za praćenje oružanih sukoba ACLED (Armed Conflict Location and Event Data Project) objavila je u oktobru 2024. da detaljniji izveštaji Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) o ubijenim militantima – s navedenim vremenskim okvirima, lokacijama i operacijama – obuhvataju oko 8.500 poginulih. „Ta brojka uključuje i borce drugih oružanih grupa, kao i moguće neborbene članove Hamasa“, navodi se u izveštaju.
Britanski i izraelski mediji pozivaju se na jednu tajnu izraelsku bazu podataka koja to potvrđuje. Prema njoj, do maja 2025. godine zabeleženo je samo 8.900 imenovanih boraca Hamasa ili Islamskog džihada koji su mrtvi ili „verovatno mrtvi“.
To znači da je više od 80 odsto od preko 65.000 poginulih u Gazi – civilno stanovništvo, zaključili su ti mediji.
Organizacija ACLED takođe je navela da je Hamas možda uspeo da regrutuje nove borce tokom protekle dve godine. Početkom 2025, američki obaveštajni zvaničnici rekli su agenciji Rojters da veruju da je Hamas mogao da regrutuje između 10.000 i 15.000 novih boraca.
„Postoje pokazatelji, uključujući i one na društvenim mrežama, da sve veći broj mladih Palestinaca bez prethodne obuke pristupa vojnom krilu Hamasa, brigadama Al-Kasam, i da učestvuje u gerilskim akcijama“, napisala je Lejla Serat iz Arapskog centra za istraživanje i političke studije u Parizu u časopisu Foreign Affairs u avgustu.
Posmatrači ističu da obe strane imaju interes da preuveličaju Hamasovu snagu. Za Hamas, to je način da demonstrira moć tokom pregovora o prekidu vatre, a za Izrael, predstavljanje Hamasa kao ozbiljnog neprijatelja može da posluži kao „izgovor za uništavanje enklave i proterivanje njenih stanovnika“, ukazao je analitičar iz južne Gaze, Muhamed al-Astal, prošlog meseca za Njujork tajms.
Iako se broj boraca Hamasa može dovoditi u pitanje, jedno je jasno: većinu visokih komandanta grupe Izrael je ubio. Preostao je samo jedan član nekadašnjeg vojnog saveta Hamasa iz perioda pre 7. oktobra 2023.
Tokom protekle dve godine Hamas je promenio taktiku. On deluje kao decentralizovana mreža i sve više se oslanja na gerilsko ratovanje, napade iz zasede i brze prepade s eksplozivima, umesto da ulazi u direktne sukobe s izraelskim vojnicima, navodi ACLED.
Broj raketnih napada na Izrael značajno je opao, a prema izraelskim izvorima, veliki deo arsenala Hamasa – naročito teže rakete – uništen je.
Ipak, Hamas je uspeo da u septembru 2025. ispali dve rakete na Izrael i da organizuje složenije napade na izraelske vojnike, poput onog u avgustu 2025. u Kan Junisu, kada su borci koristili teško naoružanje i pokušali da kidnapuju izraelske vojnike.
U oblastima koje izraelska vojska proglašava „očišćenim“, male grupe Hamasa često se ponovo pojavljuju, navode posmatrači. Pretpostavlja se da deo mreže tunela – koja omogućava iznenadne napade i skrivanje izraelskih talaca – još uvek postoji.
Postoje dokazi da je Hamas. nakon gotovo 15 godina relativne tišine, povećao aktivnosti i van Gaze – na okupiranoj Zapadnoj obali, iako tamo i dalje dominiraju druge palestinske militantne grupe.
Jedno od najvažnijih pitanja jeste koliko Hamas danas zaista kontroliše Gazu.
Grupa ima vojno krilo koje se bori protiv izraelske vojske, ali je, otkako je 2007. preuzela vlast u toj enklavi na obali, Hamas bio odgovoran i za civilnu upravu — od bolnica i policije, do komunalnih službi.
Neki posmatrači kažu da se civilni deo organizacije prilagodio. To uključuje novu policiju u civilu i neformalni sistem isplata gotovine za državne službenike.
Ali i to se menja. Civilni službenici su, izgleda, primali platu iz rezervi novca u gotovini koje je Hamas čuvao za hitne situacije. Taj novac, međutim, verovatno počinje da ponestaje. Prema Organizaciji ACLED, izraelska vojska sve češće cilja „pojedince i objekte povezane s Hamasovom administracijom, opštinama i policijskim snagama“, nastojeći da tako oslabi njegovu civilnu kontrolu nad Gazom.
Krajem septembra, zvaničnik jedne humanitarne agencije rekao je britanskom Gardijanu da nisu imali nikakav kontakt s Hamasom još od marta i da sada sarađuju s drugim lokalnim grupama.
„Palestinci izveštavaju da su se, od kada je rat ponovo počeo, zvaničnici Hamasa povukli iz javnih dužnosti, uključujući i policijske aktivnosti – delom zbog haosa koji vlada zbog borbi, a delom i zbog straha od izraelskog ciljanja struktura vlasti“, naveli su ranije ove godine analitičari organizacije Međunarodna krizna grupa.
Jedan bivši oficir unutrašnje bezbednosti Gaze nedavno je za BBC izjavio da je Hamas izgubio kontrolu nad gotovo čitavom Gazom. Prazninu su, prema njegovim rečima, popunile kriminalne bande i klanovi, a društvo je u potpunom kolapsu.
Hamas se suočava i s rastućom unutrašnjom konkurencijom, uz izveštaje da Izrael namerno podržava anti-hamasovske grupe u Gazi. Jedna od najpoznatijih takvih organizacija su Narodne snage (Popular Forces), čiji su članovi povezani sa švercom droge i pljačkom humanitarne pomoći. Njihov vođa, navodno, pokušava da ujedini druge oružane grupe protiv Hamasa.
Ipak, mnogi analitičari smatraju da Hamas ne može biti potpuno uništen i da je njegovo slabljenje najviše što Izrael može da postigne.
„Hamas je… dao prednost opstanku u odnosu na direktnu konfrontaciju“, naveo je ACLED u septembru. „To je u skladu sa stavom grupe da je i sam opstanak oblik pobede.“
„Hamas je ideologija,“ kaže za DW Hans-Jakob Šindler iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma. „Ideologiju ne možete da uništite. Možete samo da oslabite njene vojne i terorističke sposobnosti.“
Nekadašnja premijerka Bangladeša Šeik Hasina proglašena je krivom za nasilno suzbijanje protesta koje su predvodili studenti, a tokom kojih je poginulo oko 1400 ljudi. Osuđeni su i bivši ministar unutrašnjih poslova i šef policije
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
