Nakon pritisaka Kijeva na zapadne partnere da dozvole ukrajinskim snagama korišćenje oružja dugog dometa, Rusija upozorava da bi to smatrala ratnim činom
Kijev vrši pritisak na zapadne partnere da dozvole ukrajinskim snagama da napadaju mete na ruskoj teritoriji raketama dugog dometa, koje su isporučene iz zapadnih zemalja, piše Glas Amerike.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da je to oružje ključno da se oslabe kapaciteti Rusije da napada Ukrajinu i da se Moskva primora da pomeri svoje resurse za vazdušne udare dalje od granice.
Rusija je upozorila da bi, ako se Ukrajini dozvole napadi oružjem dugog dometa, to smatrala ratnim činom. Takođe, zapadni partneri Ukrajine ne žele dodatnu eskalaciju tenzija sa zemljom koja poseduje najveći nuklearni arsenal u svetu.
Putinove pretnje
Predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da će se Zapad direktno boriti protiv Rusije ako dozvoli Ukrajini da udari na rusku teritoriju raketama dugog dometa zapadne proizvodnje, što bi, kako je rekao, promenilo prirodu i obim sukoba.
Takav potez, rekao je Putin, uvukao bi zemlje koje Kijev snabdevaju raketama dugog dometa direktno u rat, jer bi podatke o satelitskom ciljanju i stvarno programiranje putanja raketa moralo da radi vojno osoblje NATO-a jer sam Kijev nema tih sposobnosti.
„Dakle, ovo nije pitanje dopuštanja ukrajinskom režimu da udari Rusiju ovim oružjem ili ne. Pitanje je odluke da li su zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob“, rekao je Putin ruskoj državnoj televiziji.
Rusija bi bila primorana da donese ono što je Putin nazvao „odgovarajućim odlukama“ na osnovu novih pretnji.
Nije precizirao koje bi to mere mogle biti, ali je u prošlosti govorio o mogućnosti naoružavanja neprijatelja Zapada ruskim oružjem za napad na zapadne ciljeve u inostranstvu, a u junu je govorio o raspoređivanju konvencionalnih projektila na udaljenosti od Sjedinjenih Država i evropskih saveznika.
Reakcija Bele kuće
Pres sekretarka Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je da su Putinove pretnje „veoma opasna retorika, ali ovo tamo nije ništa novo“, prenosi RTS.
„Putinovi komentari su nesumnjivo veoma opasna retorika. Ali to nije novo za Rusiju. U stvari, ovo je bila glavna poruka ruske propagande u njihovom ratu. To je njihova agresija. To su oni uradili“, rekla je portparolka.
Ona je ponovila da „rat u Ukrajini može da se završi onog trenutka kada Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine“.
O kojem oružju je riječ?
Rakete dugog dometa obuhvataju sisteme kao što su britanski „storm šedou“ (Storm Shadow) i sličan francuski SCALP ili američki vojni taktički raketni sistem, poznat pod skraćenicom ATACMS.
Ukrajina u međuvremenu jača razvoj svojih programa za oružje dugog dometa, uključujući dronove koji već mogu da pogode mete daleko unutar ruske teritorije.
Ukrajinske snage već koriste rakete „storm šedou“ koje se lansiraju iz vazduha i ATACMS, koje se ispaljuju sa kopna, za napade na vojne objekte i stratešku infrastrukturu na svojim teritorijama koje su pod ruskom okupacijom, ali ne i na samoj ruskoj teritoriji.
Nemačka već dugo odbija da pošalje svoje rakete dugog dometa TAURUS, iz straha od međunarodne eskalacije.
Da li će Zapad popustiti?
SAD i druge NATO članice podržavaju Ukrajinu slanjem oružja, obukom i finansijskom pomoći, ali istovremeno pokušavaju da izbegnu direktni sukob sa Rusijom.
Kremlj upozorava da bi upotrebom zapadnih raketa na ruskoj teritoriji bila pređena crvena linija, što je i Putin ponovio ove nedelje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski šef diplomatije Dejvid Lemi razgovarali su o tom pitanju ove nedelje u Londonu i tokom zajedničke posete Kiijevu.
Javno se nisu obavezivali na promenu politike o upotrebi oružja dugog dometa, ali su napomenuli da Rusija pokušava da dodatno promeni strateški balans u Ukrajini kupovinom iranskih balističkih raketa dugog dometa.
Ukrajina navodi da je već prešla ruske crvene linije svojim upadom u ruski pogranični region Kursk. Zelenski je poručio da se nada da će saveznici doneti „jake odluke“ kada se kasnije ovog meseca sastane sa Bajdenom.
Izvor: Glas Amerike, RTS
Mađarska je objavila povlačenje iz Međunarodnog krivičnog suda samo nekoliko sati nakon što je u goste Viktoru Orbanu došao Benjamin Netanjahu, za kojim je MKS izdao nalog za hapšenje. Ovaj potez uklapa se u širi obrazac globalne desnice koja sve glasnije odbacuje nadnacionalne institucije
U četvrtoj godini građanskog rata, nakon što je tajfun Jagi ubio više od 200 ljudi i pokrenuo teške poplave na stotine hiljada hektara useva, posle sankcija američkog Trezora, UK, Kanade i evropskih saveznika, u Mjanmaru, nekadašnjoj britanskoj koloniji Burmi, duž raseda Sagaing usledio je zemljotres, a koji nije bio neočekivan
Posle zemljotresa u Mjanmaru, vladajuća hunta proglasila je privremeni prekid vatre u građanskom ratu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se priprema novi sastanak kako bi se otklonili nesporazumi u bilateralnim odnosima Moskve i Vašingtona
Nemačka kompanija „Cinvald litijum“ predstavila je planove za eksploataciju litijuma na granici sa Češkom. Sledi ubeđivanje lokalnih ekoloških aktivista koji pak najavljuju da hoće da se povežu sa protivnicima rudarenja litijuma iz Srbije
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
