Za „Vreme“ sa Dunava
Za dunavske pojmove bugarska luksuzna krstarica „Elegant Lady“ po svojim gabaritima je pravi Titanik. Dugačka je 110 metara i ima 64 dvokrevetne kabine sa televizorom, bar i restoran – i jedan i drugi veličine košarkaškog terena, stakleni lift, palubu sa ligeštulima na kojoj komotno može da se izležava stotinak ljudi, bežični internet, osoblje predusretljivo, ljubazno, baš kao što i dolikuje hotelu sa četiri zvezdice, samo što ovaj još i plovi. Takva je i recepcija – sva u mahagoniju, podna podloga od nekog plemenitog materijala, samo što se odnekud ne pojavi Herkul Poaro, zalutao sa krstarenja po Nilu. Lepo može da se zamisli kako starija klijentela u večernjoj toaleti pleše uz taktove Na lepom plavom Dunavu i uz konjak, ili tablete protiv povišenog pritiska, dolazi do daha u mekanim kožnim garniturama. Ciljna grupa ovog plovila zapravo i jesu penzioneri. Brod obično krstari gornjim tokom Dunava i spušta se eventualno do Budimpešte, a dnevna cena ultra all inclusive usluge košta 120 evra, u šta su uračunati bezalkoholna pića, stono vino i točeno pivo; žestoka i flaširana pića se posebno naplaćuju. Za potrebe međunarodne Dunavske konferencije (Danube Floating Conference) od 24. do 26. juna „Elegantnu damu“ je rezervisao Dunavski centar za kompetenciju (DCC), krovna organizacija država, gradova i stejkholdera pre svega iz srednjeg i donjeg Podunavlja.
I, osim kada ide na remont, brod se konačno otisnuo i nizvodno, došao do Beograda – gde se deo državnih i ostalih delegacija ukrcao – nastavio do Donjeg Milanovca – gde su se učesnici na svečanom otvaranju rekonstruisanog Lepenskog vira pozdravili sa šefom srpske vlade Mirkom Cvetkovićem – nastavio do Drobete–Turnu Severina u Rumuniji i stigao do bugarskog Vidina. Uobičajeni konferencijski turizam, reklo bi se na prvi pogled. Učesnici: evropski parlamentarci, predstavnici Evropske komisije, regionalnih vlada, dunavskih evropskih institucija, dunavskih regija, turističkih organizacija i tako dalje. Evropska parlamentarka Doris Pak ćaska sa potpredsednikom vlade Božidarom Đelićem, šef odseka Evropske unije za razvoj i trgovinske odnose sa zemljama izvan EU Johanes Ajgner diskutuje sa direktorkom Turističke organizacije Srbije Gordanom Plamenac, državni sekretar za turizam Goran Petković kuje planove za budućnost sa Danielom Šili, šeficom beogradske kancelarije agencije nemačkog ministarstva za ekonomsku saradnju Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit GIZ, direktor Instituta za Podunavlje i Centralnu Evropu Erhard Busek objašnjava svima kakav bi ovaj naš deo Dunava zapravo trebalo da bude…
DUNAVSKA STRATEGIJA NA DELU: Već prvog dana postaje jasno da se ova konferencija razlikuje od hiljada sličnih koje se svakim živim povodom godišnje organizuju u svetu. Prvo: Učesnici plove po „objektu“ o kome je reč, čiju turističku ponudu treba razvijati, koji treba promovisati – po Dunavu. Dok se drže predavanja brod se provlači kroz spektakularnu Đerdapsku klisuru, vidi se Trajanova tabla, Golubačka tvrđava. Baš kao što se – prema legendi – pred pohod na Rim iznad legija cara Konstantina na nebu pojavio znak u obliku krsta pod kojim će navodno pobediti, tako je u jednom trenutku debela duga masno-intenzivnih boja, kao da je retuširana, spojila rumunsku i srpsku obalu, da bi mistici mogli da je protumače kao najavu pobede cross–boarder i people to people politike oko Dunava ujedinjene Evrope. Drugo: Konferencija je prva direktna implementacija Evropske dunavske strategije koja je potpisana u Briselu, a Deklaracija o zajedničkoj saradnji okolo-naokolo Dunava, koju su potpisali Srbija, Rumunija i Bugarska, prvi praktičan korak u tom pravcu. Treće: Ovoga puta su se oni koji donose odluke i koji sede na parama spustili Dunavom do naših krajeva da se uvere svojim očima šta sve Evropljani propuštaju, a nismo „mi“ išli uzvodno da im o tome pričamo. Slike su bile više nego ubedljive. „Pa to je senzacionalno, šta vi ovde na Dunavu imate“, uskliknuo je jedan Nemac. Svi su se složili da je ovaj deo Dunava, od Hrvatske do Crnog mora, fantastičan, da evropsko tržište prosto ište da se on nađe u turističkoj ponudi, samo ga sada treba nekako razviti, oplemeniti, izgraditi i promovisati. Spontano se na konferenciji iznedrila ideja da bi Dunav mogao da se proglasi „saobraćajnicom evropske kulture“, te će prisutni evropski parlamentarci tu ideju da razviju i za nju da lobiraju u evropskim institucijama.
A kada bi pala noć i od mrklog mraka duž nenastanjenih obala nije moglo ništa da se vidi, oko 120 ljudi se okupljalo oko švedskog stola koji je spremao nemački kuvar na bugarskom brodu. Losos i razne ribe, biftek pečen u komadu sečen na šnicle na licu mesta, ili salata od morskih plodova, špargle i kroketi od krompira, diskretni sosevi koji ne ubijaju izvorne ukuse, već ih naglašavaju, rozbif jarko rozikasto-crven, baš kakav i treba da bude, rolovana piletina i krompir u začinskom bilju, više vrsta svežeg peciva, kao da je upravo izašlo iz rerne. Pa onda luft pita sa suvim grožđem, ili štrudla od jabuka sa prelivom od vanile, ili kolači sa kremom od voćnog jogurta… Hrana pravljena po meri, svaki ukus za sebe, za svakoga ponešto, svakako daleko bolje nego u većini srpskih tzv. fensi restorana.
I, na kraju, o čemu je tu zapravo bila reč? Pa, da jednog dana neko u Beogradu može da ode na nekakav sličan brod i da za neku pristojnu cenu krstari u pravcu Crnog mora, pa dokle se kome sviđa; da može da se plati aranžman do, recimo, Vidina, noći se nekoliko dana, baci se udica ili vozi bicikl, i onda opet brodom vrati kući. Sve to u oba pravca, od Crnog mora do Švarcvalda; da Evropljanima bude poznat i dostižan ovaj deo Dunava, da bude na evropskom tržištu kao raznovrsna turistička ponuda sa bezbroj opcija. Jednog dana.
