Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Bugarski predsednik Rumen Radev objavio je da u utorak (20. januar) podnosi ostavku. U televizijskom obraćanju je rekao da će formalno podneti ostavku Ustavnom sudu.
Prema bugarskom ustavu, aktuelna potpredsednica Ilijana Jotova mora da položi zakletvu pred parlamentom da bi preuzela funkciju do kraja predsedničkog mandata. Predsednički izbori u Bugarskoj trebalo bi da budu održani u novembru.
„Bitka za budućnost naše domovine je pred nama i verujem da ćemo se s njom suočiti zajedno sa svima vama — vrednim, inspirisanim i nepopustljivim! Spremni smo. Možemo i uspećemo!“, rekao je Radev.
Njegova odluka se objašnjava očekivanjim javnosti da formira novu političku stranku.
Ostavka Radeva, prva
šefa države u postkomunističkoj istoriji Bugarske, dolazi u trenutku kada se zemlja, članica Evropske unije i NATO, bori da prevaziđe dugotrajnu političku krizu, javlja AP.
Veliki antikorupcijski protesti prošlog meseca primorali su na ostavku vladajuću koaliciju, koju predvodi desnocentrična stranka GERB.
Pokušaji formiranja nove vlade u okviru aktuelnog parlamenta su potom propali, a zemlja se kreće ka svojim osmim parlamentarnim izborima od 2021. godine.
Fragmentirani parlament Bugarske doveo je do toga da niz pobednika izbora nije uspeo da osvoji većinu ili stvori trajne koalicije.
Zbog toga je Radev više puta je morao da imenuje privremene vlade, čime je u javnosti jačao sliku o sebi i sopstvenim političkim ambicijama.
Prethodna vlada je trajala oko godinu dana dok je protesti protiv novog budžeta i široko rasprostranjene korupcije nisu primorali da podnese ostavku u decembru. Izbori se očekuju u narednim mesecima.
Šezdesetdvogodišnji bivši general vazduhoplovstva Radev bio je glasni protivnik lidera stranke GERB Bojka Borisova i političara i oligarha Deljana Peevskog, koji je bio pod sankcijama SAD i Velike Britanije, a čija je stranka MRF Novi početak više puta podržala odlazeću koaliciju koju predvodi GERB.
Radev u ponedeljak nije pomenuo kakvi su mu planovi. Nedavno upitan o formiranju nove stranke, rekao je da postoji potreba za strankom koja „ujedinjuje sve demokrate – leve i desne – bez obzira gde pripadaju ili da li su uopšte politički aktivni, jer su nam svima potrebni fer izbori i demokratski, slobodan razvoj“, navodi AP.
Radev u obraćanju kojim je najavio ostavku nije ništa rekao o planovima za novu stranku, i nije jasno da li će napraviti potez pred predstojeće izbore.
„Ipak, čini se da je to prilika za njega da postane spasitelj iz haosa’“, rekao je viši saradnik Centra za proučavanje demokratije u Sofiji Tihomir Bezlov, piše Rojters.
Birači u Bugarskoj su sve više razočarani trenutnom političkom klimom, kojom dominiraju politički veterani, a nedavne ankete pokazale su ogromnu podršku novoj stranci i duboko nepoverenje u trenutni politički sistem.
Ipak, analitičari kažu da, iako Radev ima podršku naroda, malo je verovatno da će osvojiti apsolutnu većinu ako formira novu stranku i kandiduje se na izborima.
Radev, koji je izrazio skepticizam prema nedavnom potezu Bugarske da se pridruži evrozoni i zauzeo stavove bliske Kremlju po pitanju rata u Ukrajini, izabran je za predsednika 2016. godine, a zatim ponovo 2021. godine.
On je bio protiv slanja vojne pomoći Ukrajini, koje je on opisao kao „osuđene na propast“, a njegov skepticizam prema pridruživanju Bugarske evrozoni takođe bi mogao biti tačka spoticanja, smatraju analitičari.
Dugo je pominjao mogućnost formiranja sopstvene stranke kako bi doneo stabilnost i borio se protiv korupcije u jednoj od najsiromašnijih i najkorumpiranijih zemalja Evropske unije.
„Današnja politička klasa je izdala nade Bugara. Potreban nam je novi javni ugovor “, rekao je u jednom govoru, podseća Rojters.
Izvor: FoNet/AP, Rojters
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
