Duboka politička kriza: Nakon Vlade ostavku podnosi i predsednik države

Bugarski predsednik Rumen Radev objavio je da u utorak (20. januar) podnosi ostavku. U televizijskom obraćanju je rekao da će formalno podneti ostavku Ustavnom sudu.

Prema bugarskom ustavu, aktuelna potpredsednica Ilijana Jotova mora da položi zakletvu pred parlamentom da bi preuzela funkciju do kraja predsedničkog mandata. Predsednički izbori u Bugarskoj trebalo bi da budu održani u novembru.

„Bitka za budućnost naše domovine je pred nama i verujem da ćemo se s njom suočiti zajedno sa svima vama — vrednim, inspirisanim i nepopustljivim! Spremni smo. Možemo i uspećemo!“, rekao je Radev.

Njegova odluka se objašnjava očekivanjim javnosti da formira novu političku stranku.

Dugotrajna politička kriza u Bugarskoj

Ostavka Radeva, prva

šefa države u postkomunističkoj istoriji Bugarske, dolazi u trenutku kada se zemlja, članica Evropske unije i NATO, bori da prevaziđe dugotrajnu političku krizu, javlja AP.

Veliki antikorupcijski protesti prošlog meseca primorali su na ostavku vladajuću koaliciju, koju predvodi desnocentrična stranka GERB.

Pokušaji formiranja nove vlade u okviru aktuelnog parlamenta su potom propali, a zemlja se kreće ka svojim osmim parlamentarnim izborima od 2021. godine.

Fragmentirani parlament Bugarske doveo je do toga da niz pobednika izbora nije uspeo da osvoji većinu ili stvori trajne koalicije.

Ponegde niko nije iznad zakona: Uhapšen Bojko Borisov

„Spasitelj iz haosa“

Zbog toga je Radev više puta je morao da imenuje privremene vlade, čime je u javnosti jačao sliku o sebi i sopstvenim političkim ambicijama.

Prethodna vlada je trajala oko godinu dana dok je protesti protiv novog budžeta i široko rasprostranjene korupcije nisu primorali da podnese ostavku u decembru. Izbori se očekuju u narednim mesecima.

Šezdesetdvogodišnji bivši general vazduhoplovstva Radev bio je glasni protivnik lidera stranke GERB Bojka Borisova i političara i oligarha Deljana Peevskog, koji je bio pod sankcijama SAD i Velike Britanije, a čija je stranka MRF Novi početak više puta podržala odlazeću koaliciju koju predvodi GERB.

Radev u ponedeljak nije pomenuo kakvi su mu planovi. Nedavno upitan o formiranju nove stranke, rekao je da postoji potreba za strankom koja „ujedinjuje sve demokrate – leve i desne – bez obzira gde pripadaju ili da li su uopšte politički aktivni, jer su nam svima potrebni fer izbori i demokratski, slobodan razvoj“, navodi AP.

Radev u obraćanju kojim je najavio ostavku nije ništa rekao o planovima za novu stranku, i nije jasno da li će napraviti potez pred predstojeće izbore.

„Ipak, čini se da je to prilika za njega da postane spasitelj iz haosa’“, rekao je viši saradnik Centra za proučavanje demokratije u Sofiji Tihomir Bezlov, piše Rojters.

Bugari se zasitili političkih veterana

Birači u Bugarskoj su sve više razočarani trenutnom političkom klimom, kojom dominiraju politički veterani, a nedavne ankete pokazale su ogromnu podršku novoj stranci i duboko nepoverenje u trenutni politički sistem.

Ipak, analitičari kažu da, iako Radev ima podršku naroda, malo je verovatno da će osvojiti apsolutnu većinu ako formira novu stranku i kandiduje se na izborima.

Radev, koji je izrazio skepticizam prema nedavnom potezu Bugarske da se pridruži evrozoni i zauzeo stavove bliske Kremlju po pitanju rata u Ukrajini, izabran je za predsednika 2016. godine, a zatim ponovo 2021. godine.

On je bio protiv slanja vojne pomoći Ukrajini, koje je on opisao kao „osuđene na propast“, a njegov skepticizam prema pridruživanju Bugarske evrozoni takođe bi mogao biti tačka spoticanja, smatraju analitičari.

Dugo je pominjao mogućnost formiranja sopstvene stranke kako bi doneo stabilnost i borio se protiv korupcije u jednoj od najsiromašnijih i najkorumpiranijih zemalja Evropske unije.

„Današnja politička klasa je izdala nade Bugara. Potreban nam je novi javni ugovor “, rekao je u jednom govoru, podseća Rojters.

Izvor: FoNet/AP, Rojters