Državna kriza zbog prebrze vožnje

U uspavanom koruškom gradiću St. Kanzian (Sveti Kancijan) advokat Rudi Vouk ležerno je pritisnuo papučicu za gas svog automobila. Umesto u naseljenim mestima dozvoljenih pedeset, Austrijanac slovenačkog porekla vozio je preko šezdeset kilometara na čas. Taman dovoljno da ga zaustavi saobraćajna policija i napiše prijavu za prebrzu vožnju. Vouk se ubrzo našao pred istražnim sudijom. Pozivajući se na austrijski ustav, prozivajući sud za diskriminaciju nacionalnih manjina, preneraženim činovnicima mirno je saopštio da mu na pamet ne pada da plati kaznu, pošto on, Rudi Vouk, Sveti Kancijan ne priznaje za naseljeno mesto. U prvom trenutku zbunjeni sudija je pomislio da je Slovenac poludeo. Pošto je Vouk tvrdoglavo odbijao da plati, banalni prekršaj dospeo je do ustavnog suda koji je na opšte zaprepašćenje presudio u korist Vouka i izazvao skandal tolikih razmera, tako žestoku polemiku u vladajućoj koaliciji i tako ogorčeno političko prepucavanje na svim državnim nivoima kakvo Austrija odavno ne pamti.

Slovenac Vouk ne mora da plati novčanu kaznu za prebrzu vožnju, obrazložio je presudu predsedavajući ustavnog suda Ludvig Adamovič – igrom slučaja i sam Slovenac – jer je imao pravo da Sveti Kancijan ne prizna za naseljeno mesto, pošto je ime grada na tabli na ulazu bilo ispisano samo na nemačkom, a ne i na slovenačkom jeziku. On se pozvao na član 7 državnog ugovora koji reguliše prava slovenačke i hrvatske manjine u Koruškoj, Gradišću i Štajerskoj i koji u nacionalno mešovitim sredinama slovenački, odnosno hrvatski, predviđa kao drugi zvanični jezik. Koruški zakon koji dvojezične table propisuje samo u mestima u kojima živi više od 25 odsto neke nacionalne manjine Adamovič je ocenio kao neustavan i presudio da je dvojezičnost obavezna već kod deset odsto žitelja pripadnika nacionalne manjine.

BAHATI MANIRI: E, tu se već probudio osetljivi nacionalni ponos u poslednje vreme pomalo utihlog pokrajinskog poglavara Koruške Jerga Hajdera, zbog čijih je, za evropski ukus, i suviše desnih izjava Austrija već jednom bila pod međunarodnim sankcijama i u određenoj izolaciji. U svom bahatom, populističko-nacionalističkom maniru Hajder je izjavio da neće da poštuje „smešnu“ presudu ustavnog suda, ta neće sad valjda na svakom ćošku u Koruškoj da mu stoje dvojezične table. Hajder je zatražio ostavku Adamoviča koji je navodno od „ustavnog“ napravio „politički“ sud i optužio ga da laže i da šuruje sa slovenačkim predsednikom Milanom Kučanom, kome je prebacio da kao „bivši salonski komunista“ stalno potpiruje vatru u Koruškoj. Hajder je najavio novi popis stanovništva u Koruškoj koji će po njemu pokazati da ima mnogo manje Slovenaca nego što se pretpostavlja tj.manje od 40.000 do 50.000, pa će biti manje, a ne više dvojezičnih tabli.

Naravno da je Hajder izazvao čitavu buru ogorčenih reakcija. Zeleni su ga optužili da „ruši pravnu državu“, mnogi pravnici i mediji prebacili su mu „verbalni radikalizam“. Profesor Bečkog univerziteta Hajnc Majer izjavio je da je za „demokratiju nepodnošljivo da jedan političar ne priznaje saznanja ustavnog suda“. U redovima opozicionih socijaldemokrata često se izražava bojazan da Hajder u političku praksu uvodi manir „poziva na linč“, da nepoštovanje sudskih odluka od strane vladajućih političara vodi u diktaturu.

„Dvojezične table su osetljiva materija jer predstavljaju vidno svedočanstvo o prisustvu nacionalnih manjina“, kaže za „Vreme“ ambasador Slovenije u Beču Ivo Vajgl. Normalno je da one iritiraju nemačko-nacionalističke organizacije u Koruškoj, kao što su Borci odbrane ili Zavičajna služba, te da je presuda ustavnog suda u slučaju Vouk izazvala nervozu kod Hajdera. Vajgl je izrazio zabrinutost de će se najavljeni popis stanovništva sprovoditi u atmosferi „glasnih nacionalističkih tonova“.

NEISPUNJENA OBEĆANJA: Ovaj slučaj izbacio je na videlo i sva neispunjena obećanja i propuste u pravima nacionalnih manjina u Hajderovoj Koruškoj: pitanje slovenačkih predstavnika u pokrajinskom parlamentu stalno se odlaže; pilotski projekat slovenačkog radija neće biti ostvaren krajem godine; umesto u 205, samo su u 93 mesta postavljene dvojezične table. Vlada Koruške odobrila je jedino obdaništa na slovenačkom jeziku – ali privatna.

Za prava koruških Slovenaca zalagala se još sedamdesetih godina diplomatija Titove Jugoslavije. Glavni pregovarač sa slovenačke strane bio je Edvard Kardelj, kome je bilo lako da se dogovori sa socijalističkim austrijskim kancelarom Brunom Krajskim. Tada je napravljen popis stanovništva koji su mnogi Slovenci bojkotovali, ali se zato veliki broj Austrijanaca iz protesta prema posle Drugog svetskog rata još uvek jakim desnim snagama u Koruškoj iz inata deklarisao kao slovenačka manjina, uključujući odraslu decu samog Krajskog.

Austrijski kancelar i vođa Narodne stranke Volfgang Šisel pokušava da ostane priseban i da dobije na vremenu posle najnovijeg incidenta njegovog nacionalistički-nestašnog koalicionog partnera Hajdera i njegove Slobodarske partije. Naravno da odluku vrhovnog suda mora svako da poštuje, izjavio je Šisel, kao što svaki igrač na terenu mora da se povinuje, hteo – ne hteo, sudskoj odluci. Šisel je Adamoviča okarakterisao kao „prvoklasnog, nezavisnog i nepodmitljivog“ pravnika i isključio bilo kakvu mogućnost političkog smenjivanja sudija. Šisel je bio izričit: sve dvojezične table moraju da se postave, Hajder oko tog pitanja nema pravo de se cenjka.

Mnogi komentatori u Austriji smatraju da je Hajder pozivom na neposlušnost prema ustavnom sudu izazvao državnu krizu.

Predsednik Austrije Tomas Klestil smatra da je dozvoljeno osnovano diskutovati o odlukama ustavnog suda, ali da „ne sme da se dovodi u pitanje lični integritet ustavnih sudija“. Sve u svemu, Hajderov razuzdani ispad veoma je neprijatan za vladajuću koaliciju. U Koruškoj se stvara „koruška platforma“ koja treba da okupi sva desnonacionalistička „zavičajna udruženja“. Po njima, Koruška ne sme da se pretvori u „manevarski prostor za neprilične zahteve“.

Izjave poput Hajderovih, naročito okomljivanje na sud i sudije, u balkanskoj političkoj praksi nikome ne bi naročito parale uši. Za evropske standarde njegovo ponašanje je, međutim, da ostanemo kod Šiselove metafore, kao kada bi nezadovoljni fudbaler posle dosuđenog penala sudiji odvalio šamar.

Sam Hajderov dolazak na vlast sa solidnih 25 odsto glasača Austriji je pre neku godinu navukao na vrat privremene međunarodne sankcije. Unutar Evropske unije vladala je bojazan da će Hajderov uspeh ohrabriti desnonacionalističke snage i u drugim zemljama. Zbog toga evropski partneri sada pomno prate razvoj u Koruškoj i očekuju od Šisela da zauzda njenog pokrajinskog poglavara.